Foto: Zoran Mrđa/FoNet

– Uspeh reformi i mera štednje u EPS-u pokazao se u rastu dobiti za prvih šest meseci ove godine, na više od 13 milijardi dinara. Neto dobit najveće energetske kompanije u Srbiji bila je za 10 milijardi dinara veća nego u prvih šest meseci prošle godine i oko 4,5 puta veća od plana. U prvoj polovini 2016. godine, Elektroprivreda Srbije uplatila je u budžet Srbije 46,6 milijardi dinara na ime dobiti, poreza, akcize, doprinosa, naknada i taksi – kažu za Danas u Elektroprivredi Srbije.

– Zabeležena su poboljšanja u gotovo svim oblastima. Povećanje efikasnosti i bolja organizacija omogućili su da uštede za pola godine dostignu čak 13,8 milijardi dinara. EPS će nastaviti da reže troškove i unapređuje poslovanje – naglašavaju u EPS-u.

U tom preduzeću ističu da se efikasnije poslovalo u svim oblastima, a najveće uštede od oko šest milijardi dinara, napravljene su manjim angažovanjem trećih lica, smanjenim troškovima. Centralizovani sistem nabavki doprineo je da se smanje troškovi materijala, goriva i održavanja. Dobre finansijske rezultate prate i proizvodni uspesi. Proizvodnja električne energije veća je od plana za 7,7 odsto, proizvodnja uglja je u skladu sa planiranom. Odlični rezultati zabeleženi su i u prihodima tako da je stepen naplate utrošene električne energije iznosio 95,27 odsto u periodu od januara do juna 2016. godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić u izjavi za Danas pozdravlja postignute poslovne rezultate EPS-a ali navodi da postoji još niz problema koje u tom preduzeću treba otkloniti.

– Svaki pomak je dobro došao, ali su nažalost reforme u EPS-u i dalje na samom početku i sporo se odvijaju. Primera radi, da bi se proizveo jedan kilovat-čas struje u češkoj državnoj kompaniji ČEZ potrebno je dvostruko manje radnika nego u EPS-u. To pokazuje da je produktivnost u ČEZ-u duplo veća nego u našoj elektroenergetskoj kompaniji. Takođe, EPS još uvek trpi velike tehničke gubitke, nenaplaćena potraživanja su i dalje velika, oko milijardu evra po mojim saznanjima a broj direktora je samo simbolično smanjen – navodi Savić.

Prema njegovim rečima, reforme u EPS-u se ne mogu na valjan način sprovesti davanjem visokih otpremnina zaposlenima koji će biti proglašeni viškom.

– Naime, te otpremnine će stimulisati i radnike u proizvodnji da napuštaju kompaniju pa će se EPS u budućnosti suočiti i sa akutnim nedostatkom radne snage. To je sasvim pogrešno. Viškove treba tražiti u administraciji gde su dovedeni brojni kadrovi partija na vlasti a ne dirati ljude koji rade u proizvodnji i stvoriti manjkove koji se neće moći nadoknaditi. Da bi se stalo na put tehničkim gubicima potrebna je modernizacija kao i gradnja novih proizvodnih postrojenja u EPS-u, o čemu Vlada kao vlasnik preduzeća treba da vodi računa. Takođe, treba da prestane vođenje socijalne politike preko „grbače“ EPS-a. Da se dugovi opraštaju samo siromašnom stanovništvu koje zaista nema odakle da plati račune to bi se moglo tolerisati ali to što su među dužnicima i bogataši i preduzeća je neshvatljivo i potpuno neprihvatljivo – objašnjava Savić.

Mahmud Bušatlija, ekspert za strana ulaganja, kaže da je veoma moguće da je EPS zaista ostvario dobre poslovne rezultate i da su cifre iznesene u javnost autentične.

– S obzirom da su vremenske okolnosti bile povoljne, da nije bilo nepogoda kao 2014. godine a i da je došlo do određenih ušteda i odgovornijeg upravljanja nakon smene prethodnog direktora potpuno realno zvuči to što je EPS uspeo da bolje posluje nego što je to bio slučaj u istom periodu prethodne godine. Međutim to nikako ne znači da je proces reformi u EPS-u gotov već da je naprotiv na samom početku i da mora još mnogo toga da se uradi. Prava reforma neće moći biti izvršena ako se ne sprovedu određene mere koje bi omogućile njenu realizaciju. Prvenstveno je reč o sprovođenju finansijske konsolidacije preduzeća koja je osnova za sve ostale poteze koje treba povući kako bi EPS došao na „zelenu granu“ – zaključuje Bušatlija.