Novac od države za 1,4 miliona radnika 1Foto: BETAPHOTO/ SAŠA ĐORĐEVIĆ

Predviđeno je da država isplati polovinu minimalne zarade, što je oko 16.000 dinara, tokom tri meseca, aprila, maja i juna, ali za svaku od isplata je potrebno se prijaviti. Isplata polovine minimalca važi za sve, od mikro do velikih preduzeća, a prema izjavi ministra finansija Siniše Malog za ovo je namenjeno 69,8 milijardi dinara od ukupno 249,4 milijarde dinara koliko će iznositi ukupna ovogidšnja pomoć uključujući i isplate 60 evra punoletnim građanima i pomoć penzionerima, kao i proširenje garantne šeme za milijardu evra.

Prijava za prvi mesec traje do kraja marta, a novac bi trebalo da bude isplaćen 8. aprila na posebne namenske račune sa kojih će firme prosleđivati sredstva zaposlenima.

Kao i za prethodne pakete pomoći i za korišćenje ovog postoje uslovi. Prvi je da tri meseca nakon poslednje uplate firme ne mogu da otpuste više od 10 odsto zaposlenih, ne računajući zaposlene na određeno. U slučaju firme koja primi pomoć sva tri meseca, to znači da ne sme da otpusti zaposlene do kraja septembra. Drugi uslov je da preduzeća koja prime pomoć ne mogu do kraja godine da isplaćuju dividende.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije kaže da je prošle godine minimalnu zaradu od države dobilo oko 1.050.000 radnika.

Novac od države za 1,4 miliona radnika 2

„Tada su velika preduzeća bila isključena, a ovog puta se očekuje i njihovo učešće, pa će broj radnika koji će dobiti tri polovične minimalne zarade biti značajno veći. Procena je ukupno oko 1.400.000 radnika. S obzirom da je i ovaj paket podrške u svom značajnom delu sistemski, korist će imati sva privredna društva, mikro, mala, srednja i velika. Naravno, imamo u vidu da je pojedinim delatnostima potrebno više pomoći, dok neke delatnosti sasvim dobro posluju. Ipak, cilj ekonomske politike Vlade je i očuvanje zaposlenosti, a kompanije koje budu koristile pomoć imaće ograničenje u pogledu potencijalnog otpuštanja radnika“, ocenjuje Stanić dodajući da je tržište rada u Srbiji osetljivo i nije tako fleksibilno kao na primer u SAD, gde se lako gubi, ali se lako i dobija posao.

„Veoma je bitno očuvati zaposlenost i zarad očuvanja proizvodno-uslužnog kapaciteta kao i očuvanja kupovne moći stanovništva“, naopominje on.

On podseća da ovaj paket mera ima i deo namenjen posebno pogođenim sektorima: prevoznicima u putničkom saobraćaju i ugostiteljskim objektima i hotelima, ali upozorava i da kriza još nije gotova i da dodatne mere zatvaranja iziskuju dodatnu podršku najugroženijima.

I počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da će pomoć prihvatiti svi koji očekuju da će ove godine nepromenjeno raditi, a očekuje i da će se velike firme takođe prijaviti.

„Svi koji su planirali svakako da zadrže zaposlene o svom trošku će se prijaviti i to će biti kao poklon države.  Iako su od prošle godine neki ugasili firme, ipak za očekivati je da se prijavi sličan broj preduzeća kao prošle godine“, ocenjuje Atanacković.

Prošle godine ceo minimalac bio je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima, jer se smatralo da su oni ugroženiji krizom nego velika preduzeća. Ovog puta u meri učestvuju i veliki.

U Američkoj privrednoj komori koja okuplja uglavnom velike kompanije ističu da prema njihovom prošlogodišnjem istraživanju većina članica ovog udruženja, njih 59 odsto nije koristila državne mere pomoći. Zoran Petrović, Predsednik Upravnog odbora AmCham-a kaže da i većina onih koji jesu koristile pomoć spada u mikro, mala i srednja preduzeća.

„Kada govorimo o tipu državne pomoći, najčešće korišćene mere su direktna pomoć, odnosno minimalna zarada za zaposlene i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu. Reakcija države sa novim paketom mera svakako se slaže sa očekivanjima 82 odsto kompanija članica koje smatraju da će državna pomoć za brži oporavak privrede biti potrebna i u ovoj godini. U ovom trenutku, ne možemo da procenimo u kojoj meri će se kompanije prijavljivati za državnu pomoć, ali verujemo da će opet veće interesovanje pokazati sektor mikro, malih i srednjih preduzeća, jer su manje likvidni, i istovremeno mnogo osetljiviji na udare koje nosi ekonomska kriza uzrokovana epidemijom kovid virusa“, napominje Petrović.

Ipak, država prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku istovremeno i daje, ali i uzima od privrede ubođenjem novih nameta.

„Firme sa stabilnim poslovanjem koje su u januari i februaru imale pad prometa kažu da će im ovo koristiti, kao i hotelijerima i turističkom sektoru. Nekima od njih ovo će biti slamka spasa. Ali mnogi se žale i na nove namete, povećanje poreza na imovinu u nekim opštinama, uvođenje takse za unapređenje životne sredine, fiskalizaciju. Takođe, mnogi poslodavci su u nedoumici da li da uzmu pomoć, ali se onda obavezuju da ne mogu da otpuste ljude, a ne znaju kako će ići posao ove godine. Pri tome moraju da otplaćuju odlaganja obaveza od prošle godine. Mislim da ko bude mogao da izdrži bez pomoći, neće je ni tražiti“, smatra Rajić.

Pomoć hotelijerima i prevoznicima

U trećem paketu pomoći privredi nalazi se i poneka mera fokusirana na najpogođenije krizom, a to su autobuski prevoznici i hotelijeri.

Prevoznici će dobiti dodatnih 600 evra po autobusu na period od šest meseci, za šta će biti izdvojeno 2,6 milijardi dinara. Pomoć će ponovo dobiti i gradski hoteli i to po 350 evra po individualnom ležaju i po 150 evra po smeštajnoj jedinici.

Biće izmenjen i postojeći Zakon o garantnoj šemi pa će biti obezbeđeno još 500 miliona evra kredita za privrednike, a biće produženo i trajanje mere. Pored toga biće donet i novi zakon kojim će se omogućiti garantovani krediti od još pola milijarde evra. Naravno tu je i dva puta po 30 evra za punoletne građane, u maju i novembru, a penzioneri će u septembru dobiti još 50 evra preko toga.

close
Novac od države za 1,4 miliona radnika 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.