Firme koje su poslovale uspešno u 2014. su zaradile 416,8 milijardi dinara, dok su gubitaši ostali bez 518,6 milijardi dinara, što znači da je privreda sveukupno izgubila 131,78 milijardi.

Većina parametara iz izveštaja APR-a potvrđuje katastrofalnu ekonomsku sliku Srbije, tek poneki stagnira, dok je vrlo malo onih u kojima je načinjen neki napredak. Stoga ne čudi što se državi ne žuri da objavi izveštaj koji nikako ne ide naruku vlastima, koje su početkom prošle i ove godine govorile o napretku i izlasku iz recesije.

Kada pogledamo ove cifre, ne deluje baš najjasnije zbog čega je u januaru ove godine predstavljajući ekonomske rezultate svoje vlade Aleksandar Vučić rekao kako je „umalo zaplakao od sreće“ gledajući poslednje privredne pokazatelje. Pre toga, u novembru 2014, premijer je ocenio da su rezultati vlade opipljivi i da „kao nikada u novijoj političkoj istoriji u Srbiji postoji izražena makroekonomska stabilnost, stabilniji kurs, da postoji značajan pad inflacije i pad broja nezaposlenih. Vučić je govorio i o bruto domaćem proizvodu koji je prema prvim preliminarnim podacima, tada na početku 2015, bio minus 0,5 odsto.

Prema izveštaju APR, preduzeća koja su u 2014. poslovala „u crvenom“ prijavila su čak 14,7 odsto veći gubitak u odnosu na godinu ranije, dok su firme koje su bile u plusu prošle godine prijavile za 6,8 odsto manju zaradu nego u 2013.

Još jedan vrlo loš pokazatelj jeste drastičan pad prihoda od prodaje robe od gotovo 50 odsto. Firme su imale i za petinu manje novca na svojim računima, iako su se za 7,7 odsto više zaduživale nego 2013. Povećan je i broj kratkoročnih investicija.

Ovakav privredni vrtlog morao je zahvatiti i radnike, pa je tako u 2014. broj zaposlenih u preduzećima smanjen za 18.839, uprkos borbi protiv sive ekonomije koja je dovela do registrovanja većeg broja radnika u zvaničnoj statistici. Od toga je u javnim preduzećima broj zaposlenih smanjen za samo 2.431 (2,5 procenta), u društvenim za 1.229 (22,6 odsto), dok je preostalih 15.179 radnih mesta izgubljeno u privatnom sektoru. Podaci za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i za preduzetnike, nedostaju u izveštaju APR-a do kojeg je Danas došao.

O kom padu nezaposlenosti je Vulin pričao

Ni ove konkretne cifre o broju izgubljenih radnih mesta u 2014. ne poklapaju se sa zvaničnim podacima NSZ o kojima je ministar rada Aleksandar Vulin govorio novembra prošle godine. „Smanjenje nezaposlenosti jeste dobra vest, posebno što stopa nezaposlenosti kontinuirano opada i to su podaci na kojima bi mogle da nam pozavide veće i ozbiljnije zemlje“, rekao je Vulin novembra prošle godine, komentarišući podatke da je zaključno sa septembrom 2014. nezaposlenost u Srbiji pala na 20,3 odsto, što je u odnosu na isti period prošle godine bilo smanjenje za 3,8 odsto. Međutim, podaci o nezaposlenosti vezani su za broj ljudi koji se vode u evidenciji NSZ-a i koji se po raznim osnovama iz te evidencije mogu izbrisati, pa u Srbiji imamo paradoks da pada nezaposlenost, a da u isto vreme pada i zaposlenost. Zbog toga stopa nezaposlenosti ne može da se uzme kao pokazatelj ekonomskog boljitka zemlje, već se za to može koristiti samo stopa zaposlenosti, a ona pada.