Uspeh moderene medicine meri se i proizvodnjom novih lekova u čija istraživanja farmaceutske kompanije ulažu milijarde dolara. Kompanije mogu te troškove da nadoknade patentima koji im omogućavaju privremeni monopol na tržištu i zaradu znatno veću nego što košta proizvodnja lekova. Ne možemo očekivati inovacije, bez plaćanja za njih. Ali, da li motivi koji stoje iza tog razrađenog mehanizma patenata garantuju da će novac biti dobro utrošen i da će to rezultirati boljim tretmanom bolesti koje najviše zabrinjavaju? Odgovor je „ne“.
Osnovni problem sa ovakvim sistemom patenata jeste ograničeno korišćenje znanja, što uz monopol kao propratnu pojavu, često dovodi do toga da su lekovi nedostupni ljudima koji nemaju osiguranje. U trećem svetu, to može biti pitanje života ili smrti za ljude koji sebi ne mogu da priušte najnovije lekove, ali bi mogli da stvore sličan lek. Na primer, generički lek za borbu protiv AIDS smanjio je od 2000. godine cenu tretmana gotovo za 99 odsto – sa 10.000 na 130 dolara. Ali, uprkos visokim cenama koje plaćaju, zemlje u razvoju malo dobijaju za uzvrat. Kompanije za proizvodnju lekova troše mnogo više na reklamiranje i marketing nego na istraživanja. Ogroman novac potroši se na istraživanje lekova koji utiču na životni stil (problemi sa impotencijom ili gubitkom kose), nego na lekove koji spasavaju život, i gotovo nimalo ne ulažu u pronalaženje lekova protiv bolesti koje muče stotine miliona siromašnih, kao što je, recimo, malarija. Princip je jednostavan – kompanije usmeravaju svoja istraživanja tamo gde može najviše da se zaradi. Pošto siromašni ne mogu da plaćaju lekove, malo istraživanja u vezi s njihovim bolestima.
Kompanije se utrkuju u patentiranju gena poput onih povezanih sa rakom dojke. Cena tih napora bila je minimalna, ali cena po društvo bila je enormna, jer visoku cenu koju je Myriad, vlasnik patenta odredio za genetsko testiranje (između tri i četiri hiljade dolara) hiljade žena koje bi bile pogodne za testiranje, nakon što je utvrđeno da su u rizičnoj grupi, nisu mogle da plate.
Postoji i alternativni način finansiranja istraživanja koje bi bilo na dobrobit celog čovečanstva jer bi te inovacije bile dostupne svima. Reč je o formiranju fonda za medicinsku nagradu kojom bi bili nagrađeni oni koji otkriju nove lekove i vakcine. Budući da vlade, direktno ili indirektno, već plaćaju troškove mnogih istraživanja lekova kroz davanja za recepte, mogle bi da finansiraju fond za nagrađivanje onih koji otkriju pravi tretman ili prevenciju za bolesti koje ugrožavaju stotine miliona ljudi. Kada je reč o bolestima u zemljama u razvoju, donatori bi mogli više da učine na povećanju kvaliteta života, pa čak i produktivnosti, nego što se bave istraživanjem bolesti koje su toliko uzele maha. Trebalo bi uspostaviti set prioriteta do čega bi se došlo na osnovu procene broja ljudi koji su zahvaćeni pojedinim bolestima. To otkriće bi bilo licencirano.
Naravno, sistem patenta je sam po sebi sistem nagrade, iako malo čudan s obzirom na to da nagrada predstavlja privremeni monopol koji za sobom povlači visoke cene i ograničeni pristup dobrobitima koje pruža novo znanje. Uz bolje usmereno motivisanje (više novca potrošenog na važnije bolesti, a manje na nepotreban i nakazan marketing), mogli bismo imati bolje zdravlje po nižoj ceni. Nagradni fond ne bi zamenio patente. Bio bi deo portfolia metoda za ohrabrivanje i pomaganje istraživanja. Nagradni fond bi dobro funkcionisao u područjima u kojima su potrebe dobro poznate – to je slučaj sa većinom bolesti koje su povezane sa siromaštvom – omogućavanje unapred postavljenog, jasnog cilja. Za inovacije koje rešavaju probleme ili odgovaraju potrebama koje ranije nisu bile jasno uočene, sistem patenata bi i dalje bio u igri
Tržišna ekonomija i profit kao motiv iznedrili su ekstremno visok životni standard na mnogim mestima. Ali, treba naglasiti da tržište proizvodima za održavanje zdravlja nije obično tržište. Većina ne plaća za ono što troše; oni se oslanjaju na druge da procene šta bi trebalo da koriste, a cene ne utiču na tu procenu kao što je to slučaj s običnom robom. To izaziva poremećaje na tržištu. Stoga nije iznenađujuće da, kada je u pitanju zdravlje, sistem patenata, sa svim svojim negativnim stranama, nije uspeo na mnogo načina. Fond za medicinsku nagradu ne bio obezbedio lek za sve, ali bi bio korak u tom smeru, preusmeravajući oskudna sredtsva za istraživanje ka efikasnijem korišćenju i obezbeđujući da dobrobit od tih istraživanja osete mnogi od ljudi kojima je to trenutno uskraćeno.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.