Krkobabić: Udruživanje - imperativ u vinogradarstvu i vinarstvu 1Milan Krkobabić Foto: Beta/Miloš Miškov

„Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo prošle 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 miliona dolara, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorti grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu“, rekao je Krkobabić.

On je, kao kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije sa akademikom Dragnom Škorićem i stručnjkom za tu oblast, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslavom Ivaniševićem, razgovarao s povrtnicima koji su zainteresovani za ulaganja u vinarastvo.

Krkobabić je rekao da je „za svaku pohvalu što se vinari u Srbiji udružuju u rejonska udruženja za zaštitu geografskog porekla vina i što je formiran Nacionalni savez vinogradara i vinara poput onih u Južnom Tirolu“.

„Samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu“, rekao je Krkobabić.

Povećanje poseda gazdinstva koja se bave vinogradarstvom, a to je sada prosečno 0,28 hektara, moguće je pre svega udruživanjem u zadruge.

Krkobabić je istakao da je vraćanje „starog sjaja vinogradarskim i vinarskim zadrugama“ od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodan i isplativ za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije.

„Vinski turizam je počeo da se razvija od pre nekoliko godina, a danas je turistima u Srbiji u ponudi devet ‘vinskih puteva’ kojima se nudi da upoznaju oko 300 vinarija čiji se broj stalno povećava“, rekao je Krkobabić.

Izvoz vina iz Srbije neprekidno raste i prosečna cena je sa 0,97 evra po litru 2008. godin, porasla na 1,48 evra 2018. U poslednje vreme raste izvoz kvalitetnih vina sa kontrolisanim geografskim poreklom.

U Srbiji dominiraju zapadnoevropske sorte: sovinjon, šardone, merlo, kaberne sovinjon, od starih sorti se na značajnijim površinama gaji prokupac, zatim grašac (italijanski rizling), navodi se u saopštenju i da je „šansa Srbije u novostvorenim sortama koje postaju ‘hit’ u Evropi: Probus, Sila, Morava“.

Profsor Ivanišević je, pie u saopštenju, rekao da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na dva do pet hektara: Ulaganja za podizanje jednog hektra vinograda iznose oko 15.000 evra, čemu treba dodati opremu za proizvodnju vina, te se procenjuje da je na 10 hektara vinograda potrebno uložiti još oko 150.000 evra.

U vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne četiri do pet godina.

Akademik  Škorić je rekao da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike i udruživati se i unapređivati znanje i tehnologije.

„Neophodno je razvijati domaći naučnoistraživački rad“, rekao je Škorić i pozdravio najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 miliona evra.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno vina sa zaštićenim geografskim poreklom, za kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine, navedeno je u saopštenju.

Povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanima Nacionalni tim predlaže da ulože lična sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu.

Nacionalni tim će zainteresovanima za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama.

Među njima su „Trifun i Dionis“ iz Beške i „Izba wine“ iz Vele Polja kod Niša, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će, kako se navodi, biti nastavljena i ove godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.