Napori Danasa da od brojnih podizvođača dobiju komentare o nedostacima projekta ostali su bez rezultata. NJihova uzdržanost svodi se na konstataciju da rade po projektu, a da su ukazivali na manjkavosti onima kojima je trebalo.

Glavni projekat za Koridor 11 završen je još tokom mandata Milutina Mrkonjića kao ministra infrastrukture, a Mrkonjić je na pitanja Danasa o mogućim manama projekta rekao da je, dok je on bio odgovoran, nije moglo biti propusta, a da li je naknadno menjano, ne zna.

– Kada sam ja nadgledao projekat sve je bilo besprekorno, ja nisam imao uvida u to od 2013. godine, ne mogu da znam da li je nešto naknadno menjano. Takve mane nisu mogle da se dese, ali ako autoput zaista jeste niži nego što smo mi predvideli to je ozbiljan problem i propust, to mora da se ispita – naglasio je Mrkonjić.

Mihailo Maletin, Inženjer za projektovanje saobraćajnica i profesor građevinarstva u penziji, naglašava da reviziju projekta ove važnosti treba da odrade državne institucije, odnosno Ministarstvo građevinarstva i da propusta ne sme da bude jer ih je kasnije nemoguće ispraviti.

– Reviziju mora da radi država, a za ovako značajne puteve, svuda u svetu projekat radi državni institut za puteve. Ne institut samo po nazivu, kao ovaj naš „Institut za puteve“ koji nije državna firma već društvo sa ograničenom odgovornošću. Zato je sada pitanje koliku je kontrolu investitor imao nad institutom, i da li je revizija organizovana kako treba. Ako je neko i napravio grešku, tu sada nema spasa – naglašava Maletin. On dodaje da najteži deo ovog posla i jeste kako ostvariti vezu između leve i desne strane puta jer je to vitalno za sve meštane. Odgovornost za tako krucijalnu grešku, ocenjuje Maletin, snose svi.

– To se zove zajednička odgovornost. Investitor je kriv ako je dao pogrešan zadatak, projektant je kriv ako za dobar zadatak nije našao dobro rešenje, a kriva je i revizija ako nije videla greške. Na kraju, nadzor je morao da stavi primedbu ili zaustavi građenje ukoliko se pojavila greška prilikom gradnje. Sve to mora da postoji napismeno, da se zna koje ko je šta radio i ko je doneo te odluke. Ali ovde se preskaču faze u procesu planiranja, nema ozbiljne revizije i gledaju se neki drugi interesi – naglašava Maletin.

Goran Rodić iz Inženjerske komore Srbije ističe i da je deo odgovornosti na stručnjacima, koji bi morali da drže do stan=darda svoje profesije, čak i ako postoje pritisci investitora, u ovom slučaju države da se projekat izmeni.

– Ne može investitor ili neki političar da kaže šta da se radi, postoje pravila struke. Ako im je neko naredio da spuste put za metar, a oni znaju da će u tom slučaju biti poplavljen, oni mogu da izgube licencu za rad. Ako je bilo greške u projektu, to ne bi smelo da se gradi, a kamoli pusti u saobraćaj – naglašava Rodić. On objašnjava da ipak postoje načini da se to popravi, ali da to sve košta, i da će umesto da plati onaj ko je napravio grešku, to platiti – građani.