Foto: EPA/Srđan Suki (Arhiva)

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je agenciji Beta da „izbori ne bi imali značajne posledice na privredni rast u ovoj godini koji će biti od 3,5 odsto do četiri odsto jer bi kampanja verovatno kratko trajala, a ekonomska politika za ovu godinu je već usvojena“.

„Pošto je izvesno da bi na tim izborima pobedila ista politička stranka koja se sada nalazi na vlasti, to bi ostavilo negativne dugoročne posledice na privredu jer bi značilo nastavak oblika vladavine koji postoji već šest-sedam godina, a koji daje slabe rezultate“, rekao je Arsić.

Dokaz za to je, kako je rekao, da je Srbija od 2012. do 2018. godine u ekonomiji ostvarila slabije rezultate nego druge zemlje regiona Centralne i istočne Evrope (CIE).

Zaostajanje privrede Srbije za zemljama CIE ne može se, prema njegovim rečima, objašnjavati fiskalnom konsolidacijom ili vremenskim neprilikama, jer su i druge zemlje u ovom periodu sprovodile fiskalnu konsolidaciju i bile su suočene sa vremenskim neprilikama.

„Osnovni razlog zaostajanja privrede Srbije za okruženjem su slabe institucije, odnosno nizak kvalitet propisa, raširena praksa nepoštovanja propisa, odsustvo borbe protiv korupcije, nedovoljna politička stabilnost i drugi razlozi“, rekao je Arsić.

Srbija se, kako je naveo, nalazi na 105 mestu u svetu na listi Svetske banke prema kvalitetu vladavine, „što je izuzetno slab plasman za jednu evropsku zemlju“.

Lošem upravljanju državom i ekonomijom doprinosi, ocenio je Arsić, negativna selekcija kadrova koji rade u državnim institucijama i javnim preduzećima, jer se umesto kompetentnosti, posvećenosti i poštenja više vrednuje partijska pripadnost i lojalnost.

Arsić je rekao da bi prevremeni izbori bili održani u izrazito neravnopravnim uslovima zbog čega bi ih opozicija verovatno bojkotovala, a to bi značilo duži period političke nestabilnosti, što nije pogodno za privredni rast.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Srbije Danko Brčerević rekao je za Betu da bi neposredni efekat prevremenih izbora bio trošak za budžet od oko 20 miliona evra.

„Taj izdatak neće ugroziti stabilnost budžeta, ali su to veoma značajna sredstva „, rekao je Brčerević.

Dugoročnije posledice prevremenih izbora su, prema njegovim rečima, odlaganje izrade sistema platnih razreda koji je trebalo da bude gotov 2018. godine, pa je odložen za 2019. godinu, a ako budu održani izbori „neizvesnost se produžava“.

Osim toga, kako je rekao, odlažu se i reforme javnih preduzeća, pre svega Elektroprivrede Srbije (EPS).

„U tom državnom preduzeću ni do sada nije bilo značajnog pomaka u reformama“, rekao Brčerević i dodao da će se odložiti i uredjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, odnosno utvrdjivanje gde ima viška, a gde manja radnika.

Brčerević je rekao da bi izbori odložili i reforme u zdravstvu, prosveti i drugim sektorima.

„Treći blok posledica je narušavanje privrednog ambijenta, a Srbija već ima nizak privredni rast i neophodno joj je da se povećaju privatne investicije koje su inače male, a za to je važno predvidivo poslovno okruženje“, rekao je Brčerević.

Povezani tekstovi