„Kar go“ nelojalna konkurencija ili razarač kartelskog udruženja?

Ovo nije novina, taksisti su inače veoma osetljivi na konkurenciju, insistiraju na zagarantovanim cenama i da ne može svako (osim njih) da se bavi ovim poslom, ali novina je da su ovoga puta protestovali protiv jedne aplikacije za mobilni telefon firme „Kar go“ (Car:go) koja organizuje i naplaćuje prevoz putnika. Prema tvrdnjama vlasnika ove firme Vuka Guberinića, njihovih vozila ima manje od jedan odsto u odnosu na taksiste u Beogradu te mu je potpuno nejasno zašto su se oni našli na meti protesta.

Predstavnici taksija tvrde da su vozači „Kar go“ nelojalna konkurencija jer voze jeftinije i jer za njih ne važe uslovi koji važe za taksiste. I mada treba reći, Kar go suštinski jeste konkurencija taksistima, Guberinić tvrdi da se njihovi partneri ne bave taksiranjem, da nemaju taksi tablu, nemaju taksimetar i mušterija ih ne može zaustaviti na ulici.

„Kar go tehnolodžiz je registrovana u Srbiji kao visokotehnološka kompanija koja organizuje i naplaćuje prevoz. Sarađujemo sa autoprevozničkim i rent-a-kar firmama. Mi im nalazimo klijente i naplaćujemo, a oni ih prevoze. Autoprevoznici plaćaju svoj porez, kao što taksisti kao preduzetnici plaćaju paušalni porez. U celoj ovoj halabuci pominje se problem oko poreza, zato što neki ljudi kod naših partnera rade privremeno ili kao dopunski posao. Mi ne možemo da isplatimo fizičko lice, to je nemoguće. Mi naplaćujemo od korisnika elektronski, putem aplikacije ili interneta i plaćamo firmama putem elektronskog bankarstva.“

Guberinić ističe da se oni ne bave taksi prevozom putnika već „limo servisom“ po članu 101 Zakona o turizmu.

Pravi problem je, kao i uvek, zbog para, odnosno cene vožnje. Recimo start kod taksija je 170 dinara, kod Kar go vozila 61 dinar. Kod taksista je kilometar po prvoj tarifi 65 dinara, a po drugoj (od 22 do 6 sati) 85 dinara. Kar go naplaćuje 51 dinar po kilometru i nema tarifa. Na kraju minut čekanja taksiste je 12,5 dinara, a Kar go šest minuta.

Osim toga kod Kar go nema plaćanja u kešu, već se račun unapred plaća ili karticom ili se skida sa računa koji se otvori ovom aplikacijom. Takođe, vozilo se naručuje onlajn, može se pratiti gde se nalazi i što je najvažnije može se unapred dobiti okvirna cena za vožnju.

Inače beogradski taksisti već godinama, ako ne i decenijama, vode bitku da spreče ulazak novih taksista tvrdeći da ih već i sada ima previše (oko 6.500).

Uber – kazne, protesti i 70 milijardi dolara vrednosti

Svetski taksisti sličnu borbu vode već skoro deset godina sa Uberom, američkom tehnološkom kompanijom koja sličnim sistemom kao Kar go spaja putnike sa vozačima, s tim što za Uber može da radi ko hoće što ipak otvara mnogo pitanja poput izbegavanja plaćanja poreza, bezbednosti mušterija i odgovornosti ukoliko dođe do nezgoda. Uber se smatra najvećim privatnim startapom, a pošto nije listiran na berzi, njegova vrednost se procenjuje od 48 do 72 milijarde dolara.

Broj tužbi i parnica protiv Ubera širom sveta teško je prebrojati, a prema jednoj evidenciji od 2009. do 2016. već je platio 161 miliona evra kazni. Najveći deo se odnosi na tužbu u San Francisku, gde je sud presudio da je Uber poslodavac i da mora platiti socijalno osiguranje, minimalac, godišnje odmore i sve ostalo što ide uz zaposlenje i dobio je kaznu od 100 miliona dolara. Sličnu presudu dobio je i u Velikoj Britaniji, dok je recimo sud u Francuskoj presudio da nije poslodavac već da je samo posrednik između vozača i klijenta. Međutim, najveći udarac Uber je dobio 20. decembra prošle godine kada je Evropski sud pravde, po tužbi taksi udruženja iz Barselone, presudio da je Uber transportna uslužna kompanija, a ne tehnološka kako su oni tvrdili, te da podleže strogoj EU regulativi u oblasti transporta naspram veoma liberalnih propisa koji regulišu tehnološki sektor. Ovo znači i da će u EU zemljama morati da se registruje kao taksi i da dobije potrebne licence.

Uber je do 2016. godine prevezao dve milijarde putnika, ostvario 20 milijardi dolara prihoda, a u SAD drži 77 odsto tržišta prevoza putnika po pozivu. Iako radi u 83 države i 674 grada, u nekim, veoma velikim je zabranjen ili mu je rad toliko otežan da je namera gradskim vlastima da ga oteraju. Grad London je početkom ove godine odbio da produži licencu Uberu, mada ova kompanija ima pravo žalbe. U Montrealu, odnosno Kvebeku vlasti su propisale da vozači Ubera moraju da prođu obuku od 35 sati kao i taksisti, pa se Uber povukao. U Parizu su tokom 2015. i 2016. bile velike (čak i nasilne) demonstracije taksista protiv Ubera. Vlasti su sprovele krivičnu istragu poslovanja, a kažnjen je i sa 800.000 evra. Ipak Pariz je Uberu i dalje jedno od najvećih tržišta.

U Rimu je taksi firma tužila Uber i grad je prošle godine zabranio vožnju za Uber, mada je ubrzo ova presuda poništena. U Pekingu Uber nije zabranjen, ali je posao potpuno propao i nakon gubitka od dve milijarde dolara prodali su biznis kineskoj firmi Didi Čućing 2016. godine.