Nezaposlenost nije problem, nezaposlenost – raste

„Nemamo dovoljno radne snage, nama više nezaposlenost nije pitanje, iako će reći da je nezaposlenost od 11 ili 12 odsto zbog nove metodologije, ali suštinski nema ljudi koji žele da rade i nama nedostaje radne snage“, rekao je Vučić. Zanatlije će se vratiti kada, kako je naglasio, plate budu veće. Kako je rekao i pice u Beogradu raznose kineski državljani jer „nemamo Srba koji hoće da rade, zato što je prosečna plata u Beogradu 705 evra“.

Posao uvek može da se nađe, kao što je uvek bilo i onih koji ne žele da rade ili onih kojima je neki posao „ispod časti“. Međutim, činjenica je da iz godine u godinu sve više, naročito mladih ljudi odlazi u inostranstvo za boljim životom i većim platama. Na godišnjem nivou ih ode u proseku 50.000 i zato je država pre nekoliko godina rešila da napravi strategiju kako da ih zadrži. Od toga nije bilo ništa.

Iako, prema rečima predsednika, „nezaposlenost više nije pitanje“, činjenica je i da ona raste, bez obzira kojom se metodologijom izračunava. U prva četiri meseca ove godine nezaposlenost je za 2,1 odsto bila veća nego u isto vreme prošle godine. Prema podacima Ankete o radnoj snazi zaposlenih je sada za nepunih 80.000 manje nego što ih je bilo krajem 2020, a stopa nezaposlenih približava se onoj od 13 odsto koliko je bila pre dve godine. Kada se radi o zanatlijama – nije čudo što odlaze jer godinama traže bolje uslove poslovanja i zakon koji bi im to rešio.

„Zanatlije iz Srbije odlaze jer se gase, a to je zato što ne postoji zakon o zanatstvu. Sve zemlje iz bivše SFRJ ga imaju, Srbija ga je imala pre Drugog svetskog rata, sve zemlje Evrope, osim Austrije, ga imaju. Koliko god da je tehnologija napredovala vi ne možete zanatlije da izbrišete. To su ljudi sa posebnim, specifičnim znanjem“, kaže za Danas Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

On napominje kako već 10 godina mole Ministarstvo privrede da se taj zakon donese, da se urede odnosi, jer postoje jedni koji plaćaju poreze i doprinose i drugi koji rade na crno.

Problem što zanatlija nema dovoljno nije od juče, a prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, da ih je bilo dovoljno ranije ni odlaskom dela njih za inostranstvo ne bi ostala takva praznina.

„Godinama ne školujemo ljude za ta zanimanja, slabo su plaćeni, mladi su nezainteresovani i to malo što ih je ostalo i imaju znanje, kada i oni odu ostajemo bez toga“, ističe Atanacković.

Država, napominje on, daje neke pogodnosti za mlade, ali to je samo jedan od koraka i da su kada se nešto godinama kvari potrebne godine da se to popravi.

„Činjenica je da ne može odjednom i žalosno je da mi kao država, s jedne strane, nemamo mogućnost da zapošljavamo mnoge, a sa druge sada već imamo radnike iz inostranstva na radnim mestima na kojima su nekada mogli građani naše zemlje da rade“, ističe Atanacković.

Da se ovo ne bi dešavalo, kaže Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, potrebne su veće plate, bolji standard i ambijent u kom bi građani Srbije bili zadovoljni, želeli da ostanu u zemlji u kojoj su se rodili i školovali.

„Onih koji odlaze uvek je bilo, ali najveći deo bi – u dobrom ambijentu u kom može da nađe posao, koji je dobro plaćen, gde kao mlad može da kupi stan – ostao ovde. Međutim, sa ovim platama ko može da kupi stan, ko može sa prosečnim platama u Srbiji da kaže da pristojno živi. Ako svi odu, doći će neko ko će da radi za 300 ili 400 evra. Ako neko misli da na taj način možemo da nadomestimo radnu snagu, onda ta strategija nije dobra“, ističe Vuković.