Osnivač CarGo Vuk Guberinić; Sve fotografije: CarGo

U pitanju je aplikacija CarGo koja nudi auto – prevoz i uslugu sličnu Uberu, a pre dve i po godine osnovao ju je Vuk Guberinić, ekonomista iz Beograda. Odrastao je u glavnom gradu Srbije, ali je gimnaziju i fakultet završio u Americi. Studirao je finansije, a magistrirao u Rimu.

“Začudio sam se kada sam video da u Americi, za razliku od našeg podneblja, svi rade u privatnim preduzećima”, govori o svojim preduzetničkim počecima Vuk Guberinić. “Tamo sam shvatio da je, kada započinjete svoj posao i nudite neku novu uslugu, jako bitno smisliti nešto što rešava problem ljudima, odnosno potencijalnim korisnicima vaših usluga”.

Nakon školovanja, vratio se u Srbiju, nadajući se, kako kaže, da će moći nešto da radi za sebe.

“Zapravo sam pokušao da primenim ono što sam video na Zapadu”, ne voli da se hvali osnivač CarGo. “Probao sam slične servise za zajednički prevoz ljudi, poput Ubera, ali i brojnih drugih sličnih koji se koriste samo u nekom gradu ili državi, pa sam i sam pokušao da lokalizujem ideju na naše područje”.

Kako radi?

CarGo aplikacija zapravo funkcioniše vrlo jednostavno. Nakon što se instalira i prijavi, može da se uplati “kredit” ili jednostavno jednom registruje platna kartica. U CarGo su omogućili čak četiri načina za plaćanje. Zatim se podesi lokacija i traži se slobodan automobil u blizini. Nakon manje od minut, aplikacija izbacuje cenu puta i vreme za koje vozač može da bude na traženom mestu.

“Vozilo stiže za oko pet minuta na lokaciju, u zavisnosti od dela grada i doba dana”, kaže Guberinić. “Može i da se otkaže vožnja, ali ako auto već stigne na lokaciju, onda se plaća deo. Za sve vreme od zakazivanja, može da se prati koliko još treba vremena vozaču da stigne i gde se u tom trenutku nalazi”.

Najbitnija stvar, koja, kao i druge slične usluge širom sveta, najviše prihvaču usluzi zajedničkog prevoza jeste – cena.

“Prema našim procenama, usluga je oko 20 odsto povoljnija od taksija tokom dana, a 30 do 40 odsto tokom noći, jer je kod nas cena uvek ista”, dodaje Guberinić i kaže da je do sada oko 50.000 ljudi skinulo aplikaciju CarGo.

Za sada ih u firmi ima petoro, a većina se bavi visokotehnološkim razvojem, odnosno poboljšanjem aplikacije da bi bila što dostupnija i lakša za korisnike. CarGo aplikacija je takodje dostupna u Zagrebu i Podgorici, a planira se širenje i na druge gradove u regionu.

CarGo takodje sarađuje sa preko 100 firmi u regionu i svakodnevno prevozi njihove zaposlene. Firme ih angažuju kao alternativu taksi i autobuskom prevozu.

“Kako se kod nas sve obavlja elektronski, kompanijama odgovara elektronsko poslovanje, smanjenje administracije i potpuna transparentnost kada su troškovi prevoza u pitanju”, kažu u CarGo.

Izazov sa PayPal-om

CarGo kao srpski pandan Uberu imao je i izazov pre dve godine, jer je “previše elektronski napredan”.  Problem je izbio zbog plaćanja putem PayPal-a, jer su usluge aplikacije građani imali mogućnost da plate i ovom opcijom.

Ipak, ispostavilo se da, ako vam stigne uplata iz inostranstva – sve je u redu, ali ako plati građanin Srbije, onda ste u prekršaju. Sa ovom neobičnom situacijom bili su suočeni svi koji su želeli da robu ili usluge naplaćuju na ovaj način, pa i CarGo.

Iako delue apsurdno, Narodna banka Srbije još nije našla rešenje za ovu opciju, pa je plaćanje aplikacije na ovaj način i dalje dostupan, ali kako nezvanično saznajemo uskoro će biti promenjen i modernizovan tako da će se i sa ove strane Srbija modernizovati i uhvatiti priključak sa modernim svetom i omogućiti svojim građanima najefikasnije sisteme elektronske naplate.

Nema nagrade za preduzetnički duh

Iako je uspeo da podigne biznis u Srbiji, Vuk objašnjava da kod nas nije dugo rađeno na tome da se nagradi bilo kakav preduzetnicki duh.

“Verovatno niko nije godinama pokretao nešto svoje jer je kulturološki postajala ta paradigma da se ne treba isticati niti težiti bogaćenju posebno u komunizmu”, misli Vuk. “Zato, kolege koje danas nešto i pokušaju, brzo odustaju jer misle da imaju samo jednu šansu i ako nju ne uhvate, ni ne terba da se bave time. Iz mog iskustva sam zaključio da treba raditi na edukaciji i ubediti ljude da više puta probaju. Ako nešto ne uspe jednom, ne znači da nije dobra ideja. Takođe, ovde svi imaju ideju, ali se ljudi retko odluče da je sprovodu. To sprovođenje ideje u delo i do kraja treba da se pomogne”.

Zato, misli preduzetnik, pored državne pomoći, Srbiji nedostaju i investitori koji bi ulagali u poslove u ranoj fazi neke zamisli i tako dali “vetar u leđa” preduzetnicima, koji veruju u sebe na počeku ali možda nemaju dovoljno sredstava ili dovoljno članova tima za svoj budući poduhvat.