Pad BDP-a mnogo manji nego što se strahovalo 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC

„Uporedni pregled i poređenje projekcija Narodne banke Srbije i pojedinih međunarodnih finansijskih institucija – objektivnost, namera ili nešto treće?“.

Ovo je naslov saopštenja koje je prekjuče popodne objavila Narodna banka Srbije u kome se pored promenjene procene BDP-a za ovu godinu sa minus 1,5 na minus jedan odsto, centralna banka čudi poslednjim procenama međunarodnih finansijskih institucija, koje znatno odstupaju od njene.

„Po pitanju ekonomskih izgleda za ovu i narednu godinu, suočeni smo sa izraženim i vrlo često prenaglašenim pesimizmom pojedinih međunarodnih finansijskih institucija. Ako je to i bilo razumljivo u martu i aprilu, kada još uvek nije bilo adekvatnih ekonomskih pokazatelja i kada smo svi bili suočeni za izraženom neizvesnošću po pitanju toka pandemije i njenih posledica, utoliko to nije razumljivo danas, kada već imamo javno dostupne i međunarodno prihvaćene i uporedive makroekonomske i fiskalne podatke za više od pola godine“, navodi NBS.

Oni su se osvrnuli na najnovije projekcije pada od tri odsto Svetske banke i pada od 3,5 odsto Evropske banke za obnovu i razvoj, koliko ove institucije predviđaju za Srbiju.

U NBS kažu da nije teško izračunati da je veoma mala verovatnoća da se takve projekcije i ostvare. Da bi nakon pada od 0,8 odsto u prvom polugodištu u celoj godini zaista i došlo do pada od tri ili više procenata potrebno je da pad u drugom polugodištu bude veći od pet odsto, pokazuje računica centralne banke. Recimo pad u drugom tromesečju, kada je na snazi bilo vanredno stanje izneo je 6,4 odsto.

„Već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka, vidimo da je tako nešto praktično nemoguće. U ovom trenutku, Narodna banka procenjuje da će BDP u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2 odsto uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, imajući u vidu dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada“, navode u NBS.

Po svemu sudeći, ovog puta je NBS u pravu što se tiče preciznosti projekcije, mada bode oči insinuacija da se radi o nekoj zaveri međunarodnih finansijskih institucija.

Stručnjaci uglavnom očekuju da ekonomski pad bude niži od tri odsto i bliži onome što tvrdi Vlada nego EBRD, ali i da nema nikakve zavere u njihovim projekcijama.

Na bazi raspoloživih informacija i uz pretpostavku da neće biti drastično pogoršanje zdravstvene krize do kraja godine, radna pretpostavka Fiskalnog saveta u ovom trenutku je prema rečima člana Saveta Nikole Altiparmakova, pad od jedan odsto.

„Ne bih mogao da tvrdim zašto su EBRD i SB dobili procene o toliko dubokom padu BDP-a u ovoj godini, ali mislim da je moguće da nisu gledali najnovije podatke sa kraja leta i da verovatno, pošto prate veliki broj zemalja, moraju malo i generički da prate šablon, pa ne mogu da se udube u tehničke detalje svake zemlje, kao što to mi u Fiskalnom savetu možemo i moramo“, ocenjuje Altiparmakov.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora, smatra da se prema tekućim tendencijama može očekivati pad blaži od tih tri odsto, ali i da je situacija neizvesna.

„Projekcije međunarodnih finansijskih organizacija su na bazi starijih podataka i što je veća organizacija to je manje ažurna, jer se čekaju podaci svih zemalja, dok se situacija u ekonomijama menja iz meseca u mesec. Nema tu nikakve zavere i takve su projekcije za sve zemlje, ne samo za Srbiju“, napominje Arsić dodajući da ipak postoji pretnja da se epidemiološka situacija pogorša i da se ponovo uvedu neke restrikcije, doduše ne onakve kao u drugom kvartalu.

„Sa ponovnim ograničenjima mogao bi pad biti i tri odsto“, upozorava Arsić.

I Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu, ukazuje da međunarodne finansijske institucije pristupaju konzervativno projekcijama, a tu je posebno specifična Svetska banka.

„Oni su i prošle godine u oktobru dali procenu da će rast BDP-a u 2019. biti 3,3 odsto, a već je bilo svima jasno da će biti preko četiri odsto. Na kraju je i bilo 4,2 odsto. Verujem da će MMF čija misija je sada u poseti Srbiji imati najbolju i najprecizniju ocenu i da će ona biti bliža Vladinoj i NBS oceni“, smatra Nikolić.

U odgovoru na pitanje Danasa iz kancelarije Svetske banke u Srbiji su poručili da će „objaviti Redovni ekonomski izveštaj o Zapadnom Balkanu tokom ovog meseca“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Pad BDP-a mnogo manji nego što se strahovalo”

  1. U stvari, vazno je iz kog ugla posmatramo pricu. Zemlje koje zbilja PROIZVODE, pa im proizvodnja padne imaju veliki pad BDP (bruto drustvenog proizvoda). Drzave, kao sto je nasa, koje ne zive od proizvodnje, nemaju taj problem.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.