… prema kojima na školovanje u inostranstvo godišnje ode više od 700 visokoobrazovanih ljudi i taj broj se, iz godine u godinu, povećava. Problem je utoliko veći što se Srbija suočava sa nedovoljnom reprodukcijom stanovništva, a mlađa populacija koja bi trebalo da bude nosilac reprodukcije i ekonomskog prosperiteta, kao opciju bira odlazak u inostranstvo, što je ozbiljan izazov. O tome da su stručnjaci iz Srbije kvalitetni i na visokoj ceni, svedoči i sve veća potražnja za njima. I ne samo to, oni rade pod istim uslovima i isto su plaćeni kao i, recimo, nemački radnici. Ipak, reklo bi se da polako u svim strukturama društva raste svest o opasnosti koja nam preti zbog „odliva mozgova“, odnosno, obrazovanih ljudi. Veliki pomak načinjen je time što se o tom problemu javno govori, a sve češće se mogu čuti i konstatacije predstavnika državnih institucija koji otvoreno izražavaju zabrinutost takvim stanjem.
Nesporno je da Srbija teško može da se meri po materijalnom bogatstvu sa razvijenim državama. Naša snaga ogleda se u znanju, mada ne bi trebalo zanemariti ni borbu za pristojan posao, zdraviju životnu sredinu i usvajanje novih tehnologija koje nisu privilegija samo bogatih zemalja. Ne treba zanemariti ni činjenicu da Srbija raspolaže značajnim prirodnim bogatstvom – od rudnog do izvorišta pitke vode i velikog hidropotencijala, da ne govorimo o tome da je država u kojoj živimo raskrsnica puteva ka brojnim destinacijama.
Građevinski fakultet u Beogradu, kao najstarija obrazovna ustanova te vrste u regionu, ima visoku svest o potrebi da svojim aktivnim odnosom i negovanjem pravih vrednosti, svojim studentima podari znanje i veštine koje će im pomoći da se spremno suoče sa nadolazećom digitalizacijom svih sfera društva. To je naš primarni zadatak i mi se nadamo da ćemo svi zajedno iznaći načina kako da zainteresujemo mlade da u što većem broju ostanu na svojim ognjištima. To je imperativ i na tome se mora institucionalno raditi. Ostaje nam da varujemo da ćemo mladim ljudima, moći da ponudimo održiv način života u sopstvenoj zemlji. I to odmah po završetku studija
Autor je profesor, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu
Povezani tekstovi:
Bilo je i gorih perioda pa ljudi nisu odlazili tako masovno kao sada. Ljudi odlaze jer je izgubljena svaka nada da će jednog dana biti bolje.
Molim vas da ne koristite izraz „odliv mozgova“. Ruzno zvuči i noje ni adekvatan.Kao odliv u lavabou ili kanalizaciji.Zar se ne može reći odlazak pametnih ljudi.
Glavni razlog odlaska i ne-povratka je nepoštovanje prava i nepostojanje pravne države u Srbiji
Sve ostalo su samo posledice
Mladi i pametni ljudi sa obrazovanjem i znanjem nece da budu Vucicevi botovi. Oni koji hoce verovatno imaju Megatrend ili slicno obrazovanje pa ostaju i imaju posla, naravno botovske obaveze ne prestaju vec se uvecavaju. I tako mi gubimo 32 hiljade godisnje. Kratko i jasno.
Ljudi odlaze jer je ovo drzava u kojoj je sve kobojagi.Kobojagi imas posao od kojeg ne mozes da zivis,kobojagi zavrsavas skolu sa kojom ne znas sta da radis,kobojagi ides kod lekara koji ne moze da te leci,kobojagi vaspitavas decu, kobojagi glasas,kobojagi citas novine i gledas tv,kobojagi patriote,kobojagi prijatelji…kobojagi i ovaj tekst „kako zaustaviti odliv mozgova“sto ga napisa univerzitetski profesor.
Zašto je strašno što ljudi žele da žive tamo gde im je BOLJE!
Ko ima pravo da traži od bilo koga, koji se rođenjem zadesio na određenom geografskom prostoru, pod uslovom da može da doprinosi civilizaciji, da se ne preseli na mesto gde može da živi bolje i nastavi da doprinosi.
Ako je nešto propalo i urušilo se a ni sa svim znanjem ga nije moguće popraviti, tako nešto se BACA. Prema tome, botine neka jedu sendviče, a SVI pametni ( ni 5% zvanično visoko obrazovanih ) treba da ODU.
Iz pakla se ide, u njemu se ne živi.
Nema nama zime dok u politickom i drzavnom vrhu imamo studetnte generacije. Ko nema poverenja neka ide. Meni nista drugo ne preostaje nego da imam poverenja jer sa 60 godina mi nista drugo ne preostaje. Jedino nada da cu doziveti srpsku penziju od koje, naravno, ne moze da se zivi ni u Srbiji ni bilo gde na svetu.
Srbija nema potrebe da brine o ovom problemu, jer sa ovakvim obrazovanjem i školskim sistemom, mozgova i stručnjaka više neće ni biti.