Nezaposleni više nisu brojke, već osobe sa imenom

Ključna novina u radu Nacionalne službe za zapošljavanje sastoji se u tome što je sada cilj da se izađe u susret pojedinačnim mogućnostima i potrebama nezaposlenih. To znači da savetnik za zapošljavanje kroz individualni intervju sa nezaposlenim dolazi do svih potrebnih informacija i procenjuje realnu mogućnost da se čovek zaposli na lokalnom tržištu rada. Takav tretman je za protekle tri godine imalo 220.000 ljudi – kaže Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kako u ovom trenutku izgleda tržište rada u Srbiji?
– Na evidenciji je nešto više od 900. 000 ljudi. Svaki četvrti nezaposleni ima između 31 i 40 godina, a svaki peti između 41 i 50, odnosno više od 50 godina. Polovina nezaposlenih čeka posao više od dve godine. Među nezaposlenima je i dalje najviše nekvalifikovanih radnika. U 2006. prijavljeno je oko 17 odsto više slobodnih mesta nego u 2005, a zaposlenje je našlo oko 20 odsto više ljudi nego prethodne godine.
Šta nezaposleni mogu ga očekuju kad dođu u Nacionalnu službu?
– Mi informišemo, savetujemo, obučavamo, pružamo podršku, olakšavamo proces zapošljavanja, ali je najvažnije da svi oni koji traže posao shvate da su sami najodgovorniji za rešavanje svog radnog statusa.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje oni će biti obučeni kako da se predstave poslodavcu na najbolji način – od toga kako da napišu CV do toga kako da se ponašaju tokom razgovora za posao. Organizovani su i takozvani „Klubovi za traženje posla“. Sada ih je 12 na teritoriji čitave Srbije. Tu nezaposleni prvo prolaze obuku u veštinama traženja posla, a potom imaju priliku da u traženju posla koriste kompjutere i telefone u ovim klubovima. Osmisli smo i program takozvanih virtuelnih preduzeća – simulaciju stvarnog rada u preduzećima gde nezaposeni stiču veštine i iskustva kao da su već radili u firmama.
Kako sarađujete sa poslodavcima?
– Nacionalna služba za zapošljavanje sada je osposobljena da reaguje na potrebe poslodavaca u roku od 48 časova. U svakoj filijali postoje zaduženi samo poslodavce, a oformljene su i posebne jedinice za rad sa poslodavcima. Da bi se pospešio direktan kontakt poslodavaca i nezaposlenih organizuju se i sajmovi zapošljavanja. Za tri godine održan je 551 sajam u više gradova u Srbiji, a posao je na ovaj način našlo oko 6.500 ljudi.
Socijalni programi i zbrinjavanje viška zaposlenih veoma su važan posao u proteklom periodu. Kakva je uloga Nacionalne službe?
– Organizovali smo 13 tranzicionih centara u čitavoj Srbiji kako bismo odgovorili potrebama ljudi koji su u ovom tranzicionom periodu ostali bez posla. Organizujemo prekvalifikacije i dokvalifikacije – za poslove koji se traže. Organizovali smo i mreža od 20 poslovnih centara za podršku preduzetnicima – bilo da tako rešavaju sopstevnu nezaposlenost ili da zapošljavaju druge ljude.
U 2007. godini biće važni takozvani javni radovi, Vlada će iz Investicionog budžeta izdvojiti sredstva, hoće li i Nacionalna služba za zapošljavanje imati svoj deo u tom poslu?
– Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje stupile su u kontakt sa svima koji su dobili odobrenje Republike za finansiranje javnih radova. Prema njihovim zahtevima NSZ pravi selekciju kadrova i u ovoj godini se očekuje da će na javnim radovima posao dobiti oko 3.500 ljudi. Većina njih, oko 80 odsto, je nekvalifikovana radna snaga i dok traju javni radovi dobijaće nadokandu u visini minimalne republičke zarade. Oni sa srednjom stručnom spremom dobijaće nakadu za oko 15 odsto veću, sa višom 30 odsto, a sa visokom stručnom spremom oko 45 odsto više od minimalne zarade.