Sve mere, njih desetak usvojenih prošle nedelje, plus ove dve, vredne su 160 miliona evra, i u situaciji besparice u kojoj je država trenutno, svakako su pozitivna vest. Međutim, za poljoprivrednike ove mere jesu dobre, ali ne i dovoljne, smatraju sagovornici Danasa. Izuzetno je važno, smatra savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran, da poljoprivrednici dobiju pomoć kako bi imali uslova za jesenju setvu i za obnavljanje proizvodnje.

– Država nije u mogućnosti da pomogne onoliko koliko je neophodno jer je nadoknaditi veliki minus od dve milijarde evra težak zadatak i za mnogo bogatije zemlje od naše. Ono što je sad najvažnije, i ja se nadam da će to ove i neke nove mere pomoći, jeste obnavljanje proizvodnje i stavljanje akcenta na jesenju setvu, pre svega pšenice i uljane repice koja sad sledi – kaže Prostran. Prema njegovim rečima, bilo bi dobro kada bi država uz sve ovo omogućila ratarima jeftinije đubrivo, kao i regresirano seme. Prostran kaže da sada treba da se razmišlja o tome da se zaseju kulture na milion hektara, i to pre svega pšenice na nekih 600.000 do 700.000 hektara, ali i ječma jer su jesenje kulture manje rizične.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže za Danas da je dobro što je nova vlast usvojila ovakve mere pomoći, jer se ne dešava svaki dan da nova vlast ispunjava obećanja koja je dala prethodna.

– Rebalansom agrarnog budžeta treba videti, međutim, ima li mesta da sva poljoprivredna gazdinstva dobiju pomoć, a ne samo registrovana kako je to sada – napominje Ševarlić. On smatra da bi država trebalo da bude „socijalno pravednija“ jer se te subvencije, inače male u odnosu na neke zemlje u okruženju, odnose samo na registrovana gazdinstva i zato su „vrlo selektivne“.

– To znači da više od polovine gazdinstava ne dobija subvencije uopšte. Pritom je nepravedno jer neregistrovani moraju da plaćaju vodu i ostale doprinose, dok su, na primer, registrovana gazdinstva oslobođena toga – objašnjava Ševarlić.

On svoj primer ističe kao „nepravedan“ i komentariše jednu od usvojenih mera kojom se registrovana gazdinstva oslobađaju plaćanja takse za navodnjavanje i odvodnjavanje za ovu i prošlu godinu. „Registrovana gazdinstva su oslobođena plaćanja za prošlu godinu koja nije bila toliko loša, i ja na primer, koji gajim pšenicu koja ove godine ima dobru cenu, ne moram to da plaćam, dok neki drugi koji nisu svoje gazdinstvo registrovali, a posejali su kukuruz koji je gotovo potpuno propao, moraju da plaćaju“, ističe Ševarlić. Naravno, to je poziv svima da registruju svoja gazdinstva, ali Ševarlić kaže da to nekad nije lako učiniti jer među vlasnicima postoje i „stariji ljudi koji ne poznaju dobro administraciju i kojima je zato potrebna pomoć“.

Vlada Srbije usvojila je pre dva dana uredbe za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, koje se odnose na regresiranje dizel goriva i subvencije za ratare. Ukupno 70 miliona litara dizel goriva po ceni za 76 dinara manjoj od maloprodajne zemljoradnici će moći, kako je najavio ministar poljoprivrede Goran Knežević, da kupe već za deset dana. Za to, ali i za 6.420 dinara subvencija po hektaru za ratarsku i krompirsku proizvodnju država bi trebalo da izdvoji 10,5 milijardi dinara.

Produžen grejs period

Vlada je prošle nedelje usvojila i paket mera, između ostalog, produžila na godinu dana grejs period tokom kog svi koji su uzimali kredit preko države neće vraćati glavnicu već samo kamatu. Republička direkcija za robne rezerve interventno će otkupiti do 200.000 tona merkantilnog kukuruza, carine i prelevmani na uvoz žita privremeno će biti ukinuti, dok je država rešila da podstakne tov junadi i svinja i to sa 10.000 dinara, odnosno 1.000 dinara po grlu, do kraja ove godine.