Foto: FoNet/MOD

 

 

 

 

Skup su organizovali Sindikat Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije, u partnerstvu sa Fondacijom Fridrih Ebert.

Prema podacima prezentacije FES studije „Dohodna nejednakost u Srbiji: Od podataka do politike“, u poslednje tri decenije nejednakost je porasla u većini zemalja u svetu. Kada je reč o zemljama u regionu, Jelena Žarković Rakić, jedna od autora studije, ističe tranziciju kao uzrok koji je najviše doprineo rastu nejednakosti, odnosno velike promene na tržištu rada, privatizaciju, kao i nerazvijeni sistem socijalne zaštite.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija ima ubedljivo višu dohodnu nejednakost u poređenju sa zemljama Evropske unije kao i bivše Jugoslavije.

– Uprkos podacima koje možete da čujete u poslednjih godinu i po, da je došlo do smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji, prema sprovedenoj anketi, Srbija u stvari ima veoma nizak intenzitet rada. Broj ljudi koji ima veoma nizak intenzitet rada je 21,2 odsto, što je dvostruko više u odnosu na evropski prosek i to su ljudi koji rade manje od dva i po meseca godišnje, a ima ih približno oko 150 hiljada i njihov broj iz ankete u anketu raste – kaže Rakić.

Ona je dodala i to da Srbija vrlo malo troši na dve glavne socijalne nadoknade koje su usmerene prema najsiromašnijima, a to su socijalna pomoć i dečiji dodatak – svega 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno manje u odnosu na EU, a progresivnost oporezivanja dohotka je i dalje vrlo mala.

Krstićeva je istakla da petina stanovništva u Srbiji ispod 60 godina starosti živi u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada, što je znatno više nego u EU, gde ima oko desetak procenata ovakvih građana.