Foto: Fonet

Naime, kako je u razgovoru za Danas nedavno istakao Velimir Gavrilović, generalni direktor firme „Energija, gas and power“ iako firma kojoj je na čelu poseduje licencu za snabdevanje krajnjih kupaca gasa u Srbiji od 2015. godine, faktički joj je onemogućeno da pristupi mreži „Srbijagasa“ sa sopstvenim gasom.

– Možemo gas da transportujemo do srpske granice, ali sa druge strane ne možemo da ga sprovedemo do krajnjih kupaca u Srbiji, jer kako nam je objašnjeno u „Srbijagasu“, još uvek ne postoje podzakonski akti koji bi tom preduzeću omogućili pravljenje cenovnika za naplatu transporta gasa privatnog snabdevača do potrošača. Shodno tome mi u ovom trenutku možemo da budemo samo podizvođači „Srbijagasa“ odnosno lokalni distributeri. Iz izloženog se može konstatovati da prave konkurencije na tržištu gasa u Srbiji praktično nema – naglasio je Gavrilović.

Kada će potrebni podzakonski akti biti izrađeni i usvojeni od strane Vlade Srbije pokušali smo da saznamo u Ministarstvu rudarstva i energetike međutim nismo dobili odgovor do zaključenja ovog izdanja. Kontaktirali smo i Agenciju za energetiku međutim niko od nadležnih u toj instituciji nije bio dostupan u trenutku kada smo zvali.

Stručna javnost ističe da je država dužna da što pre omogući trgovcima pristup distributivnoj mreži „Srbijagasa“ jer bi to bilo u interesu potrošača.

– Ne nabavljaju sve zemlje gas po istoj ceni. Neke ga od Rusa dobijaju po nižim cenama nego druge. Na osnovu toga sasvim se lako da zaključiti da bi na međunarodnom tržištu trgovci gasom mogli da kupe „plavi energent“ koji bi bio jeftiniji od onog koji „Srbijagas“ prodaje krajnjim potrošačima. Stoga je konkurencija na tržištu gasa i poželjna i korisna – kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije. On dodaje da je takav način trgovine prisutan svugde u svetu pa nema razloga da trgovci u Srbiji ne uvoze gas iz inostranstva i na taj način snižavaju njegovu maloprodajnu cenu što je u potpunosti u interesu potrošača. Prema njegovim rečima, za taj segment je zadužena Agencija za energetiku.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pretpostavlja da postoje dva osnovna razloga zbog čega izrada podzakonskih dokumenata koja bi regulisala tu oblast još uvek nije okončana.

– Prvi je mislim vezan za to što je transport gasa rizičnija stvar od transporta struje. Drugim rečima eventualna nesreća može ugroziti veći broj ljudi nego što je to slučaj kada se transportuje struja. Zbog toga je potrebno uvesti strogu kontrolu održavanja i proveru fukcionisanja gasne distributivne mreže. Bezbednost treba podići na najviši nivo i tako stvoriti preduslove da zaživi distribucija gasom koji trgovci uvezu iz inostranstva. Pretpostavljam da je drugi razlog zašto to još uvek nije urađeno još uvek nedovoljno interesovanje trgovaca za takvu vrstu posla sa gasom – navodi Savić, ali i dodaje da je sa druge strane država obavezna da što pre, uvažavajući sve bezbednosne aspekte, omogući trgovcima da uvoze gas iz inostranstva kako bi se dobile povoljnije cene gasa nego što je to sada slučaj sada.