Peticija ljutih frilensera kruži internetom 1Foto: EPA-EFE/RAFAEL HERRERO

Influenseri, frilenseri, jutjuberi, programeri, prevodioci i drugi koji poslove nalaze na raznim inostranim platformama nisu se osetili prijatno čuvši za iznenadno buđenje Poreske uprave, koja je najavila da će ih prekršajnim ili krivičnim prijavama teretiti ukoliko do kraja ovog meseca ne prijave prihod primljen u poslednjih pet godina. Ko je u pravu?

Frilenserima koji uplate primaju iz inostranstva nije prijalo iznenadno buđenje Poreske uprave i njena najava da će ih prekršajnim ili krivičnim prijavama teretiti ukoliko do kraja ovog meseca ne prijave prihod primljen u poslednjih pet godina, obračunaju i plate porez, doprinose i, naravno, kamate.

Većina ljudi iz te kategorije smatra da je to atak na IT sektor, najbrže rastuću industriju kod nas, i to baš u vreme pandemije, kada je pristup većini drugih poslova bitno sužen.

Internetom kruži peticija u kojoj influenseri, frilenseri, jutjuberi, programeri, prevodioci i niz ostalih koji poslove nalaze na raznim inostranim platformama, traže od države odnos koji omogućava „olakšice, podsticaje i subvencije kako bi doprineli inovacijama“ a tvrde da se umesto toga korespodencija sa njima bazira na „čerupanju, podmetanju noge i teranju IT poslova“. „Narodu se u eri interneta nudi svetla budućnost motanja kablova“, navodi se u peticiji.

Iz tog dela inovativnog sektora zameraju i Poreskoj upravi to što do sada na njenim šalterima nisu mogle da se dobiju informacije o načinu na koji se vrši obračun poreza i doprinosa na uplate iz inostranstva.

Prvo uputstvo o tome stiglo je tek sredinom protekle nedelje, tek dva dana nakon upozorenja o mogućim posledicama. Frilenseri tvrde da je i to uputstvo nedovoljno precizno i može da prouzrokuje greške u obračunu koje bi bile opet osnov za prekršajne prijave, tim pre što se odnosi na sva primanja u prethodnih pet godina, što će onima sa manjim a čestim uplatama biti zahtevan posao.

Kažu i da su fiskalni zakoni zastareli i da ne prate kretanja na savremenim tržištima. Većini smeta i to što država do sada, kako kažu, nije učinila ništa na poboljšanju njihovog poslovnog okruženja a mnogi pominju i nelogičnosti u poreskom sistemu, prema kojima je, na primer, taksistima, lekarima ili advokatima omogućeno paušalno oporezivanje, dok se od njih traži da obračunavaju deo za državu na svaki, čak i najniži iznos od 50 ili 100 evra.

Međutim, „pobuna“ frilensera nije zahvatila čitavu internet industriju. Većina domaćih firmi ili onih koji rade u stranim sa otvorenim predstavništvima u Srbiji, uglavnom imaju regulisane poreske obaveze.

– Upozorenje Poreske uprave odnosi se na ljude koji rade od kuće za strane klijente a nevidljivi su u poreskom sistemu. Ja nemam problem sa stavom da ako se nešto radi i zaradi, na to treba da se plati porez, jer svi živimo u ovoj zemlji, koristimo svu njenu infrastrukturu. Ono oko čega se ljudi najviše bune je to što osećaju da država za njih ne radi ono što bi trebalo, da nemamo ne samo podsticaje za IZ sektor, nego ni puteve bez rupa, kvalitetan zdravstveni i socijalni sistem, penzije i ostalo. Ali, to je političko polje i više se odnosi na već ustaljeno nepoverenje prema institucijama – kaže Milan Šolaja iz Vojvođanskog IT klastera.

I Dušan Dević, IT preduzetnik, podseća da je reč o zakonu koji postoji već desetak godina, samo se nije sprovodio.

– Sada, pri samoj najavi da će se sprovoditi, ljudi su se pobunili, iako mislim da za to nema osnova. Verujem da razloge treba tražiti u nečem drugom, kao što je način plasiranja tih sredstava iz poreza u neke jako čudne subvencije, kako IT sektoru tako i van njega. Ali u principu nam je potrebno da se zakoni sprovode. Ako ne valjaju, treba da ih menjamo. Ovo je savim legitimna akcija poreznika iako razumem te ljude koji su pogođeni i mislim da treba naći način da im se omogući prilagođavanje. U suštini, treba napraviti neki model poslovanja da oni mogu da rade legalno i dok im se ne stabilizuju prihodi plaćaju neki paušalni fiksni iznos dok ne postanu dovoljno veliki da otvore firmu – kaže Dević.

To potvrđuju i poreski stručnjaci koji objašnjavaju da bi frilenserima ukoliko su im zarade veće od bar 200 ili 300 evra mesečno, umesto da podnose poreske prijave kao fizička lica, bilo mnogo pametnije da otvore firmu i preko nje ostvaruju prihode jer bi im poreski status bio daleko isplativiji.

– Ovo o čemu se sada priča, obuhvata obuhvata sve vrste prihoda koji fizička lica ostvaruju i u zemlji i radeći poslove za strane kompanije vani. Tu su ugovori o delu, pa autorski ugovori, gde postoli veliki broj različitih vrsta prihoda i sve ih treba ih svrstati u određenu kategoriju kako bi se znao njihov poreski status. U zavisnosti od toga kakav je prihod u pitanju, priznaju se određeni paušalni odbici, oni se kreću od 20 do 50 odsto. Ako je, na primer ostvareno 100 dinara po autorskom ugovoru, osnovica će biti umanjena za 50 dinara, ako je to po ugovoru o delu, odbija se samo 20, pa je kod takvog ugovora osnovica za obračun poreza znatno viša – kaže poreski savetnik Đerđ Pap.

On naglašava kako je jasno da porez mora da se plati, i da uprkos nerazumnim izgovorima poput „ja ne vozim auto, ne koristim puteve i neću da plaćam“, ima dosta jako dobrih predloga koje bi kreatori poreske politike trebalo da čuju.

Napominje da bi poput neoporezivog dela zarade, i ovde trebalo osloboditi fiskalnog opterećenja nekoga ko naplaćuje 250 evra učenje stranog jezika a od toga živi. „Ali, to je druga priča. Trenutno, zakon je da se na svaki prihod plaća porez“, zaključuje Pap.

Skromna ekonomija

Pod udar obaveštenja Poreske uprave neće doći veliki broj ljudi, smatra Milan Šolaja.

„U najvećem delu ove industrije obračunavaju se porezi, a upozorenje je upućeno fizičkim licima angažovanim u inokompanijama koje ovde nemaju fiskalnih obaveza a ljudima koje plaćaju prepuštaju da to sa svojim vlastima regulišu. To je zaista jedan skroman deo IT ekonomije. Ako neko prevodi preko interneta jedino uz rad od deset sati svakog dana može da zaradi neki pristojniji novac, ali je to u principu vrlo individualno. S druge strane, sumnjam da bi poreski inspektori, inače prebukirani redovnim poslovima, mogli kontrolom da obuhvate gomilu malih pojedinačnih uplata, da proveravaju po kom je osnovu stigla na račun iako oni tvrde da imaju evidenciju svih priliva iz inostranstva – kaže Šolaja.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

29 reagovanja na “Peticija ljutih frilensera kruži internetom”

  1. E pa gospodo niste u pravu.
    Ni nama, lekarima, se drzava nije potrudila da omoguci i olaksa uslove rada.
    Al ja vec desetu godinu placam i sma izracunavam porez na svaku uplatu iz inostranstva. U pitanju je intelektualni savetodavni rad za razne kuce.Kad primim 200 eura na racun iz inostranstva ja platim porez. I takva obaveza postoji vec decenijama. Ali je druga stvar sto je mali broj ljudi , i medju lekarima, placao taj porez. Svi se pravili blesavi jer se drzava nije bila ni pretrgla da ga naplati. Sad se evo i vi pravite blesavi.
    Protiv sam ove vlasti ali ovo im je ispravan potez.

    • Vi placate porez. To vam je dodatna delatnost. Za vas drzava koja vas je angazovala placa doprinose, drzava vam pokriva sve troskove posla, imate i razne benefite i odmore, zastitu, prava. Mi smo nebo i zemlja. Ja bih castio vladu da sam na vasem mestu. Ne biste se menjali sigurno sa mnom pa cak ni za veci novac. Neizvesnost, jurenje, ucenje non stop i rad koji nikad nije siguran. Da, nekad zaradite za mesec dana 100eur, nekad nista a bude i po 500. Na to vam ode u proseku 12h dnevno. Dana odmora nemam zadnje 3 god. Dakle, platite 20% i mirni ste. Kod freelancera, niko ne zna ni sta da placa ni da li je to zakonito, sem nekog „debelog“ knjigovodje koji ko zna sta radi. Raspitajte se malo u poreskoj, ne kod knjigovodja i videcete. Cak i oni kazu cekaj… Nisu samo freelanceri ovim obuhvaceni, koliko vidim poreska ne pravi razliku u prilivima iz inostranstva, neko rece i 1eur ce da oporezuju a zakon o dvojnom oporezivanju imamo tek sa nekoliko zemalja. Dijasporo, spremi se..

    • U državi u kojoj je dokazivost lekarske greške misaona imenica, u državi u kojoj nam se duboko zavlači ruaka u džep za zdravstveno osiguranje koje ne možeš iskoristiti, u državi koja jedina na Evropskom tlu omogućava lekarima istovremeni rad u javnom i privatnom sektoru, u državi u kojoj je lekarima ordinacija u javnom sektoru prijemni šalter za privatni sektor, pa je uplata zdravstvenog identična bacanju novca u WCšolju, lekar morališe. Treba da plaćamo porez da bi obezbedili platu onima koji rade loše projekte, revizorima tih očajnih projekata, onima koji rade puteve koji se raspadaju pre svečanog otvaranja, onima koji kao nadzor omogućavaju takav haos.
      Poreski inspektori su se setili da zahtevaju palaćanje poreza za poslove koji su rađeni pre 5 godina, a nikada ni jednom jedinom lekru, niti članu njegove porodice nisu uradili unakrsnu proveru imovine i prihoda, a to je u opisu njihovog posla.
      Dragi naš savesni lekaru, koliki je procenat lekara koji mogu dokazati poreklo svoje imovine? Prelazi li 10%?
      Porez treba da se plaća, frilenseri već pune državnu kasu kupovinom i najobičnije žvakice, a tek kupovinom goriva u čijoj ceni je većinski akciza, baš kao i svi mi. U redu je plaćati porez, ali unazad, to je vrhunska glupost državnih službenika kojih imamo kao da smo država od 70 milona stanovnika, a ne nešto manje od 7 milona.
      Za kontrolu imovine sam svih zbrinutih u svemu javnom i pravosuđu, od portira do predsednika države. U redu je da se plaća porez, nebitno je ko je na vlasti, ali nije u redu izbegavati javne nabavke. Naša država je pogazila zakon o javnim nabavkama kada je usvojila Zakon o linijskoj infrastrukturi. Muljaže koje mogu da oštete državnu kasu tokom izgradnje pruga i puteva bi morale biti prioritet poreskih inspektora, kao i rad lekara koji ne mogu dokazati poreklo imovine, a ne naplata poreza 5 godina unazad. U redu je naplatiti porez, ali ako si imao zakon o čijem se sprovođenju nisi starao 5 godina unazad, onda si zreo za raskid ugovora o radu.

      • Svaka cast na komentaru. Ovi na drzavnim jaslama ne bi smeli da zucnu. Privatni sektor im placa sve, platu zaradjuju na grbaci privatnog sektora. Frilenseri da placaju porez od 20% je ok, ali nije ok socijalno i zdravstveno, tj. treba da bude ostavljeno da se to plati ko hoce. Ako je neko zaposlen i radi frilensing honorarno, tek onda zdravstveno i socijalno nemaju smisla, posto se vec izdvajaju iz plate.

  2. Moj sin je frilenser. Nema socijalno, nema penziju, sin mu ide u privatno obdaniste, jer ne moze u drzavno (tata nije zaposlen). Sta mislite zasto Ameri ovde placaju ljude? Zato sto nigde u svetu nece dobiti programera za te pare. Ako sada od to malo sto zarade pola daju Drzavi, imacete jos lep procenat siromasnih. U ovoj zemlji samo gledaju da ti nesto UZMU, a da za to ne dobijes nista. Tako su lepo zamislili obracun, da covek jos i knjigovodju treba da zaposli. Sve dok nam budu odbijali 60% od bruto prihoda, a za te pare unistavali Srbiju, svi ce gledati da porez izbegnu. Evo, samo gledajte kada nam i to malo obrazovanog mladog sveta ODE! I u inostranstvu ce mozda placati porez, ali ce bar imati sigurnost, i znati kuda idu njihove pare.

    • Kakve proračune Poreska Uprava radi – za 5 godina kašnjenja će verovatno kao što to rade (protiv ustavne odluke iz 2011.) – obračuvanati zateznu kamatu i biće ogromni dugovi – rešenja za plaćanja, dok su samozaposleni ljudi te novce trošili a ne blagovali kao državni više-decenijski funkcioneri – da bi se u nazovi „zanosnom patriotskom kapitalizmu“ oni mogli ponositi.

    • Pa Vas sin neka se zaposli u neku stranu kompaniju, kako to mislite da zaradjuje novac a da nikome ne placa porez? Moze li mom detetu da se daje bruto plata?

    • uvek postoji način da se čovek obezbedi za starost, samo je bitno da li je svestan da mora biti odgovoran prema sebi ili nije.
      Zaposleni na državnom kazanu svako izbegavanje plaćanja poreza smatraju snalažljovošću. Dive se sebi sami dok privatno drže časove na crno, snašli se, a za to je odgovorna Srbija, ne oni. Spiskovi za magnetnu, slanje pacijenata koji uredno plaćaju zdravstveno u privatni sektor i izbijanje lepe svotice iz džepa, snšli se lekari…Upravo ti snalažljivi koji sede na dve stolice su našu decu oterali iz Srbije, a oni najviše morališu. Kada ne bi prosvatari zbrinuti u javnom sektoru mogli da drže časove na crno, onda bi privatne škole, za dopunske časove, mogle da opstanu, pa njihove kolege ne bi morale da zaposlenje traže van Srbije. U uništavanju Srbije i te kako učestvuju zbrinuti na javnom kazanu, koji muljaju na svakom koraku, a morališu kao da su sveci, ne samo političari.

      • Zasto bi neko ko drzi privatne casove placao ovoj drzavi bilo sta? Dovedem poznanicu da odrzi cas fizike klincu i ona od toga treba da drzavi PREDA 400-500 dinara, za sta konkretno? Bilo je i u Hrvatskoj onih suludih ideja da samo do treceg kolena moze neko da dodje i obavi vam neko majstorisanje po kuci za dzabe, posle toga placas porez, ali dajte ljudi malo realnosti, sve su ovo znaci pred potpuni kolaps i propast.

    • U pravu ste potpuno. Ja sam dvostruki doktor nauka i dodatno sam poceo zaradjivati kao frilenser ove godine. Sa ovom poreskom politikom zakljucak je da definitivno iz Srbije treba da odu svi vredni pametni. Ne vredi vise ovde boraviti i gubiti zivot kada na zapadu mogu da zaradim od 4000 do 10.000 evra neto kao univerzitetski profesor.

  3. Tako je to kad IT ekonomija udje na pogresna drzavna vrata, pa luta po „neprohodnim“ bankarskim, poreskim, komercijalnim i inim putevima

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.