Foto: EPA-EFE/ ATTILLA BALAZS

Republički fond za zdravstveno osiguranje na raspolaganju godišnje ima nekih 250 milijardi dinara ili dve milijarde evra od čega znatno više od polovine novca „zarade“ na doprinosima koje plaćaju poreski obveznici, tako da tek malo više od trećine budžeta ili nekih 90 milijardi dinara čine sredstva iz državnog budžeta.

Ovakvom računicom dolazimo do toga da država izdvaja nepunih milijardu evra godišnje za celokupan zdravstveni sistem, lečenje, pomoć retkim bolestima, primarnu zaštitu, administraciju i druge troškove, ali i na rekonstrukciju i izgradnju domova zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova.

To je, ipak, malo manje od onoga o čemu je pre nekoliko dana pričao ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekavši da država izdvaja ogromna sredstva koja se mogu meriti milijardama evra u poboljšanje uslova lečenja ljudi u Srbiji. Tim parama, kako je rekao, izgrađeni su najsavremeniji klinički centri u najvećim gradovima Srbije.

„Država velika sredstva izdvaja i za usavršavanje lekara, u lečenje obolelih od retkih bolesti, u nabavku lekova, kako ne bi bilo nestašica“, rekao je Lončar.

Milijarde evra ulaganja o kojima Lončar priča teško bi se mogle staviti u plural ako se pogleda budžetski plan za ovu godinu.

A u njemu je za preventivnu zdravstvenu zaštitu izdvojeno 9,3 miliona evra, od čega šest miliona ide kao podrška radu instituta i zavoda za javno zdravlje, više od milion evra ide za Batut, a nekih 670.000 evra za uspostavljanje nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa.

Manje od 800 miliona dinara ili 6,7 miliona evra ove godine izdvojeno je za razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite, dok je za razvoj infrastrukture izdvojena trećina budžeta – što je nekih 50 miliona evra. Polovina od tog novca, oko 25 miliona evra namenjeno je za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova, od čega sedam miliona za rekonstrukciju Kliničkog centra u Beogradu, dok je za fond namenjen lečenju bolesti u inostranstvu za ovu godinu izdvojeno četiri miliona evra.

– Da je ministar ozbiljan pokazao bi nam gde su uložene te milijarde, a pre krečenja i nabavljanja aparata koji su često sumnjivog kvaliteta prvo bismo pričali o adekvatnom broju zdravstvenih radnika – kaže za Danas predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.

On napominje da je ključan problem u stvari nepoštovanje zakona.

– Sve što se radi u zdravstvu danas je pranje para. Niko ne radi ozbiljno, i ono što treba jeste najpre organizovati službu da funkcioniše sa ovim kapacitetima koje sada imamo. Onda hitno zaposliti adekvatan broj zdravstvenih radnika i obezbediti odgovarajuće uslove za lečenje – ističe naš sagovornik.

On podseća da u Srbiji radi 114.000 zdravstvenih radnika i da nam trenutno nedostaje još 15 odsto. Priče o tome da će plate od 50.000 dinara vratiti medicinske sestre u Srbiji za njega su, kako kaže, smešne.

– Kada se priča o izgradnji zdravstvenih ustanova, mi već godinu tražimo dokumentaciju da vidimo upotrebnu dozvolu za Klinički centar u Nišu i ne možemo da dođemo do toga. Nije urađena ni procena faktora rizika. U Kraljevu, a to pouzdano znam, od 15. februara rade aparati za anesteziju koji nisu atestirani – napominje Panić.

On ističe da Ministarstvo ne radi u opštem interesu i da sve ide ka tome da iz državnog pređe u privatne ruke, a uvođenje sistema poput onog u SAD kod nas bilo bi, smatra, u najmanju ruku katastrofalno. „Postoje procene da će 2020. u EU nedostajati 280.000 lekara, samo lekara, da ne govorimo o drugim zdravstvenim radnicima. A kod nas su primanja najmanja u regionu“, naglašava Rade Panić.

Za predsednicu Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Radicu Ilić krivca ne treba tražiti samo u ministru i njegovom Ministarstvu, već treba gledati šire i organizovati okrugle stolove i debate na kojima bi svi koji su stručni dali svoje predloge kako popraviti stanje u domaćem zdravstvu.

– Nesporno je da se ulaže u zdravstvo, to mi koji smo u sistemu vidimo. Međutim, ono što nam najviše nedostaje i u šta treba još ulagati jesu ljudi. NJih je sve manje, to nam je postalo hronični problem – ističe Ilić.

Prema procenama i podacima od ranije, prethodnih godina Srbiju je prosečno godišnje napuštalo i do 2.000 zdravstvenih radnika, među kojima najviše medicinskih sestara. Visina plate, tvrdi Ilić, nije osnovni razlog za to.

– Nama jesu bitne plate, ali mnogo su nam bitniji uslovi za rad, nedostatak kadra i bolja klima. Čekamo pregovore za novi kolektivni ugovor i sada već pišemo novi dopis u kom se žalimo na prekovremene sate naših radnika u KC Niš – napominje Ilić. Ona ističe kako sestre rade prekovremeno, koje im se ne plaća, a slobodne dane ne mogu da uzimaju jer nema ko da radi umesto njih.

Povezani tekstovi