NBS već otkupila polovinu obveznica Telekoma Srbija 1Foto: Zoran Spahić

O ovome nas je, iznenađujuće, obavestila Narodna banka Srbije, a ne sam Telekom.

U saopštenju Narodne banke se navodi da su obveznice petogodišnje, u dinarima i sa kamatnom stopom od 3,97 odsto, koju čini zbir tromesečnog belibora i marže od 2,95 odsto.

U saopštenju NBS se navodi i da su kupci obveznica „renomirane finansijske institucije u Srbiji, koje imaju kontinuirani uvid u poslovanje kompanije, koje su u potpunosti upoznate sa domaćim i globalnim makroekonomskim kretanjima i uslovima na finansijskom tržištu, investitori koji do detalja poznaju proces ulaganja u obveznice i sve prednosti i rizike, odnosno koji su po svojim karakteristikama najpodesniji za ulaganje u hartije od vrednosti strateške, većinski državne kompanije“.

Prema saznanjima Danasa, četiri poslovne banke su kupci ovih petogodišnjih obveznica, a kako nezvanično saznajemo od upućenih u ovu transakciju Narodna banka je od njih već otkupila korporativne obveznice Telekoma u vrednosti od oko 100 miliona evra.

Juče nismo dobili odgovor Narodne banke na pitanja u vezi ovog otkupa.

Centralna banka je odlukom Izvršnog odbora 18. maja ove godine uvrstila korporativne obveznice na listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Narodne banke (do tada su to bile samo državne hartije).

NBS već otkupila polovinu obveznica Telekoma Srbija 2

Ovim je omogućeno da NBS kupuje obveznice na sekundarnom tržištu, odnosno od domaćih poslovnih banaka, a takođe će moći da se koriste i kao sredstva finansijskog obezbeđenja radi dobijanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka i kratkoročnih kredita za likvidnost.

NBS je ranije odgovarajući na kritike javnosti da centralna banka ne bi trebalo faktički iz primarne emisije da finansira državne kompanije i da druge centralne banke kupuje korporativne obveznice, ali da je to u zemljama u kojima postoji razvijeno tržište ovih instrumenata, centralna banka je navela da upravo to radi da bi se razvilo tržište korporativnih obveznica, a navela je i ograničenja koja ona ima pri otkupu.

Takođe se navodi da ova emisija nije vezana za olakšice koje je Vlada Republike Srbije donela u okviru Uredbe o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, odnosno za izdavanje korporativnih obveznica, ali to ne znači da centralna banka ne može da ih otkupi.

Najviši ukupni nominalni iznos korporativnih obveznica koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama iznosi 55 milijardi dinara.

Najviši ukupni nominalni iznos pojedinačne emisije ili tranše korporativnih obveznica koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama je 70 odsto ukupne nominalne vrednosti emisije jednog izdavaoca i najviši ukupni nominalni iznos korporativnih obveznica jednog izdavaoca koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama je 11 milijardi dinara.

Dakle, ispada da je NBS praktično odmah nakon emisije otkupila maksimalni dozvoljeni iznos obveznica.

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da je dobro što je neka kompanija emitovala obveznice, ali „na nesreću to je državna kompanija“ i ta je mera namenjena kao pomoć u borbi protiv kovida.

„Ne znamo ko je kupio obveznice. Iako se radi o državnom preduzeću i u kome smo svi mi akcionari nema transparentnosti. Ne znamo šta će biti dalje sa tim obveznicama. Pitanje je da li ih je neko kupio samo da premosti dok ih ne otkupi NBS kroz primarnu emisiju. Jeste da to rade i druge zemlje, ali kod intervencija ECB tačno se zna od koga se kupuje. Dalje, ako je NBS otkupila obveznice da li ih je kupila sa diskontom ili po ceni kupona. Ako nije sa diskontom, zašto bi ih onda uopšte kupovala. Otvara se pitanje i da li je to državna pomoć. Sada je EU suspendovala ograničenja u vezi državne pomoći zbog kovida, ali ako je otkupila obveznice NBS onda je to de fakto državna pomoć, mada ne nedozvoljena. Suštinski se radi o primarnoj emisiji, ali indirektno preko kompanija“, ocenjuje Radosavljević.

Međutim, ono što njega brine je nagli skok duga Telekoma Srbija.

„Najviše me brine to što Telekom sada duguje 1,4 milijarde evra. Marža od 2,95 odsto nije baš niska, a mislim da se Telekom zaduživao i jeftinije od ovoga. Posebno što je kurs stabilan, a inflacija u Srbiji i EU je slična. Mada jeste prednost to što je dug u dinarima i nema valutnog rizika“, ocenjuje Radosavljević.

Telekom Srbija je emitovao obveznice modelom ponude kvalifikovanim investitorima, odnosno nije bilo objavljivanja prospekta i emisije na berzi. Nenad Gujaničić, iz brokerske Momentum sekjuritiz, ističe da su kompanije i ranije na ovaj način emitovale obveznice, ali da po pravilu nakon toga nije bilo nekog trgovanja na sekundarnom tržištu.

„Cena obveznica bi trebalo da odražava promene u poslovanju kompanije. Recimo kada je Agrokor počeo da posrće, to se najšire videlo u ceni obveznica. Kada bi obveznice bile na berzi i njima se aktivno trgovalo, njihova cena bila bi i reper za neku narednu emisiju. Mislim da je Telekom dobio ovako dobru cenu zato što iza toga stoji Narodna banka i mogućnost da se otkupe obveznice. Međutim i dalje ne postoji tržište obveznica, posebno zato što su i ove kupile banke koje već kreditiraju Telekom. Ono što je dobro za Telekom je što im se na ovaj način oslobađaju novčani tokovi, jer plaćaju samo kamatu, a na kraju otplate glavnicu“, napominje Gujaničić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.