Nejasno šta Srbija dobija podelom Gazivoda 1Foto: Vikipedija/Bobik

U pojedinim provladinim medijima se pojavilo tumačenje da ta tačka predviđa da će Srbija dobiti pravo da koristi hidropotencijale Gazivoda kao i na deo profita koje ostvaruje preduzeće za snabdevanje vodom pod kontrolom Prištine.

Međutim, u sadržaju sporazuma se to decidno ne navodi. U sporazumu piše da će se „obe strane složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom“.

Dakle, nigde ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.

Kada je reč o „pouzdanom snabdevanju vodom i energijom“ takođe nije jasno naglašeno šta bi to konkretno trebalo da znači. Pojedine opštine sa većinskim srpskim življem na severu Kosova već se snabdevaju pijaćom vodom iz Gazivoda a sve dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.

Hidroelektrana „Gazivode“ je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije i postavlja se pitanje da li Vašingtonski sporazum predstavlja garant da će to tako ostati i dalje ili se očekuje da ono pređe pod kontrolu Prištine.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da se iz Vašingtonskog sporazuma ne može videti šta to Srbija tačno dobija njegovim potpisivanjem po pitanju jezera Gazivode.

– Tu se navodi da će doći do podele jezera a ono je već podeljeno. Zna se tačno u kom delu se proteže kojom teritorijom. U sporazumu ne postoji nijedan podatak iz koga se može naslutiti korist Srbije u vezi jezera Gazivode. Ovako nejasnim sporazumom i prepuštanjem trećoj strani da arbitrira u navedenim pitanjima Srbija može samo izgubiti ono što ima u ovom trenutku a nikako bilo šta dobiti – smatra naš sagovornik.

Sa druge strane Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da su odredbe Vašingtonskog sporazuma vezane za Gazivode dobre za Srbiju.

– Ako dođe do podele resursa srpska strana će ostvariti određenu zaradu a pored toga stanovništvo u srpskim opštinama koje radi u hidroelektrani će zadržati svoja radna mesta. To su svakako benefiti. Još veći benefit je taj što potpisivanje Vašingtonskog sporazuma, bar u teoriji, može da predstavlja prvi korak i ohrabrenje da će biti uvod u pregovore o vrednoj imovini Srbije koja je sada zarobljena na Kosovu i da će Beograd uspeti da bar nešto od toga naplati ili dobije – navodi Savić.

Kredit za izgradnju Gazivoda vraća Srbija

Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977. godine kada je beogradsko preduzeće Hidrotehnika – Hidroenergetika u ataru sela Gazivode podiglo jednu od najvećih brana u Evropi sa glinenom osnovom po projektu koji je izradilo preduzeće Energoprojekt. Izgrađena je i hidroelektrana „Gazivode“ snage 38 megavata.

Osnovna namena jezera je navodnjavanje Kosovske nizije. Kanalima se voda iz Gazivoda odvodi do Gračaničkog jezera i koristi se za snabdevanje grada Prištine.

Gazivode su izgrađene kreditom američke Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj vrednim 45 miliona dolara. Kredit je nakon raspada SFRJ nastavila da vraća Srbija. Celokupan prostor jezera nalazi se 20 odsto u centralnoj Srbiji, a 80 odsto na teritoriji Zubinog Potoka na Kosovu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.