Imovina bez zaštite 1Foto: Fonet

To znači da se zatečena, odnosno stečena, svojinska prava države, drugih javnih subjekata, pravnih i fizičkih lica ne mogu menjati bez njihovog izričitog pristanka. Nasuprot tome, veliki deo imovine srpskih firmi na KiM privatizovan je, što znači da je UNMIK, protivno Rezoluciji 1244 SB, a pod izgovorom da tom imovinom „upravlja“, uzurpirao svojinska prava i vlasništvo nad nepokretnostima, preduzećima… Privatizacija na KiM, koja je, zapravo, maskirana davanjem u zakup na 99 godina, nije legalna i ne bi smela da proizvede bilo kakve pravne posledice za Srbiju i njene organe, bez obzira kakvo će na kraju rešenje biti za KiM. O tome u kakvoj su poziciji nekadašnja društvena preduzeća na Kosovu i Metohiji, najbolje svedoči podatak da čak 90 odsto ne radi, u funkciji su samo javna preduzeća (Pošta, Telekom, Kosovska elektroenergetska korporacija, Železnica Kosova (sada posluje pod imenom Železnice UNMIK-a) i komunalnih preduzeća. Da je reč o velikoj imovini ilustruje i činjenica da samo knjigovodstvena vrednost Železnica Srbije na KiM, računajući infrastrukturu i vozna sredstva, premašuje 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća, s obzirom na to da bi u realnu cenu trebalo „ugraditi“ i pozamašna ulaganja u kapitalne remonte pruga i stanica devedesetih godina prošlog veka, ali i štetu u vidu propuštenog prihoda od 1999. godine što se, kako su izračunali u Železnicama Srbije, meri stotinama miliona evra. Imovina srpskih Železnica na KiM uključuje, pored ostalog, i 330 kilometara pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel lokomotiva, 15 dizel-motornih vozova, 570 teretnih i 45 putničkih vagona. osim toga, Železnice Srbije i dalje izmiruju obaveze prema stranim kreditorima po osnovu zaduženja bivšeg ŽTP Priština – reč je o dva zajma Svetske banke od 32,2 miliona dolara, zatim o dugu od 4,2 miliona kanadskih dolara Pariskom klubu, dok su prema EUROFIMI izmirene obaveze od 1,6 miliona švajcarskih franaka, a ostalo je još 5,5 miliona franaka duga.

Privatizacija na Kosovu i Metohiji obavlja se po principu stani – kreni, pri čemu se Srbija ništa ne pita. Iz Privredne komore Srbije nekoliko puta je upućivan apel Asocijaciji privrednih komora u svetu, čiji je član i PKS, da pomognu da se preispita i obustavi nezakonita privatizacija preduzeća na Kosmetu koja se odvija suprotno međunarodnim standardima i na štetu vlasnika iz Srbije. Utoliko pre što je privreda Srbije, u prethodne tri decenije u KiM uložila oko 17,6 milijardi dolara. Prema podacima srpskog Ekonomskog tima za KiM, u vlasništvu Srbije su 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata objekata posebne namene, kao i 750.000 metara kvadratnih građevinskih objekata (samo ovaj deo državne imovine procenjen je na oko 220 miliona evra). Tu je i vojna imovina, računajući i vojni aerodrom kod Prištine, čija je vrednost procenjena na oko 95 miliona evra, a svi pokušaji Beograda da zaštiti svoj ekonomski interes u tom delu zemlje nisu doneli značajnije rezultate. Društvenom imovinom na KiM trgovala je Civilna misija UN (UNMIK), dok je izvršilac poslova Kosovska poverilačka agencija (KPA). Prema informaciji kojima raspolaže Koordinacioni centar za KiM, do početka 2007. godine je na devet tendera prodato 145 preduzeća i ostvaren je prihod od 148 miliona evra. Preduzeća su prodavana znatno ispod realne cene, a kupovali su ih Albanci, ne obazirući se pritom na potraživanja koja proističu iz dužničko-poverilačkih odnosa preduzeća, fondova i banaka iz centralnog dela Srbije, Vojvodine i Crne Gore.

Zvanični Beograd je još od početka 2002. godine nastojao da ukaže da je privatizacija na KiM pogrešno osmišljen potez i da će posledice biti teške i dalekosežne. Uprkos tome KPA je sva preduzeća predviđena za prodaju proglasila društvenim, uključujući i ona koja su posle 1989. godine promenila vlasničku strukturu. Tako je na primer, Fabriku zidnih tapeta Fazita u Prištini davno kupio Sintelon u Bačkoj Palanci. Zaposleni su dobili deonice, koje su Albanci prodavali u Bačkoj Palanci. Međutim, ponovljenom privatizacijom, koju je sprovela KPA, vlasništvo Sintelona je ignorisano, pa je Fazita ponovo prodata! Posle insistiranja Beograda da se privatizacija na KiM može obavljati jedino uz puno poštovanje međunarodnih standarda i uz saglasnost i učešće Republike Srbije, kao najvećeg poverioca i vlasnika imovine na tom delu nekadašnje Jugoslavije, UNMIK je, u oktobru 2003, samo privremeno zaustavio taj proces. Vlada Srbije je u više navrata na adresu UNMIK ali i međunarodnih organizacija uputila oštre proteste, ocenjujući da je reč o nelegalnoj i kriminalnoj prodaji društvenih preduzeća, koja i dalje traje. Tako je, recimo, krajem 2006. godine prodat gigant Feronikl, u čiju je izgradnju, pre više od tri decenije, uloženo oko 300 miliona dolara, dok je novi vlasnik, kompanija Alferon registrovana u Engleskoj, za njegovu kupovinu izdvojila deset puta manje novca. U međuvremenu, zvanični Beograd je pokrenuo široku kampanju, kako bi sprečio nameru UNMIK i Kosovske poverilačke agencije da prodaju i Rudarsko metalurški-kombinat Trepča. Ovaj industrijski gigant biće ponuđen na prodaju zbog ogromnih dugova koje Trepča ima prema kreditorima, a čija je naplata dospela. Među najvećim poveriocima je i grčka kompanija Mitilineos, koja potražuje 44 miliona evra. Procenjuje se da je u Trepču uloženo oko milijardu dolara, na osnovu čega Vlada Srbije polaže pravo na vlasništvo što UNMIK osporava.

Uredbom o privatizaciji na KiM, koju je u aprilu 2005, proglasio Soren Jesen Petersen, otišlo se korak dalje u kršenju vlasničkih prava. Prema toj uredbi, nije neophodno da se utvrđuje poreklo vlasništva, već to može da se uradi i posle prodaje, sudskim putem. Tako je legalizovana diskriminacija više od 50.000 prognanih radnika, Srba i drugih nealbanaca, kojima ne preostaje ništa drugo nego da se nadaju da će im od 20 odsto sredstava, dobijenih prodajom preduzeća, biti isplaćena simbolična nadoknada. Jedan od uslova za to je da su u preduzeću bili zaposleni na dan 22. marta 1989. godine i da imaju bar tri godine radnog staža. Problem je, međutim, što na spisku za nadoknadu nema Srba, koji mogu da se žale Federaciji nezavisnih sindikata Kosova i Metohije. Zvaničnici na KiM i dalje tvrde da se privatizacija obavlja u skladu sa preporukama UN, dok je ekonomska rekonstrukcija prepuštena EU. Za prvih pet godina posle uspostavljanja međunarodnog protektorata u pokrajini, završena je privatizacija u samo pet društvenih preduzeća, dok su ugovori o prodaji još devet preduzeća, vredni 10,2 miliona evra, čekali ratifikaciju Upravnog odbora agencije. Prema tadašnjoj proceni Agencije na spisku za privatizaciju bilo je između 450 i 500 kompanija u društvenom vlasništvu u kojima je bilo zaposleno oko 18.000 radnika.

Autor je član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti

Uzurpirana imovina

Imovina 1.358 preduzeća koja se privatizuju, a pripadaju srpskim firmama, procenjena je na više od 1,5 milijardi dolara

Uzurpirano je čak milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma koje vrede 50 milijardi evra

Srpska nepokretna imovina čini čak 58 odsto imovine na KiM

Na KiM se nalazi 15,7 milijardi tona uglja, što može da se eksploatiše dva veka

Za tri decenije Srbija je u Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.