Pre 57 godina, 25. juna 1961. godine iz obnovljenog Rudnika bakra Majdanpek u Bor je kamionima upućen prvi koncentrat bakra od koga su izlivine anode na kojima piše “Prvi bakar iz Majdanpeka, 25.VI 1961. godine” i koje i danas stoje na ulazu u direkciju majdanpečkog rudnika .
U proteklih 57 godina majdanpečki rudari su sa kopova Severnog i Južnog revira dali više od 403 miliona tona rude bakra, velike količine polimetalične rude, uklonili su skoro milijardu tona jalovine i proizveli više od dva miliona tona bakra u koncentratu, skoro 148 tona zlata i više od 879 tona srebra. Sve su prilike da će ovogodišnja junska proizvodnja biti rekordna, jer je planski zadatak od 1.823 tone već ostvaren, a nastojanja su, kako beleži list RTB Bor „Kolektiv“ da se ostvari novi rekord u proizvodnji u ovom veku i mesečni učinak dobaci što dalje od majskih 2.000 tona bakra u koncentratu. Direktor majdanpečkog rudnika, Branislav Tomić je zadovoljan što se već duže vreme pokazuje stabilnost i kontinuitet u rastu proizvodnje koja je poslednjih godina višestruko uvećana.
– Mi tako realizujemo najvažnije ciljeve, stabilizaciju proizvodnje u bitno izmenjenim geološkim i rudarskim uslovima, njeno unapređenje novim tehničkim i tehnološkim rešenjima, smanjenje troškova u svim fazama proizvodnje i rešavanje ekoloških problema u novonastalim radnim uslovima. Za siguran budući rad Rudnika bakra Majdanpek neophodna je puna revitalizacija postojećih kapaciteta, optimalizacija novih mašina i uređaja, veća sigurnost flotacijskog jalovišta i bolja zaštita životne sredine. Iako je na tom planu mnogo urađeno, dosta posla nas još čeka. – izjavio je Tomić za “Kolektiv”.
Majdanpečki rudnik su nedavno, u okviru posete RTB Bor, posetili visoki predstavnici turske kopanije „Čengiz holding“. Seref Čengiz, jedan od četvorice braće Čengiz koji su osnovali i vode istoimeni konglomerat u Turskoj, je prilikom posete borskom kombinatu bakra sa saradnicima izrazio spremnost „Čengiz holdinga“ da učestvuje na tenderu za izbor njegovog strateškog partnera. Kako saznajemo u Službi za odnose sa javnošću RTB Bor u razgovoru sa menadžmentom borske kompanije istaknuto je da je RTB Bor i nadmetanje na tenderu predmet interesovanja turske kompanije prvenstveno radi širenja poslovanja njihovog ogranka koji pokriva rudarsku industriju. Ovaj izuzetno profitabilni turski konglomerat, kroz četiri kompanije u četiri različite industrije, posluje u oblasti građevinarstva, energetike, rudarstva, turizma i medija, a preko svojih firmi „Eti Bakir“ i „Eti Aluminijum“ šire poslovanje u oblasti rudarstva. Jedino metalurško postrojenje u Turskoj, topionica u Samsunu, u njihovom je vlasništvu, kao i podzemni rudnik bakra „Kjurej“. Osim bakra i aluminijuma, ova turska kompanija bavi se i proizvodnjom kobalta, volframa, cinka, antimona i fosfata. “Čengiz holding“ uključen je u izgradnju brojnih infrastrukturnih projekata u Turskoj, uključujući autoputeve, mostove, tunele, brane, železnice, metroe, cevovode, elektrane, aerodrome, rudarske i industrijske objekte. U maju 2013. godine „Čengiz holdnig“ potpisao je ugovor vredan 22 milijarde evra za izgradnju trećeg međunarodnog aerodroma u Istanbulu. Kompanija je u vlasništvu Mehmeta Čengiza, biznismena i bliskog prijatelja turskog predsednika Tajipa Redžepa Ergdogana, a čine je 35 preduzeća koja imaju godišnji prihod veći od pet milijardi dolara.
Rudnik bakra Majdanpek je najbolje rezultate i najveće uspehe od 1970. do 1992. godine kada je godišnja proizvodnja bila veća od 50 hiljada tona bakra u koncentratu, na primer 1977. je to bilo 74.953 tona , uz odgovarajuće količine plemenitih metala. Zahvaljujući tome gradilo se u Majdanpeku, ali i širom nekadašnje države – fabrike, hoteli, moderne škole, komforni stanovi, bolnica, sportski objekti, a Majdanpečani su između 1974. i 1990. godine prednjačili visokim platama i standardom. Međutim, poslednje decenije 20.veka visok nivo otkopa rude počinje da opada i sa 6,5 miliona tona u 1996. godini, na 4,3 u 1999. i samo 544.200 tona 2001. godine. Ekonomske sankcije uvedene tadašnjoj državi dovele su rudnik na ivicu opstanka i tešku situaciju da se pominjalo čak i zatvaranje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
