Pola miliona ljudi živi s manje od 200 dinara dnevno 1Foto: Miroslav Dragojević /Arhiva

Na koji vid „ekstremnog“ siromaštva je premijerka konkretno mislila kada je to izgovorila na predstavljanju trećeg izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva za period od 2014. do 2017, iz kabineta premijerke juče nismo uspeli da saznamo. Pojašnjenje smo, međutim, pronašli na sajtu Vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, gde se, prema podacima iz 2017, navodi da „osnovne potrebe ne može da zadovolji približno 500.000 stanovnika, odnosno 7,2 odsto ukupnog broja stanovnika“.

„Stopa apsolutnog siromaštva se neznatno smanjuje u posmatranom izveštajnom periodu, iako je i dalje nešto viša nego tokom perioda od 2008. do 2012. godine“, navodi se na ovom sajtu.

Konkretno, pre 13 godina, tačnije 2006. stopa siromaštva u Srbiji bila je na 8,8 odsto, da bi dve godine kasnije bila na najnižem nivou – od 6,1 odsto. Narednih godina siromaštvo se u Srbiji povećavalo, 2012. procenat siromašnih bio je 6,3 odsto, da bi već naredne 2013. porasla na 7,3 odsto.

I dok u Srbiji i dalje postoji terminološki razlika između apsolutnog i ekstremnog siromaštva, gde se apsolutno siromašnim smatra svako ko ne može da zadovolji osnovne minimalne potrebe, a ekstremnim oni koji nemaju praktično ni za hleb, u EU ovakva razlika ne postoji. Svako ko dnevno raspolaže sa manje od 1,9 dolara je po evropskim standardima ekstremno siromašan.

U Srbiji je takvih, i prema podacima Svetske banke, nekih sedam odsto, odnosno na nivou smo Rumunije od zemalja u okruženju, a lošiji od Hrvatske ili Bugarske, na primer. Manje siromašnih nego u Srbiji je i u Iranu, Ukrajini, Tadžikistanu i Kirgistanu, Gruziji, Brazilu, Peruu…

Premijerku tako osim zvaničnih podataka Vlade demantuje i Svetska banka, ali najviše praksa, odnosno pola miliona građana koji nemaju dnevno na raspolaganju više od 200, ili na mesečnom 6.000 dinara.

Podaci Vladinog Tima pokazuju i da je najugroženije stanovništvo izvan urbanih područja, posebno u centralnoj, ali i južnoj i istočnoj Srbiji, deca do 14 godina starosti, kao i mladi do 24 godine.

Međutim, nisu samo „apsolutno siromašni“ siromašni, već i oni koji žive ispod linije siromaštva. A ispod te linije se nalazi, opet prema podacima Vlade, jednočlano domaćinstvo čija je potrošnja manja od 12.000 dinara, dok je u slučaju četvoročlane porodice sa dvoje dece mlađe od 14 godina linija siromaštva na 32.522 dinara.

Premijerka je, istim povodom, rekla i da se smanjuje stopa rizika od siromaštva, ali i da su rezultati u toj oblasti, i „pored vidnog napretka, daleko od željenih“. Što nije tačno, napredak se vidi poslednjih nekoliko godina, ali je pre pet godina, na primer, stopa rizika bila manja nego pre dve godine, od kada su i poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema podacima RZS, u 2017. stopa rizika od siromaštva bila je 25,7 odsto, a tom riziku najviše su bili izloženi mlađi od 18 godina, gotovo svaki treći (30,5 odsto), kao i oni između 18 i 24 godine (29,7 odsto). U 2014. je stopa rizika od siromaštva iznosila 25 odsto, naredne godine 26,7 odsto, a 2016. godine 25,9 odsto.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković kaže za Danas da ne zna na šta je konkretno premijerka mislila kada je govorila o iskorenjivanju ekstremnog siromaštva.

„Ako se govori o apsolutnom siromaštvu, ono nije iskorenjeno“, ističe Matković i napominje da Svetska banka pod ekstremno siromašnim smatra one koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe, a takvih je u Srbiji više od sedam odsto.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.