Lokalne vlasti subvencionišu svoje plate umesto infrastrukturu 1Foto: Sanja Milošević

Ovo je nalaz Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Subvencije jedinica lokalne samouprave javnim preduzećima“ koji je tokom ove godine uradila Državna revizorska institucija. U proseku, sve 162 lokalne samouprave su u periodu 2015-2017. godine izdvajale po 20 milijardi dinara godišnje za subvencije lokalnim preduzećima, a na osam izabranih jedinica lokalnih samouprava grad Beograd, Pančevo, Bor, Subotica, Kragujevac, Grocka, Obrenovac, Smederevska Palanka odnosi se čak 72 odsto ukupnih lokalnih subvencija.

Državni revizori su utvrdili da sistem kontrole nad subvencijama nije adekvatno uspostavljen zbog čega postoji rizik da one nisu efikasno upotrebljene.

Prema rečima Duška Pejovića, predsednika Saveta DRI, sistem izveštavanja o subvencijama je više formalne prirode i ne doprinosi efikasnom planiranju i realizaciji subvencija, a procena efekata subvencija se ne radi sistematski.

„Subvencije lokalnim javnim preduzećima su široko rasprostranjene i skoro sve lokalne samouprave ih daju, a one se najviše troše na tekuće troškove. Uputstvo Ministarstva finansija je da se u periodu od 2015-2017. zbog fiskalne konsolidacije smanje subvencije, a one su povećane za 31 odsto u ovom periodu. Najvažniji nalazi revizije su da tri četvrtine subvencija nije dovelo do unapređenja lokalne infrastrukture, a jedna četvrtina lokalnih preduzeća bez prihoda od subvencija bi bila u velikim problemima, jer su na primer u osam preduzeća prihodi od subvencija činili 80 odsto ukupnih prihoda. Važno je reći i da su od decembra 2016. godine direkcije za izgradnju prestale da budu budžetski korisnici pa su sredstava koja su im uplaćivana iz budžeta postala subvencije. Samo zbog ovog povećan je iznos subvencija u 2017. za 7,1 milijardi dinara“, objasnio je Pejović.

Ono što odlikuje trošenje lokalnih budžeta na subvencije je njihovo stalno povećavanje tokom godine. To je posebno izraženo u 2017. u kojoj su analizirane samouprave budžetima planirale 12,57 milijardi dinara, a na kraju isplatili 20 milijardi dinara subvencija lokalnim javnim preduzećima, čak 59 odsto više od planiranog.

U relativnim iznosima tu prednjači Grocka, koja je u budžetu za 2017. planirala 190 miliona dinara, a realizovala triput više, čak 592 miliona dinara subvencija lokalnim preduzećima. U apsolutnom iznosu ipak dominira grad Beograd, čiji je ceh za subvencije od planiranih 9,66 milijardi dinara prošle godine završio na čak 16 milijardi dinara.

Od svih lokalnih javnih preduzeća najviše subvencija je dato za javni prevoz, dve trećina, a to se pre svega odnosi na GSP Beograd. GSP je u periodu od 2015. do 2017. dobio od grada 26,7 milijardi dinara i to su porasle subvencije za tekuće troškove za 13 odsto, a kapitalne smanjene za 31 odsto. Po ovome je najgori Kragujevac, koji je svaki dinar subvencija za gradski prevoz potrošio na tekuće troškove, a ni dinar na kapitalne subvencije.

GSP Beograd je svake od ove tri godine dobijao oko devet milijardi dinara subvencija, mada je Skupština grada 2012. donela odluku da subvencije ne mogu biti veće od 6,5 milijardi dinara.

U toku 2017. godine prvobitno planirane tekuće subvencije su uvećane kroz

rebalanse budžeta za 1,8 milijardi dinara. Takođe rešenjem gradonačelnika gradskom prevozniku dato je još 300 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve, dok su prvobitno planirane kapitalne subvencije, kroz rebalanse budžeta, smanjene za 218 miliona dinara. Takođe je ukazom gradonačelnika GSP 2016. dobio mimo rebalansa 450 miliona dinara iz budžetske rezerve za tekuće poslovanje. DRI je utvrdio da su budžetskim subvencijama pre svega finansirane plate u GSP-u u visini 15,8 milijardi dinara, zatim gorivo 6,2 milijarde dinara, a iz budžeta je plaćano i farbanje autobusa, isplata otpremnina i solidarna pomoć.

„Ovom revizijom ustanovili smo da nije ostvarena efikasnost, ekonomičnost i efektivnost u subvencionisanju javnih lokalnih preduzeća. Dali smo preporuke lokalnim samoupravama da definišu jasne smernice za planiranje subvencija, koje bi dovele do smanjenje subvencija, zatim da detaljno analiziraju programe korišćenja subvencija i da ih dokumentuju i da uspostave adekvatnu kontrolu u planiranju, korišćenju i izveštavanju o subvencijama“, zaključio je Pejović.