Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIC

Naime, Janez Kopač, direktor sekretarijata Energetske zajednice izjavio je da Agencija za energetiku Srbije nije ispunila sve uslove, odnosno predviđene evropske regulative, za izgradnju gasovoda Turski tok, te da naročito nije uvažila one koji se odnose na poboljšanje konkurencije. On je dodao da odluka koju je doneo AERS u suprotnosti sa Trećim energetskim paketom, da nisu uvaženi zahtevi za unapređenje mera zaštite konkurencije, da se Srbijagas dodatno obaveže da će razdvojiti delatnosti do kraja i da deo kapaciteta gasovoda bude ponuđen svim zainteresovanim stranama na aukciji.

Savet AERS je pre tri dana odobrio na 20 godina investitoru gasovoda, rusko-srpskom preduzeću Gastrans zahtev za izuzeće pristupa treće strane gasovodu Turski tok, ali ne u potpunosti, zbog toga što je predviđeno da manji deo kapaciteta, 25 odsto kod Horgoša, 30 odsto na mađarsko-bugarskoj granici i 45 odsto kod Gospođinaca, Paraćina i Pančeva, ponudi i drugim zainteresovanim stranama sa najboljom ponudom, ali u procentima manjim nego što je predložila Energetska zajednica.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da je Energetska zajednica institucija koja nema snagu da omete izgradnju Turskog toka niti ima ovlašćenja da donosi validne odluke u EU po tim pitanjima.

– Energetska zajednica je institucija zemalja jugoistočne Evrope koja ima zadatak da spaja, razmenjuje iskustva i razvija komunikaciju u regionu kada je reč o energetskom sektoru. Odluku o izgradnji Turskog toka će doneti Evropska komisija od koje će naša strana, kada se steknu uslovi, zatražiti dozvolu za sprovođenje tog projekta kroz Srbiju. Shodno tome ne treba previše obraćati pažnju na opservacije Energetske zajednice jer nije reč o nadležnoj adresi za pitanje izgradnje Turskog toka – objašnjava Vuletić.

Ekspert za strane investicije Mahmud Bušatlija ističe da je veoma zanimljivo da Energetska zajednica nije imala primedbe na odluku nadležnih u Bugarskoj da u procentu od 30 odsto dozvole i drugim kompanijama, sem ruskog Gaspromnjefta, da transportuju svoj gas kroz bugarski deo Turskog toka, ali da istovremeno Srbiji pravi problem zbog sličnih procenata koje smatra nedovoljnim.

– Sasvim je jasno da Energetska zajednica takve komentare daje iz političkih razloga a ne stručnih. Dosta sličnih stavova je dosad stizalo iz Evropske unije na tu temu iz kojih se jasno može videti da iza pritisaka da se Turski tok ne izgradi, stoje Sjedinjene Američke Države. Stoga mi nije jasno zbog čega se nadležni u Srbiji uopšte trude da ispune sve zahteve Brisela umesto da se posvete izgradnji nacionalnog gasovoda kroz našu zemlju za koji nisu potrebne nikakve dozvole niti saglasnost Evropske unije – kaže naš sagovornik.

Juče smo kontaktirali i nadležne u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije gde nam je rečeno da će se najverovatnije danas oglasiti komentarom povodom stava Energetske zajednice.

Povezani tekstovi