Milijarda evra za spasavanje privrede u kolapsu

 Prema njegovoj proceni banke bi, do kraja 2012, mogle da izdvoje 300 miliona evra za subvencionisane kredite izvoznicima (država će za subvencionisanje kamate izdvojiti 300 miliona dinara), a ostatak u 2013. godine. „Subvencionisaćemo kamate na kredite koje banke budu odobravale privredi, bilo da je reč o novim kreditima ili refinansiranju postojećih koje privrednici još nisu otplatili, tako da za krajnjeg korisnika kamatna stopa na godišnjem nivou ne bude viša od 3,5 odsto, ukoliko je reč o kreditima sa deviznom klauzulom dok će kad je reč o dinarskim kreditima kamatna stopa biti u visini referentne stope Narodne banke Srbije“, objasnio je ministar.

Maksimalni iznos kredita za mala preduzeća i zanatlije biće 30 miliona dinara, za srednja 200 miliona, za velika 400 miliona, dok pretežni izvoznici mogu da računaju na 600 miliona dinara. Prvi krediti trebalo bi da budu odobreni u septembru.

Već viđeno

– U vreme ekonomske krize pomoć privredi, pa makar to bilo i na ovakav način, dakle kroz subvencije, ne može se zaobići. To čine i mnogo razvijenije zemlje, poput SAD, koje su izdvojile ogromna sredstva za spas automobilske industrije i te mere su dale dobre rezultate. Ova konstatacija se odnosi i na Nemačku, ali i druge zemlje Evropske unije koje su takođe pomogle sopstvenoj privredi da lakše prebrodi krizu – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On, međutim, smatra da je od ključnog značaja da država napravi operativni plan preduzeća, odnosno delatnosti koja će na ovaj način biti podržana. Savić pritom ima u vidu činjenicu da neka preduzeća mogu brže da doprinesu ostvarenju tri ključna cilja, a to su: oporavak proizvodnje, zaustavljanje otpuštanja radnika, ili čak rast zaposlenosti, i rast izvoza.

– Osim toga, ceo postupak odobravanja kredita morao bi da bude mnogo transparentniji, jer to je garancija da će novac biti najefikasnije iskorišćen. Bilo bi neophodno i da se posle izvesnog vremena ocene efekti korišćenja tih sredstava kao i da li se namenski koriste. Takođe je veoma važno da nijedan ministar, ma kako se on zvao, nema diskreciono pravo da utiče na izbor preduzeća koja će dobiti kredite, što je inače dosad bio slučaj. Samo u tom slučaju će izdvajanje sredstava iz budžeta za ove namene imati smisla – tvrdi Savić.

Ovakav način finansiranja privrede naišao je na dobar odziv banaka. U prilog tome govori podatak da je u prethodne tri godine odobreno oko 3,3 milijarde evra investicionih i kredita za likvidnost. Prema podacima Ministarstva finansija i privrede, u toku 2009. vrednost kredita (računajući dinarske i one se deviznom klauzulom) za likvidnost premašila je 936 miliona evra, dok je za investicione pozajmice (odobreno je 12 kredita) izdvojeno više od 2,3 miliona evra. Naredne, 2010, godine krediti za likvidnost dostigli su 1,2 milijarde evra, pri čemu je država subvencionisala kamate sa oko 37,7 miliona evra, dok je 2011. za te namene izdvojeno 732 miliona evra (subvencije države iznosile su oko 18,5 miliona evra). Kad je reč o investicionim kreditima, kojih je 2010. bilo 1.835, njihov iznos premašio je 228,8 miliona evra, dok su 2011. godine, za realizaciju 1.475 kredita, banke izdvojile oko 165,6 miliona evra. Država je u 2010. i 2011. godini za oko 395 miliona evra kredita za investicije koje su banke plasirale privredi subvencionisala kamate sa oko 9,6 miliona evra.

Uz konstataciju da Sosijete ženeral banka aktivno podržava privredu Srbije i da njen kreditni portfolio u ovom segmentu (sa prekograničnim kreditima) premašuje milijardu evra, Milan Vićentić, izvršni direktor za poslove sa privredom Sosijete ženeral, kaže za Danas da je ta banka bila uključena u sve programe Vlade Srbije koji su za cilj imali pomoć građanima i privredi. Reč je o subvencionisanim kreditima za koje je, zbog nižih kamatnih stopa, vladalo najveće interesovanje.

– Zaključno sa 31. avgustom 2011. plasirali smo 268 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od gotovo 35 miliona evra, kao i 91 investicioni kredit u iznosu od 25,5 miliona evra. Interesovanje je bilo veće za kredite za likvidnost, s obzirom na to da se, pre svega zbog pada kupovne moći građana i otežane naplate potraživanja, veliki broj kompanija suočio sa problemom održavanja likvidnosti. U takvoj situaciji privrednici su spas potražili u pozajmicama od banaka. Programi subvencionisanih kredita svakako mogu da pomognu privrednicima i Sosijete ženeral banka je spremna da se u te aktivnosti i ubuduće uključi – ističe Vićentić i dodaje da se, kada je reč o prošlogodišnjem programu subvencionisanih kredita za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava, Sosijete ženeral svrstala u prvih pet banaka po ukupno plasiranim sredstvima.

Tamna strana medalje

Da ova priča ima i drugu, onu manje lepu, stranu, ukazuju podaci koje je u razgovoru za Danas izneo Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. On tvrdi da su od 2001. godine do danas privrednici bankama samo na ime kamata platili oko 22 milijarde evra i da još duguju oko 20 milijardi evra. „Ali ni tako ogroman dug nije alarmirao Vladu da rastereti privredu, a ambijent privređivanja učini podnošljivijim. Naprotiv, Vlada nastavlja da se ponaša kao bankarski agent podstičući, subvencijama iz budžeta, novo zaduživanje privrede i to uz kamate koje nikako nisu povoljne i koje su bankama u prethodne tri godine donele zaradu od oko 300 miliona evra“, ističe Knežević.

On upozorava i na to da 70.000 preduzeća neće moći ni da konkurišu za dobijanje kredita jer je 31.000 firmi po završnom računu u blokadi, 8.000 je poslovalo s nulom, ili je završilo u minusu, 12.000 nije predalo završni račun, 33.000 preduzeća je trenutno u blokadi, što znači da više od 70 odsto preduzeća nema neophodni kreditni bonitet. Knežević smatra da je zaduživanje privrede u recesiji, kad agregatna tražnja pada (za godinu dana promet u maloprodaji pao je za 16 odsto) i kad se beleži pad industrijske proizvodnje za 4,2 odsto, najkraći put do još težih uslova poslovanja. Najavljeno ukidanje stotinak parafiskalnih nameta sagovornik Danasa naziva estradom, procenjujući da to neće dati nikakve efekte.

– Jedini način da se privreda rastereti jeste da se smanje porezi i doprinosi, zatim da se crno tržište svede u neke realne okvire kako bi se podigla tražnja, jer privredu iz recesije može da izvuče samo povećanje tražnje. Neophodno je i da se država, javna preduzeća i lokalne zajednice razduže za novac koji duguju privredi. Sve to je bolje od subvencionisanih kredita. Računica je jasna. Ako se krediti subvencionišu sa 3,5 odsto, to znači da bi država na milijardu evra trebalo da izdvoji 35 miliona evra, da ne govorim o tome da država nije izmirila obaveze prema bankama ni za prethodnu tranšu subvencionisanih kredita. Poseban problem predstavlja to što je uglavnom reč o kratkoročnim kreditima i što će najveći deo novca biti iskorišćen za plaćanje dospelih obaveza po osnovu prethodnih zaduženja. E, to se zove finansijska spirala smrti – zaključuje Knežević.

Jedan od uslova koje će potencijalni korisnici tih zajmova morati da ispune jeste da ne otpuštaju radnike. Tako je bilo i u prethodnom periodu. U Ministarstvu finansija i privrede podsećaju da je korisnik kredita bio dužan da na polovini korišćenja kredita, kao i mesec dana pre isteka roka otplate, dostavi banci (preko Nacionalne službe za zapošljavanje) OD obrazac. Ukoliko bi se utvrdilo da je broj zaposlenih smanjen, kredit više ne bi bio subvencionisan, odnosno klijent je nastavio da otplaćuje zajam, ali sa punim iznosom kamate, ili bi eventualno morao prevremeno da otplati kredit ako odustane od njega… Nismo, međutim, mogli da dobijemo podatke koliko je takvih slučajeva registrovano. I mada u Ministarstvu tvrde da je Program mera, koji je pokrenut 2009. godine, dao dobre rezultate u borbi protiv recesije, kao i da je pad privredne aktivnosti zaustavljen, ipak, činjenica je da Srbija sa oko 762.000 ljudi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i stopom nezaposlenosti od 24,7 odsto zauzima neslavno prvo mesto u Evropi. Posebno zabrinjava podataka da je od 2001. čak 933.000 radnika iz realnog sektora ostalo bez posla (najviše u industriji – oko 580.000), utoliko pre što se trend otpuštanja radnika nastavlja. Ako tome dodamo i procene prema kojima je za smanjenje stope nezaposlenosti za 0,2 odsto neophodno da BDP poraste bar za jedan procentni poen, što je u našim uslovima nemoguća misija, onda razloga za optimizam gotovo da i nema. Ovaj brod koji tone ne bi spasio ni mnogo jači doping od subvencionisanih kredita.

Uslovi kreditiranja

Novim programom subvencionisanih kredita predviđeno je da država subvencioniše kamatnu stopu sa pet odsto. To praktično znači da korisnik koji uzme kredit od milion dinara plaća godišnju kamatnu stopu u iznosu referentne kamatne stope NBS. Pošto država subvencioniše iznos kamate sa pet odsto, to znači da poslovna banka dobija iznos referentne kamate NBS od klijenta plus pet odsto od države. Predviđen je i grejs period od pet meseci, u kojem klijent plaća samo kamatu, a ostatak duga otplaćuje se u 13 mesečnih rata. Krediti se plasiraju u dinarima i sa evro valutnom klauzulom. Dinarski krediti za likvidnost imaće godišnju kamatnu stopu u visini referentne stope NBS za korisnika kredita, dok će korisnici krediti u evrima plaćati maksimalnu kamatu do 3,5 odsto. Krediti se plasiraju preko poslovnih banaka koje će potpisati Ugovor sa Fondom za razvoj Republike Srbije.