Dve trećine građana "jedva sastavlja kraj s krajem" 1Foto: EPA-EFE/ KOCA SULEJMANOVIC

Svako ko živi sa manje od 19.381 dinara mesečno ili u slučaju četvoročlane porodice sa manje od 40.700 dinara u riziku je da postane siromašan. Uprkos ovim podacima Republičkog zavoda za statistiku koji pokazuju da se siromaštvo smanjuje, dve trećine ispitanika ima subjektivni osećaj da teško ili sa velikim poteškoćama sastavlja „kraj s krajem“, a svega 10 odsto je onih koji lako žive sa prihodima koje imaju.

Dilema oko toga da li ovi statistički podaci odgovaraju stvarnom stanju stvari kod nas u Srbiji postoji i među stručnjacima, deo njih ovakvu statistiku podržava jer je to u skladu sa evropskom metodologijom gde se u izračunavanju siromaštva oslanjaju na podatke o prihodima, dok pojedini smatraju da pravo stanje, makar kada se radi o Srbiji, najbolje može da se dobije na osnovu podataka o potrošnji.

„Podaci RZS govore o relativnom siromaštvu, koje je specifično jer se izračunava na osnovu prihoda većeg dela populacije. U teoriji, svi bismo mogli da osiromašimo, a da se broj relativno siromašnih smanji jer se smanjila i razlika prihoda populacije“, kaže za Danas direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić.

On kaže da je statistika jednostavno takva, odnosno metodologija koju koristi RZS je ista ona koju koristi i Eurostat.

„SILC anketa koja se koristi u EU obuhvata uslove života, oslanja se na prihode, ali se onda postavlja pitanje kako se na primer tretira ono što ljudi u svojim domaćinstvima proizvedu za sopstvene potrebe. Toga uopšte nema. Za zemlju poput Srbije mnogo sigurnije bi se izračunalo siromaštvo da se gleda anketa o potrošnji“, napominje Šunderić.

To bi, kako kaže, dalo mnogo realniju sliku siromaštva.

Dve trećine građana "jedva sastavlja kraj s krajem" 2

„Na osnovu prihoda dobijamo podatke o relativnom siromaštvu, a ono koje je stvarno jeste apsolutno siromaštvo, to je onih sedam odsto građana Srbije, odnosno nekih pola miliona ljudi“, naglašava Šunderić i napominje da u sliku apsolutnog siromaštva ulazi potrošnja, siva ekonomija, ali i doznake iz inostranstva.

Da bismo napravili jasnu razliku, treba reći da apsolutno siromaštvo podrazumeva nemogućnost pojedinca da zadovolji osnovne potrebe i one koji imaju dohodak niži od granice siromaštva. S druge strane, relativno siromaštvo je nemogućnost da se ostvari životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome pojedinac živi.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ističe da je veliki broj ljudi u Srbiji ispod granice apsolutnog siromaštva, da primaju ispod 12.000 dinara.

„Srbija je u zoni nestabilnog rasta, imamo četvrtinu tvrdo siromašnih, a dve trećine onih koji teško žive i ne mogu da sastave kraj s krajem. To nam govori da smo siromašno društvo i da mnogi koji žive sa manje od 40.000 i nešto preko toga ne mogu da pokriju osnovne potrebe i normalno žive“, kaže Stojiljković.

On napominje da je za pristojan život danas potrebno mnogo više od minimalca i prosečne plate.

Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata upozoravaju da je danas na svetski dan borbe protiv siromaštva jaz između bogatih i siromašnih sve veći i to bez obzira na veličinu, industrijsku razvijenost ili ekonomsku snagu pojedine države ili kontinenta.

„Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključivosti iznosi u Srbiji je 31,7 odsto, što znači da je više od 2,2 miliona naših sugrađana siromašno. Najteže je kod porodica sa troje i više dece, u siromaštvu živi 51,9 odsto, a siromašno je i 41,6 odsto samohranih roditelja“, napominju u ASNS.

Kada se na sve ovo, kako kažu u ovom sindikatu, doda i 350.000 radnika čije porodice žive od minimalca, kao i dve trećine ili 1,6 miliona radnika koji primaju zaradu manju od prosečne, dobija se realna slika života u Srbiji.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.