Glomazne kompanije koče razvoj

Novi predsednik Francuske suočiće se s velikim izazovom – postavljanjem francuske ekonomije na zdrave noge. I dok svetska ekonomija doživljava procvat, već četvrtu godinu zaredom, beležeći stopu rasta od oko pet odsto, francuska ekonomija zaostaje. U 2006, zabeležen je rast od samo 2,2 odsto, dok se u 2007. i 2008. godini u najboljem slučaju može očekivati rast od oko 2,1, odnosno 1,9 odsto, procenjuju stručnjaci Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. To je znatno ispod proseka koji su u prethodne tri godine (2,7, odnosno 2,6 i 2,4 odsto) ostvarile stare članice EU. Francuska je trenutno na začelju Evrope, tek na korak ispred Italije i Portugala. Čak i Nemačkoj ide bolje sa stopom rasta od 2,7, Nemačka je pronašla put za povratak na stare grane i u ovoj i u narednoj godini očekuje rast od 2,4 odsto, što je daleko brže nego u slučaju Francuske. Slab privredni rast Francuske iznenadio je analitičare, s obzirom na to da je do nedavno francuskoj ekonomiji išlo prilično dobro, bolje nego drugim zemljama EU. I dok je Nemačka beležila rast od 14 odsto od 1995. do 2005. godine, kao pretposlednja na listi onih koji zaostaju, Francuska je mogla da se pohvali stopom rasta od 23,6 odsto što je bilo blizu proseka starih članica (24,3 odsto). U 2001, francuski bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika nadmašio je nemački i sada je četiri odsto viši. Ali, najsvežiji podaci o rastu ukazuju na suprotni trend.
I podaci o stopi nezaposlenosti zabrinjavaju. Tokom 2006. stopa nezaposlenosti u Francuskoj bila je 9,4 odsto, a do 2008. može se očekivati da će stopa nezaposlenosti u Francuskoj pasti na 8,2, dok će u Nemačkoj nezaposlenost pasti na 6,3 odsto. Slična je situacija i sa javnim dugom. I dok je Nemačka razrešila svoj problem s dugom tako da više ne krši Pakt EU o stabilnosti i razvoju i može se očekivati da će 2008. imati izbalansiran budžet, predviđanja za Francusku ukazuju na deficit od 2,6 i 2,3 odsto.
Zašto Francuska i Nemačka na različite načine doživljavaju globalni bum? Jedno od mogućih objašnjenja leži i u činjenici da je Francuska specijalizovana za potrošačku robu kao što su hrana i farmaceutski proizvodi, dok je Nemačka vodeći izvoznik investicionih dobara. Budući da je trenutni bum uveliko podstaknut investicionim zahtevima, samo Nemačka od toga u potpunosti profitira. Nemačka je prodavnica alata za ceo svet, sa 450 vodećih svetskih proizvođača i još 500 kompanija koje su u samom vrhu. Petnaest od 20 najvećih svetskih sajmova (mereno spoljnim izložbenim prostorom) održava se u Nemačkoj, a zemlja je i na vrhu liste izvoznika robe. Nije stoga čudno što Nemačka beleži ekonomski uspon u vreme kada svet zahteva kapitalna dobra. To, međutim, ne znači da Nemačka nema problema. Zemlja se povremeno pretvara u industrijski bazar koja svoje industrijske pogone premešta u bivše komunističke zemlje s niskim platama. To je jedan od razloga zbog kojeg bum 2006. nije bio u stanju da donese dodatne poslove nemačkoj industriji. Činjenica je, takođe, da Nemačka u odnosu na druge zemlje OEBS, ima najvišu stopu nezaposlenosti među nekvalifikovanim radnicima, a ukupna zaposlenost se još nije vratila na nivo iz 2000. godine.
Francuska ekonomija mogla bi biti malo stabilnija srednjeročno gledano, budući da se čini da ima solidnije unutrašnje sektore. Ali Nemačka definitivno bolje koristi postojeći bum, nego što to čine u Francuskoj. Možda je jedna od francuskih grešaka bilo zanemarivanje malih i srednjih preduzeća i preveliko usredsređivanje na mega kompanije pod kontrolom države. Erbus, Reno, Kredi lajone i Alstom su primeri pogrešne industrijske politike u kojoj su trošeni novci francuskih poreskih obveznika, što je delimično povezivano sa imenom Sarkozi. Osnovni problem za Francusku je ogroman broj kompanija u državnom vlasništvu koje posluju bez preteranog uspeha na tržištu. Osim toga, čak 25 odsto radnika zaposleno je u vladinom sektoru, što je mnogo u poređenju sa 19 odsto u starim članicama EU i 12 odsto u Nemačkoj. Udeo francuske vlade u GDP je 54 odsto, dok je u Nemačkoj samo 47 odsto. U Francuskoj je više od sedam odsto birača glasa za trockističke i komunističke kandidate u prvom krugu predsedničkih izbora, dok socijalisti, koji su dobili 27 odsto glasova imaju izražena ubeđenja levice nego, recimo, nemačke socijaldemokrate. Dirigovan pristup popularniji je u Francuskoj nego u većini drugih evropskih država. I to je do te mere izraženo da sputava razvoj malih i srednjih preduzeća.
Ostaje, dakle, da se vidi da li će novi francuski predsednik biti u stanju da uhvati kurs koji više obećava. Izgledi nisu dobri. Segolen Roajal neće učiniti ništa kako bi povećala fleksibilnost francuskog tržišta rada niti da se provede strukturalna promena i omogući stvaranje novih firmi, dok će Nikola Sarkozi, po svemu sudeći, nastaviti da podržava francuske gigante, kako je to često činio i u prošlosti. Čini se da je politika čiji je cilj oživljavanje ekonomije daleko od oba kandidata.