Mađarska dobila kineski zajam za prugu Budimpešta-Beograd

Deo te brze pruge u Srbiji, od Beograda do Subotice, već se gradi a radovi se trenutno odvijaju na delu do Novog Sada.

Projekat je deo kineske inicijative „Jedan pojas, jedan put“ čiji je cilj da kineske firme dodju do novih trgovinskih partnera u inostranstvu.

Biće to prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u EU.

Taj projekat treba da omogući da kineska roba iz Grčke brže stiže do zapadne Evrope a na tom putu nedostaju ključne deonice na Balkanu.

Neki posmatrači izrazili su bojazan da Kina preko velikih infrastrkturnih projekata širom sveta kupuje politički uticaj, preneo je EURACTIV.com.

Varga je na Fejsbuku objavio da kineski zajam ima fiksnu kamatu i mogućnost prevremene otplate ali nije precizirao detalje. On nije rekao ni ključni podatak – kolika je kamata koju će Mađarska platiti.

Ranije u aprilu Mađarska je predložila zakon o klasifikaciji svih podataka, uključujuči ugovore za projekat vredan 2,1 milijardu dolara na deset godina koji će se fnansirati novcem poreskih obveznika. Navedeno je da je cilj zakona da pomogne da se osigura zajam kineske Eksport-Import banke.

Železnički projekat, od koga je u Mađarskoj skuplji jedino projekat nuklearne elektrane Paks koju će graditi ruski Rosatom, dobija odobrenje u trenutku kada madjarska ekonomija ide prema recesiji zbog pandemije korona virusa.

„Imamo sporazum o zajmu koji je povoljan i siguran za Mađarsku“, rekao je Varga u video poruci na Fejsbuku dodajući da su uslovi zajma „povoljni u odnosu na trenutno dostupne uslove zaduživanja“.

Oko 85 odsto sredstava za projekat dolazi iz kineskog zajma a ostatak će obezbediti Madjarska, rekao je on, preneo je Rojters.

Varga je rekao da će Mađarska, zahvaljujući novoj železničkoj vezi, koja treba da bude završena do 2025, biti centar evropske logističke mreže za kinesku robu koja iz južne putuje u zapadnu Evropu.

Mađarsku deonicu dugu 150 kilometara gradiće CRE Konzorcijum koji uključuje holding kompaniju Opus global pod kontrolom Lorinca Mesaroša, saradnika premijera Viktora Orbana.

Projekat inače poprilično kasni – Kina, Srbija i Mađarska su memordum o gradnji potpisale 2014. Srbija je počela izgradnju 2018. nakon što je od Kine pozajmila 297,6 miliona dolara.

„Treba da pratimo kako se dalje odvija izgradnja, prema jugu, jer projekat nema smisla dok se ne izgradi cela pruga do luke Pirej“, rekao je mađarski stručnjak za odnose sa Kinom koji je želeo da ostane anoniman.

„Kina ima političku motivaciju za projekat, iako za tu zemlju to, finansijski gledano, nije vodeći poslovni projekat“, rekao je taj stručnjak.

Posle više od deset godina saradnje u okviru inicijative 17+1 između Kine i istočnoevropskih zemalja, biće to prvi veliki infrastrukturni projekat u regionu i unutar EU, istakao je taj ekspert.