Pad BDP-a mnogo manji nego što se strahovalo 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC

Ovo je naslov saopštenja koje je prekjuče popodne objavila Narodna banka Srbije u kome se pored promenjene procene BDP-a za ovu godinu sa minus 1,5 na minus jedan odsto, centralna banka čudi poslednjim procenama međunarodnih finansijskih institucija, koje znatno odstupaju od njene.

„Po pitanju ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, suočeni smo sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija. Ako je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću po pitanju toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine“, navodi NBS.

Oni su se osvrnuli na najnovije projekcije pada od tri odsto Svetske banke i pada od 3,5 odsto Evropske banke za obnovu i razvoj, koliko ove institucije predviđaju za Srbiju.

U NBS kažu da nije teško izračunati da je veoma mala verovatnoća da se takve projekcije i ostvare. Da bi nakon pada od 0,8 odsto u prvom polugodištu u celoj godini zaista i došlo do pada od tri ili više procenata potrebno je da pad u drugom polugodištu bude veći od pet odsto, pokazuje računica centralne banke. Recimo pad u drugom tromesečju, kada je na snazi bilo vanredno stanje izneo je 6,4 odsto.

„Već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka, vidimo da je tako nešto praktično nemoguće. U ovom trenutku, Narodna banka procenjuje da će BDP u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2 odsto uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, imajući u vidu dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada“, navode u NBS.

Po svemu sudeći, ovog puta je NBS u pravu što se tiče preciznosti projekcije, mada bode oči insinuacija da se radi o nekoj zaveri međunarodnih finansijskih institucija.

Stručnjaci uglavnom očekuju da ekonomski pad bude niži od tri odsto i bliži onome što tvrdi Vlada nego EBRD, ali i da nema nikakve zavere u njihovim projekcijama.

Na bazi raspoloživih informacija i uz pretpostavku da neće biti drastično pogoršanje zdravstvene krize do kraja godine, radna pretpostavka Fiskalnog saveta u ovom trenutku je prema rečima člana Saveta Nikole Altiparmakova, pad od jedan odsto.

„Ne bih mogao da tvrdim zašto su EBRD i SB dobili procene o toliko dubokom padu BDP-a u ovoj godini, ali mislim da je moguće da nisu gledali najnovije podatke sa kraja leta i da verovatno, pošto prate veliki broj zemalja, moraju malo i generički da prate šablon, pa ne mogu da se udube u tehničke detalje svake zemlje, kao što to mi u Fiskalnom savetu možemo i moramo“, ocenjuje Altiparmakov.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora, smatra da se prema tekućim tendencijama može očekivati pad blaži od tih tri odsto, ali i da je situacija neizvesna.

„Projekcije međunarodnih finansijskih organizacija su na bazi starijih podataka i što je veća organizacija to je manje ažurna, jer se čekaju podaci svih zemalja, dok se situacija u ekonomijama menja iz meseca u mesec. Nema tu nikakve zavere i takve su projekcije za sve zemlje, ne samo za Srbiju“, napominje Arsić dodajući da ipak postoji pretnja da se epidemiološka situacija pogorša i da se ponovo uvedu neke restrikcije, doduše ne onakve kao u drugom kvartalu.

„Sa ponovnim ograničenjima mogao bi pad biti i tri odsto“, upozorava Arsić.

I Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu, ukazuje da međunarodne finansijske institucije pristupaju konzervativno projekcijama, a tu je posebno specifična Svetska banka.

„Oni su i prošle godine u oktobru dali procenu da će rast BDP-a u 2019. biti 3,3 odsto, a već je bilo svima jasno da će biti preko četiri odsto. Na kraju je i bilo 4,2 odsto. Verujem da će MMF čija misija je sada u poseti Srbiji imati najbolju i najprecizniju ocenu i da će ona biti bliža Vladinoj i NBS oceni“, smatra Nikolić.

U odgovoru na pitanje Danasa iz kancelarije Svetske banke u Srbiji su poručili da će „objaviti Redovni ekonomski izveštaj o Zapadnom Balkanu tokom ovog meseca“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.