Stekao se utisak da diversifikujemo tržište, ali u stvari nismo se mnogo pomerili od EU kao najvećeg ekonomskog partnera.

Kada se radi o investicijama, neke od ovih zemalja u poslednjih pet godina povećale su ulaganja za više desetina puta. Recimo Kina je 2016. uložila u Srbiji čak 69 puta više nego 2012. godine. Međutim, da to nije baš toliko dobra vest pokazuje to da je sa jednog miliona iznos investicija povećan na 69 miliona evra u 2016. što je manje od četiri odsto ukupnih neto stranih direktnih investicija koje su ušle u Srbiju. I Turska je usedmostručila iznos ulaganja za poslednjih pet godina, sa dva na 15,5 miliona evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. S druge strane, investiciona aktivnost Rusije je četiri puta smanjena u ovom periodu. Sa 233 miliona evra u 2012. godini direktna ulaganja su pala na 60 miliona evra u prošloj godini. Ipak, investicije ovih ogromnih i ekonomski moćnih zemalja u Srbiju su patuljaste u poređenju sa ulaganjima Evropske unije.

Naime, poslednje dve godine iz EU stiže blizu 1,5 milijardu evra godišnje po osnovu stranih direktnih investicija, što je skoro tri puta više nego 2012. godine kada su iznosile 551 milion evra.

Upravo rast SDI iz EU objašnjava rast ukupnih priliva SDI u prethodnih pet godina, sa 750 miliona evra u 2012. na 1,86 milijardi evra u 2016. godini.

Iz EU stiže 81 odsto od ukupno 1,8 milijardi evra uloženih u u Srbiji u 2016. godini.

Ovde treba skrenuti pažnju na ogroman iznos investicija koji dolaze iz Holandije i Luksemburga. U prošloj godini je iz Luksemburga uloženo 252 miliona, a iz Holandije 277 miliona evra, a i prethodnih godina situacija je bila slična. S obzirom da se radi o faktički poreskim rajevima unutar EU, mnoge svetske kompanije imaju filijale registrovane u ovim zemljama odakle ulažu u treće zemlje, a između ostalog i u Srbiju. To znači da su mnoge investicije koje načelno dolaze iz ovih zemalja, zapravo ulaganja ruskih, američkih ili pak kompanija iz drugih zemalja EU i sveta. S obzirom da NBS vodi statistiku zemlje iz koje potiču sredstva, a ne i porekla matične kompanije, ovi podaci mogu donekle promeniti stvarnu sliku porekla stranih direktnih investicija.

* Izvoz oštro raste

Kada se radi o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbija je prethodnih pet godina značajno popravila izvoz dok je uvoz u 2016. ostao na istom nivou kao 2012. godine. Naime, izvoz je prema podacima Zavoda za statistiku sa 11,2 milijarde dolara u 2012. skočio na 14,9 milijardi dolara u prošloj godini. U međuvremenu je uvoz zadržan na oko 18,9 milijardi dolara, što znači da je deficit u robnoj razmeni skoro prepolovljen sa 7,7 milijardi na četiri milijarde dolara.

I u spoljnoj trgovini dominira razmena sa EU koja čini maltene dve trećine robne razmene Srbije. Prošle godine je Srbija imala deficit sa 28 EU zemalja od preko dve milijarde evra. Pre pet godina deficit u razmeni je iznosio 4,6 milijardi dolara. Ovaj jaz je smanjen skoro isključivo rastom našeg izvoza u EU koji je povećan za 43 odsto u ovom periodu, nasuprot rasta uvoza od svega 3,6 odsto. U našem izvozu dominiraju mašine i transportni uređaji sa 3,6 milijardi evra, a unutar toga putnički automobili sa 1,15 milijardi evra u prošloj godini. Zanimljivo je da je uvoz mašina i transportnih uređaja iz EU iznosio takođe 3,6 milijardi evra. Drugi po veličini izvozni proizvod Srbije u EU je hrana gde dominiraju sirovine, kao što je kukuruz.

Nakon EU, najveći trgovinski partner Srbije su zemlje CEFTA-e (BiH, Crna Gora, Albanija, Moldavija i Kosovo) sa kojima imamo izuzetan bilans. Naime, u prošloj godini smo u male siromašne zemlje CEFTA-e izvezli robe za 2,7 milijardi dolara, a uvezli robe za 758 miliona dolara i ostvarili suficit od skoro dve milijarde evra. Zanimljivo je da u poslednjih pet godina imamo rast izvoza u okruženje za 7,7 odsto, ali i smanjenje uvoza od celih 22 odsto.

*Kinesko tržište još neiskorišćeno

Najveći procentualni rast izvoza za ovih pet godina Srbija je imala u Kinu, od čak 300 odsto. Međutim, izvoz u Kinu je povećan sa veoma niskih 6,3 miliona na svega 25,2 miliona dolara. Koliko je ogromno kinesko tržište neiskorišteno vidi se i iz strukture tako malog izvoza. Naime, skoro polovinu ovog izvoza čini sirovo ili poluobrađeno drvo. S druge strane Kinezi nama izvoze 391 milion dolara u nameštaju. Uvoz iz Kine je u prošloj godini iznosio 1,5 milijardu dolara, a skoro isto toliko iznosi i deficit.

Robna razmena sa Rusijom se svodi uglavnom na naš izvoz hrane i uvoz gasa i nafte. Od izvezene robe za 795 miliona dolara u 2016. 282 miliona dolara činila je hrana, dok su od uvezenih 1,5 milijardi dolara, 815 miliona mineralna goriva. U razmeni sa Rusijom je ostvareno veliko smanjenje deficita, čak za 41 odsto u odnosu na 2012. godinu. Razlog tome svakako nije izvoz koji je smanjen za osam odsto u ovom periodu, već pojeftinjenje nafte i gasa što je uzrokovalo smanjenje uvoza za 27,7 odsto.

Na kraju, Srbija beleži veoma dinamičnu razmenu sa Turskom. Od 2012. godine izvoz u Tursku je povećan za 44,6 odsto, a uvoz iz ove zemlje za 50 odsto. Ipak, u prošloj godini razmena nije dostigla ni milijardu evra. Iz Srbije je za Tursku otišlo robe u vrednosti 270 miliona dolara, a u suprotnom smeru je došlo za 657 miliona dolara. U izvozu u Tursku je upečatljivo odsustvo hrane s obzirom da je to jedan od najvažnijih naših izvoznih sektora a izvezao je svega četiri miliona evra. Situacija je još gora u trgovini sa Kinom u koju je prošle godine izvezeno hrane za svega 605.000 evra.