Novo zatvaranje privrede značilo bi masovne otkaze 1Foto: EPA-EFE/ CLEMENS BILAN

U martu je delovalo da će kriza proći za tri meseca, pa su se nekako iz rezervi finansirali fiksni troškovi, zakup lokala, komunalije, plata i doprinosi. Međutim u junu je otkazao lokal, a u julu planira gašenje radnje, jer prema njegovoj računici, celu sledeću godinu, ako bi bila normalna, radio bi da pokrije gubitak nastao u ovoj godini. Pomoć države u vidu minimalca nije uzeo, jer nije hteo da se obaveže da neće zatvarati radnju pošto porez i doprinosi na državnu pomoć moraju da se vraćaju sledeće godine.

„I bio sam u pravu, jer sad u julu bih morao da nastavim redovno da plaćam dažbine, a posla nema. Ovako idem na biro, primaću nadoknadu šest meseci, a u međuvremenu tražiću posao“.

U ovakvoj ili sličnoj situaciji se nalazi veliki broj malih preduzeća posebno u sektoru ugostiteljstva, a situacija bi, u skladu sa pogoršanjem epidemiološke slike, mogla još da se zaoštri.

Krizni štab doneo je nove mere u borbi protiv pandemije korona virusa koje ipak za sada neće uticati previše na ekonomiju. Poslednje mere se svode na obavezu nošenja maski u svim zatvorenim prostorima u Beogradu i ograničenje okupljanja do 200 osoba, i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Iako je pre dva dana premijerka Ana Brnabić rekla da će se „verovatno zatvoriti noćni klubovi“, a da će se videti šta će biti i sa restoranima. Za sada će izgleda nastaviti sa radom.

Georgi Genov, direktor poslovnog Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES), ističe da bi u slučaju uspostavljanja novih mera i zabrana za ugostiteljski sektor to zasigurno značilo otpuštanje radnika.

„Nemaju više odakle da plaćaju. Sada restorani rade sa 40 odsto. Ne vidim razlog za zatvaranje restorana ako se poštuju mere i drži se distanca. Naši članovi primenjuju mere, ali dosta ugostitelja ih ne primenjuje. Zato bi država trebalo da uspostavi standarde, da se utvrde kapaciteti svakog objekta. Da se utvrdi koliko kvadrata je potrebno po gostu, a ne samo kolika distanca treba da se drži. Ali leti svi restorani imaju bašte i retko ko sedi unutra, a to su potpuno drugačiji uslovi“, napominje on dodajući da ako bi distanca bila dva metra, restorani i kafići bolje i da se ne otvaraju. Solidna mera je jedan metar i to ne samo zbog virusa nego i zbog lične kulture.

On ističe da sa tako smanjenim prometom restorani imaju povećane troškove dezinfekcije i pridržavanja mera.

„Onog ko sve mere primenjuje košta 30 do 35 evra po stolici mesečno. Za restoran sa 100 stolica je to 3.200 evra mesečno“, ukazuje on dodajući da može da govori samo za restorane, ali ne i za kafiće i noćne klubove koji nisu članovi udruženja.

U slučaju novog talasa virusa i mera za njegovo suzbijanje i Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da bi moralo doći do otpuštanja.

„Najveći deo privrede oseća posledice mera i sada. Nije se značajno smanjio broj stalno zaposlenih, dok su otpušteni privremeno ili zaposleni preko agencija. Preduzeća će biti na iskušenjima kada u julu istekne poslednja rata minimalca, a ostaje obaveza da se ne smanji broj zaposlenih još tri meseca. Ako bi nove mere ponovo udarile na one koji su proletos bili opterećeni, biće u beznađu“, ocenjuje Atanacković.

Prema njegovim rečima, i privreda i građani su se u početku nadali da će epidemija potrajati dva, tri meseca, a da će se onda opet krenuti u razvoj.

„Ispostavilo se da pandemija neće trajati ni dva, ni tri meseca, a nije sigurno ni da će do kraja godine. Posledice su ozbiljne i početni optimizam će značajno da splasne. Očuvali smo radna mesta zahvaljujući odlaganju obaveza za sledeću godinu i isplatom minimalnih zarada, ali biće teško nastaviti. U Uniji se nadamo da će sa praćenjem situacije država dodavati mere. U međuvremenu je data olakšica onima koji se prvi put zapošljavaju“, ukazuje Atanacković dodajući da smo bili dovoljno organizovani za krizu od tri meseca, ali teško da imamo resurse ako potraje još tri meseca.

„S jedne strane mere su potrebne zbog zdravstvenih razloga, ali onda još više suzbijamo privredne aktivnosti. Još nema naznaka da EU staje na noge i da će nastaviti da radi u Srbiji ono što je radila, da šalje sirovine, kupuje robu… Ostaje da se uzdamo u poljoprivredu i vreme. Posle vanrednog stanja i smirivanja epidemije ljudi su počeli da razmišljaju o nastavku poslovanja, o investicijama, a sada se opet vratili u fazu neizvesnosti“, zaključuje Atanacković.

Odluku države da ne zabrani rad ugostiteljima pozdravlja Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jer bi privreda u slučaju strogih epidemioloških mera zabeležila dodatni pad privredne aktivnosti i to posebno uslužne delatnosti.

„Sada imamo promenu ponašanja potrošača i investitora. Smanjuje se tražnja za neegzistencijalnim dobrima, dok investitori odustaju od ulaganja. To onda proizvodi dalja otpuštanja u pogođenim sektorima, što onda proizvodi novi krug smanjenja tražnje. To je tzv. negativna spirala“, objašnjava Arsić.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković juče je najavio novu pomoć privredi, po 260 evra po zaposlenom kako bi firme mogle da smanje broj radnih sati, a da ne otpuste ljude. Ovo bi važilo samo za preduzeća koja mogu da dokažu da su zbog krize imala najmanje 20 odsto manji promet nego u istom mesecu prošle godine. Hrvatska je u velikoj meri zavisna od turizma i preti joj daleko veći ekonomski šok nego Srbiji, ali je izvesno da će i našoj privredi biti potrebna nova runda pomoći.

„Srbija nema mnogo sredstava za neki veliki stimulans, jer je dosta nepromišljeno potrošila veliki iznos u kratkom vremenskom periodu. Umesto što je plaćeno 100 evra svakom građaninu, mogli su da daju tri puta po 100 evra za milion najsiromašnijih i još da ostane 300 miliona evra za pomoć privredi. Ipak će država morati da pruži neku pomoć i u drugoj polovini godine, jer bi otpuštanja i stečajevi mogli biti masovni. Mere bi sada morale biti fokusirane, da budu vezane za pad prihoda i obima poslovanja“, napominje on.

Prema Arsićevim rečima, u Srbiji je u slučaju odlaganja kredita i poreskih obaveza došlo do samoselekcije, odnosno dobra preduzeća su nastavila da plaćaju obaveze, a to se vidi po poreskim prihodima.

„Možda bi se moglo produžiti odlaganje plaćanja bankarskih obaveza, ali sada mnogo selektivnije nego ranije, za preduzeća najviše pogođena krizom. Slično i za poreze, možda će država morati sledeće godine preduzećima koja su najpogođenija da oprosti poreze i doprinose“, kaže Arsić dodajući da će nekoliko stotina miliona evra verovatno morati da se odobri direktno iz budžeta, kao i da je pitanje da li bi sada imalo smisla uslovljavati firme da ne otpuštaju više od 10 odsto zaposlenih.

„Posledica toga će biti povećanje deficita budžeta sa sedam, možda na osam odsto BDP-a i takođe rast javnog duga. Zato bi bilo neodgovorno sada najavljivati neki veliki rast plata sledeće godine, jer i u slučaju oporavka privrede moramo da oborimo deficit u narednoj godini“, zaključuje Arsić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.