Majstori za dobar poslovni imidž

Na tržištu Srbije registrovano je nešto više od 40 PR agencija, a prema procenama Društva Srbije za odnose s javnošću, pružanjem PR usluga bavi se oko 1.000 ljudi što je solidan broj za jednu branšu u povoju. Najviše agencija osnovano je 2002. a ove godine osnovane su još dve. Prošle godine objavljena je rang lista pet agencija koje su ostvarile najviši prihod. Prvi je bio MEKKEN Eriskon sa prihodom od 95,9 miliona dinara u 2005, drugi Pristop sa 45,3 miliona dinara, a treći Kontekst – 41,5 miliona dinara. Agencija Olaf& MEKATIR našla se na četvrtom mestu sa prihodom od 32,3 miliona dinara, a Lobi PR prihodovao je 28,3 miliona dinara. Poređenja radi, ukupni prihodi slovenačkog Pristopa koji posluje i u Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji i BIH, porasli su od 2003. do prošle godine sa 7,97 miliona evra na 15,4 miliona evra.
Prema podacima Hrvatske udruge za odnose s javnošću u toj zemlji trenutno radi 26 PR agencija. Najviše ih je osnovano u periodu od 2000. do 2002. godine. Dvadeset agencija objavilo je podatke o ukupnom prometu ostvarenom u 2005. od pružanja PR usluga – u proseku su prihodovale skoro četiri miliona kuna, odnosno od oko 500.000 kuna pa do 17,5 miliona kuna. U jesen 2005. članice HUOJ usvojile su okvirni cenovnik PR usluga. Tako pisanje saopštenja za medije košta 500 evra. Organizovanje konferencije za novinare košta od 2.500 evra, a brifing novinara od 2.000 evra. Priprema govornika za intervju, kao i plasiranje teme koštaju od 500 pa naviše.

U zamci serije Seks i grad

PR profesija postala je veoma privlačna i mladi ljudi, posebno devojke, u sve većem broju posećuju PR kurseva i škole. Dobra zarada je samo jedan od motiva za to.

– Činjenica je da se u ovoj profesiji može dobro zaraditi, ali nije to jedini razlog. Mnogo jači motiv je to što se naša profesija doživljava kao fensi, kao mogućnost da se slikaš za televiziju ili da se pojaviš u društvu poznatih. Imam utisak da nam je američka serija „Seks i grad“ veoma naškodila jer većina ljudi ulazi u ovaj posao zato što ga doživljavaju kroz tu seriju, a to je velika zabluda. PR je veoma težak posao, koji zahteva poznavanje mnogih stvari, dodatnu edukaciju i kreativnost – ističe Borislav Miljanović, direktor agencije MEKKEN Erikson.

O konkurenciji, lojalnoj ili ne, koja vlada u ovoj profesiji, o kvalitetu usluga profitu, ali i o problemima sa kojima se suočavaju, za Biznis govore dvojica PR menadžera. Jedan je iz Srbije i zove se Borislav Miljanović, direktor agencije MEKKEN Erikson, a drugi, direktor agencije Apriori komunikacije,

Danijel Koletić, dolazi iz Hrvatske i prenosi iskustva sa tog područja.
Prema procenama švedske Asocijacije PR agencija tamošnje agencije od svojih klijenata godišnje zarade od milion do dva miliona evra. U SAD su te cifre znatno veće. Da li se i naše agencije mogu pohvaliti tako visokim profitom?
– Srpske PR agencije su po tom pitanju daleko od Evrope, ali ne i od regiona. U Evropi je to veliki i ozbiljan biznis dok je u regionu profit ostvaren pružanjem PR usluga skromniji. PR je profesija koja ne ostvaruje veliki obrt kao marketing, recimo. Ovde se poslovi mere hiljadama ili stotinama evra. To što zaradimo uglavnom se reinvestira u opremu i treninge ljudi. Slovenci su prvi napravili nekoliko agencija koje su počele da se šire po regionu. Naš cilj je da ih sustignemo i preteknemo. Za ovih pet godina uspeli smo da se nametnemo kao lider na ovom tržištu, a sada nam je namera da postanemo regionalni lider. Mislim da za to imamo uslova. Prošle godine ostvarili smo obrt od 1,5 miliona evra što je za ove uslove fenomenalan rezultat. Imamo tridesetak stalnih klijenata i još dvadesetak kojima radimo godišnje projetke. Pretprošle godine otvorili smo agenciju u Podgorici. Otvorili smo malu kancelariju u Sarajevu i sada nameravamo još jače da se proširimo na tržište BIH. I u Makedoniji imamo ljude koji se bave PR-om i nameravamo da tu mrežu pojačamo – ističe Miljanović.

Dobra žetva za hrvatske agencije

Hrvatske PR agencije počele su da se šire na tržišta Srbije i BIH prateći poslovne poduhvate hrvatskih privrednika i investitora. Ali, proces se uglavnom odvija kroz neki vid partnerskog odnosa sa lokalnim agencijama ili angažovanjem na konkretnim projektima. Činjenica je da je nivo usluga PR agencija u Hrvatskoj u poslednjih par godina znatno podignut. Sredinom 1996. otvorena je prva agencija za PR u Hrvatskoj i od tada do danas agencije su preuzele inostrane standarde, koje su nadogradili tako da kompanije mogu da budu zadovoljne kvalitetom usluga. O tome svedoči i promet zabeležen u oblasti pružanja PR usluga, koji iz godine u godinu raste mada je u odnosu na neke evropske zemlje još nizak. Ovo je izborna godina u Hrvatskoj pa će za neke agencije to biti „dobra žetva“ – kaže Danijel Koletić, direktor agencije Apriori komunikacije.

Prema njegovim rečima, način na koji sada MEKKEN Erikson radi za Koka kolu, Karlsberg ili Filip Moris odgovara standardima kakve te kompanije mogu da dobiju i u Parizu, Londonu ili bilo gde u svetu. Miljanović podseća da se na godišnjem sastanku najvećeg svetskog lanca za PR Veber Šendvik (u koji je 2006. ušla agenija MEKKEN Erikson) pokazalo da je beogradska kancelarija najveća u centralnoj i istočnoj Evropi po broju ljudi i operacija.
Naš sagovornik, takođe, smatra da su velikim kompanijama tržišta zemalja Balkana veoma mala i da im se ne isplati da postavljaju timove za komunikaciju za, recimo, Crnu Goru ili BIH. Međutim, ako im PR agencija u jednom gradu postavi komunikacijsko čvorište odakle će kontrolisati zemlje regiona, onda im je to interesantnije. Šansu u tom delu Miljanović vidi i u činjenici da su velike kompanije „preskočile“ Sloveniju i da neke od njih upravo iz Srbije vode poslovanje u regionu. Na opasku da u tranzicionim ekonomijama nije redak slučaj da je poslovni uspeh neke kompanije u velikoj meri zavisio i od podrške političara, Miljanović ističe da „politička podrška ništa ne znači ako se ne nudi dobra usluga“.
Uprkos tome, dosadašnji javni i poslovni angažman čelnika agencija kao što su MEKKEN Eriskon ili Olaf&MEKATIR uticao je da njihove agencije mediji smatraju bliskim Demokratskoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije. „Imamo dobre odnose i sa jednima i sa drugima ali ako govorimo o nekoj bliskosti, onda je to više na nivou opredeljenja direktora MEKKEN Erikson Grupe, Srđana Šapera, za DS kao političku opciju, a mi ostali zaposleni u agenciji niti smo članovi stranaka niti se bavimo politikom“, tvrdi Miljanović.
Stručnjaci za odnose s javnošću vide, uglavnom, dva pravca budućeg razvoja PR struke i agencija. Neki smatraju da će se agencije truditi da nude što više usluga dok drugi tvrde da će se specijalizovati za određene sektore.
– Mislim da će razvoj teći i u jednom i drugom smeru, ali je budućnost verovatno u specijalizaciji. Kod nas još nema toliko posla da bi cele agencije mogle da rade samo PR u sportu ili zdravstvu. Pitanje je i da li će za pet godina ovde raditi 40 ili 80 agencija ili možda samo 15 – smatra Miljanović.
Direktor agencije Apriori komunikacije Danijel Koletić kaže za naš list da se tržište odnosa s javnošću pozicioniralo u Hrvatskoj tek sredinom prošle godine, odnosno „da se zna o čemu se govori kada se kaže PR“.
– Konkurencija ima svoje dobre i loše strane. Ona je pokretač razvoja struke, a jedna od dobrih strana je i to što korisnici usluga mogu da biraju agencije prateći njihov rad. Loša strana su cene i kadrovi s nedovoljno iskustva. U Hrvatskoj su preko noći nikle PR agencije koje uglavnom zadovoljavaju formu zapošljavajući jedno ili dvoje ljudi i imaju jednu komaniju za klijenta, ali oni koji znaju šta je pravi PR znaće da izaberu agenciju. Takvih je, doduše, malo, ali pravi je užitak poslovati sa njima – ističe Koletić.
Naš sagovornik kaže da ima i nečasnih poteza. Lobira se na različite načine – preko centara političke moći ili korišćenjem ličnih veza. Koletić smatra da su neke agencije svoj položaj kupile kreditirajući političare.
– Posla ima dovoljno i biće ga sve više samo su narudžbine drugačije. Sve češće se traži usluga konsaltinga po satu što pokazuje da kompanijama treba kreativni komunikacijski koncept. I upravo po tome se može zaključiti da li neka agencija može da udovolji tako visokim zahtevima klijenata. Svaka agencija, više ili manje, može da iznajmi dvoranu, razglas i pevačicu, ali pružiti komunikacijski koncept koji će uticati na mišljenje javnosti nije lako – smatra Koletić.
Kada je reč o mogućnosti da hrvatske ili srpske PR agencije pariraju slovenačkim u okvirima regiona, Koletić napominje da nijedna slovenačka agencija ne može da uspe bez podrške lokalnih kadrova.