Foto: EPA-EFE/ ERDEM SAHIN

To je poručio pre dva dana Nikola Dragašević direktor za monetarne operacije u Narodnoj banci Srbije dodajući da je kurs dinara zadržao stabilnost i u vreme Bregzita i u uslovima različitih monetarnih politika američkog FED-a i Evropske centralne banke, pa i da sada, u vreme turske krize, i dalje traju pritisci na jačanje dinara ili, drugim rečima, devize i dalje ulaze u zemlju.

Sličan zaključak je i analitičkog tima austrijske Erste banke, koji ističe da nema prevelike opasnosti za zemlje Centralne i Istočne Evrope. U samoj Turskoj stvari su pak dramatične, jer kako se navodi u analizi, pored turske lire, koja je izgubila skoro pola svoje vrednosti od početka godine, kamatne stope su se toliko povećale da su se kratkoročne državne hartije od vrednosti prodavale po stopi od skoro 25 odsto. Rast prinosa na obveznice doveo je do toga da je desetogodišnja državna obveznica vredela manje od 70 odsto svoje nominalne vrednosti.

„Troškovi osiguranja protiv bankrota turske države (mereni petogodišnjim CDS svopom) povećali su se čak do nivoa viđenih tokom krize 2008-09. godine, što je značilo da su tržišta smatrala da je veća verovatnoća da će Turska prestati da izvršava svoje obaveze nego Ukrajina ili Pakistan. Glavni razlog za slabost valute i visoke kamatne stope u Turskoj je, u suštini, prilično jednostavan: zemlji je potrebna čvrsta valuta kako bi finansirala plaćanje spoljnih dugova koji dospevaju i deficit bilansa tekućih transakcija. Da bi investitori obezbedili neophodna sredstva za to, kamatne stope moraju da budu dovoljno visoke“, objašnjava se u analizi.

Pritisak na tursku liru već je trajao duže vreme s obzirom na to da su troškovi finansiranja u američkim dolarima rasli usled pooštravanja monetarne politike Federalnih rezervi SAD. Kada se na to dodaju nedavne vesti o ultimatumu SAD administracije da se puste njihovi državljani iz pritvora, carine na uvoz čelika iz Turske, ali i dramatični odgovori turskih vlasti koji su uveli carine na neku američku robu, samo su dolile ulje na vatru.

Što se tiče regiona, sa obzirom da se izvoz zemalja u Tursku kreće od jedan do četiri odsto ukupnog izvoza (najviše Rumunija, četiri i Srbija tri odsto) i samo 0,4 do 1,3 odsto BDP-a, negativni efekti nisu previše jaki. Za razliku od Turske, kako se navodi, zemlje u regionu uglavnom mogu da se pohvale suficitom ili uravnoteženim bilansom tekućih transakcija, neto spoljni dug je u padu od krize, a inflacija se takođe nalazi na niskom jednocifrenom nivou.

„Iako su valute CIE zabeležile umeren pad prouzrokovan kolapsom turskog tržišta i dodatan manji pad bi mogao da se očekuje ukoliko bi se situacija u Turskoj dalje pogoršala, ali takav pad u CIE ne bi trebalo da prouzrokuje veće probleme. Pored toga, ukoliko bi turski problemi popustili u bliskoj budućnosti, to bi imalo pozitivan efekat na tržišta CIE“, zaključuju analitičari Erste grupe.