Ali, procena sive ekonomije je sa 21,8 odsto u 2017. ostala takoreći nepromenjena u odnosu na 21,2 odsto u 2014.

Prema istraživanju „Siva ekonomija u Srbiji 2017“ koju su u izdanju Naleda pripremili dr Gorana Krstić i dr Branko Radulović, u legalne tokove poslovanja prebacuju se registrovana preduzeća gde se u poslednjih pet godina siva ekonomija smanjila za više od pet procenta. Autori zaključuju kako je to znak da sistemski pristup rešavanju problema daje rezultate. Efekti su primetni i na polju jačanja poreskog morala – prema rezultatima istraživanja čak četiri petine privrednih subjekata smatra da poslovanje u sivoj zoni nije opravdano.

Podatke koje objavljuju pomenuti istraživači, međutim, kako i sami kažu, treba uzeti sa velikom rezervom, jer su dobijeni anketom među privrednicima. Zato autori te studije zaključuju da je reč o donjoj granici obima sive ekonomije, a da je realno ipak veća.

Legalizaciji rada doprineo je značajan napredak u poboljšanju poslovne klime koji je ostvaren, pre svega pojednostavljenjem procedure za otvaranje novih preduzeća, smanjenjem vremena i troškova pokretanja biznisa, pojednostavljenjem procedure izvršavanja ugovora, reformama u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i inspekcijskog nadzora, ukidanjem parafiskalnih nameta, kao i reformom u oblasti tržišta rada u cilju smanjenja troškova otpuštanja radnika i pojednostavljenja zapošljavanja.

Masovni odlazak radnika u EU

Kada je reč o podacima po regionima, najveći obim sive ekonomije među registrovanim privrednim subjektima beleži se u Beogradu – oko 21 procenat, dok je najmanji u Vojvodini 14,8 odsto. Potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković ocenjuje da su te podatke treba posmatrati sa velikom rezervom, ali je u jedno siguran.

– Siguran sam da je u Vojvodini udeo sive ekonomije u privredi niži nego u ostatku Srbije. To je posledica činjenice da se novostvorena vrednost u privredi stvara upravo u Vojvodini; ne samo u poljoprivredi, nego i u agroindustriji i novim industrijskim pogonima. Dosta kompanija posluje u Vojvodini koje su uređene po modernim principima, multinacionalne kompanije ne mogu sebi da dozvole luksuz da njihovi zaposleni ili kooperanti budu u bilo kakvoj sferi sive zone. S druge strane, moramo biti svesni činjenice da je veliki deo radne snage migrirao ka EU, a među njima je deo onih koji su radili na sivo, pogotovo niskokvalifikovanih profila, kao što su zanatlije, varioci, građevinci i slično – kaže Đoković za Danas. To su faktori koji su uticali da u Vojvodini bude najniži nivo sive ekonomije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić procenjuje da je obim sive ekonomije još veoma veliki.

– Bez obzira o kojoj se delatnosti radi, poljoprivredi, trgovini, ugostiteljstvu, zanatstvu, građevinarstvu, pa čak i zdravstvu, pola miliona ljudi u ovoj zemlji radi bez uplaćenih doprinosa, bez zdravstvenog i penzionog osiguranja, bez radnog vremena, godišnjeg odmora, bez prava na bolovanje, posebno na trudničko i porodiljsko bolovanje, bez prava na naknadu za prevoz i topli obrok, regres… uglavnom na minimalcu koji se isplaćuje na ruke – kaže Milić za naš list.

On podseća da je u vreme izmena Zakon o radu 2014. procenjivano da oko 600 hiljada ljudi radi u sivoj zoni, a njegovim izmenama rad je učinjen još fleksibilnijim i nesigurnijim. U prvih nekoliko meseci je bilo nekih rezultata da bi sada došli na isto, ocenjuje Milić.

– Tada je stopa neformalne zaposlenosti bila 23,4 posto, a krajem trećeg kvartala ove godine negde oko 20 posto. Ako uzmemo u obzir koliko je ljudi otišlo iz zemlje, ne znam koliko je zakon uticao da se smanji nelegalan rad – kaže ovaj sindikalac.

Ivan Đoković ističe da je najopasniji vid sive ekonomije izbegavanje plaćanja poreza.

– Minimalizacija zarada i isplata na crno pogađa pojedinca i porodicu, a s druge strane poreska evazija dovodi do toga da se stvara deficit u budžetu, a taj deo trebalo je da se usmeri u razvojne projekte, tako da bez obzira na obim, poresko izbegavanje ima najveći rizik po ukupnu privredu i društvo – dodaje sagovornik.

Inspektori ažurniji – kazne blage

Na pitanje da li je i koliko smanjenju sive ekonomije doprineo i bolji rad inspekcija, Đoković odgovara:

– Naravno. I pored nezadovoljavajuće starosne strukture inspektora i zastarele opreme, te službe zaslužuju svaku pohvalu, jer znanjem, dovitljivošću i kreativnošću ljudi u inspekcijskim službama, bez obzira na predrasude i javne polemike o nivou korupcije, pokazuju zavidne napore da prate kontrolu i sprovođenje zakona. Upravo na inspekcijskim službama počiva ono što zovemo pravnom državom. Ne na represiji, nego na preventivi – kaže Đoković.

Goran Milić, pak, ukazuje da niko ne zna prave razmere sive ekonomije u Srbiji. On podseća da je saopšten podatak da je u prvih osam meseci ove godine utvrđeno da 819 ljudi radi na crno i oni su prevedeni u legalan radni odnos.

Privrednici se, prirodno, žale na visoke poreze i druge dažbine, te ukazuju da bi njihovo smanjenje uticalo i na smanjenje sive ekonomije.

– Znajući karakter naših privrednika, verujem da smanjenje poreza ne bi u većoj meri uticalo na smanjenje sive ekonomije – smatra Đoković i kaže da treba obazrivo i pažljivo primenjivati smanjenje nameta.

Prema istraživanju, poslodavci tvrde da je više od polovine njih inspekcija posetila jednom ili nijednom godišnje, dok je druge posećivala više i češće. Da li je to pokazatelj potencijalne korupcije, pitamo Đokovića.

– Ne mogu da ocenim naše inspekcijske organe kao korumpirane – kaže naš sagovornik.

Postoji, dodaje, veliki broj preduzeća koja su iskazala probleme u poslovanju tako da se inspekcija po prirodi vraća, zanavlja nadzor privrednog subjekta i proverava da li su ispravili i korigovali svoje poslovanje.

– Ne bih mogao da kažem da postoji tendencija ili koruptivni momenata u takvim slučajevima. Verovatno su to usamljeni slučajevi – uveren je Đoković.

Sto hiljada ljudi radi preko agencija

U pripremi je Zakon o agencijskom zapošljavanju, a Gorana Milića pitamo kakve su primedbe sindikata na njegove odredbe, šta će on novo doneti i da li će doprineti smanjenju nelegalnog poslovanja.

– Procene su da između 70.000 i 100.000 ljudi u Srbiji radi preko agencija, a do sada nisu bili obuhvaćeni nikakvim zakonom. Ti ljudi su bukvalno bez ikakvih prava iz rada. Ako znamo da u NIS-u više od pola ljudi radi preko agencija, da je u EPS-u tako angažovano nekoliko hiljada ljudi, jasno je da ih je najviše u državnim preduzećima. Naročito sada kada je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, jer se radnici angažovani preko agencija ne računaju. Onda se to zloupotrebljava masovno – ocenjuje Milić.

Sindikati su, podseća, imali velike primedbe u javnoj raspravi. Milić navodi da će prema zakonu u Srbiji svako moći da otvori agenciju bez finansijskog zaloga i garancije.

– U Sloveniji da biste otvorili agenciju treba da imate zalog od 30.000 evra, u Italiji 50.000 evra… Garancija ne znači da vaš novac treba da stoji negde, nego je garancija ako iznajmite čoveka i poslodavac ga ne plati, da radnik može da se naplati. LJudi koji su uhvaćeni u malverzacijama i slično takođe mogu da osnivaju agencije, a jedino je zabranjeno onima koji su kažnjeni zatvorom od najmanje šest meseci – podseća Milić.

Sindikalni lider ukazuje da radnik iznajmljen preko agencija nema otpremninu ako ide u penziju, nema pomoć u slučaju smrti člana porodice, nema isti status kao stalno zaposleni kod preraspodele radnog vremena. Podseća da u toku pripreme tog zakona nije prihvaćen predlog sindikata da poslodavac ne može preko agencije da angažuje radnike u osnovnoj delatnosti, da na taj način ne može da ima stalno više od 10 odsto u odnosu na stalno zaposlene. Ova druga primedba je napola prihvaćena, ali je ostalo da ministar može da odobri da se taj procenat podigne na čak 30 odsto. Potencijalna je opasnost da će 300-400 hiljada ljudi biti zaposleno preko agencija do kraja radnog veka.

Najveći profit od zakidanja na zaradama

Privrednici, prema nalazima pomenute studije, smatraju da se preduzetnici odlučuju na izbegavanje plaćanja dažbina zbog visokih poreza i parafiskalnih nameta, a najviše se izbegava plaćanje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, poreza na dobit i PDV-a. Kada je reč o Vojvodini svaki deseti poslodavac se odlučuje na tzv. neformalno zapošljavanje radnika, a skoro 12 procenata im plate isplaćuje u gotovini, 5,3 posto zaposlenih radi bez ugovora, 7,5 procenata ima ugovor, ali nisu prijavljeni na celokupnu zaradu, dok 15,8 posto prometa se obavi bez plaćanja PDV-a.  Od 100 dinara sive ekonomije 62 dinara je suma koju poslodavci prisvoje od neprijavljenih zarada, a 38 dinara od neprijavljenog profita.

Ćute zbog straha od gubitka posla

Milić primećuje da je strah od gubitka posla veoma veliki i da se ljudi plaše da prijave poslodavce koji posluju u sivoj zoni. Posebno oni srednjih godina i stariji. Sindikalno rukovodstvo dobije informaciju o tome tek kada ti ljudi budu otpušteni.

– Oni se plaše da prijave poslodavca. Poslodavac će možda biti kažnjen, a oni će dobiti otkaz. Za poslodavce koji rade nelegalno predviđene su kazne od 800.000 do dva miliona dinara, a prema informacijama inspekcija – prosek naplaćenih kazni je 145.000 dinara. To nam govori sve – kategoričan je Milić.

Tekst je deo projekta „Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu“, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.