– Od donošenja tih zakona zavisi sudbina svih reformi u Srbiji. Od njih zavisi da li ćemo ozdraviti našu industriju. Ako se njihovo usvajanje odložI, biće to pouzdan signal da se od reformi odustalo. Mi radimo na tome da proces „otkočimo“ i ja se nisam prihvatio ovog teškog posla da bih tako lako odustao. Tim pre što vidim podršku građana za ovo što smo započeli, to daje snagu da istrajemo i pobedimo. Ne mogu interesne grupe da kroje kapu svim građanima Srbije. Političari moraju da nauče da ne mogu da rade samo popularne stvari i da u isto vreme pričaju o reformama. Mora nekada nešto i stvarno da se uradi. Dosta je bilo!

Gotovo sve što je izašlo iz Ministarstva privrede dočekano je „na nož“ ili od političkih partija, sindikata ili drugih interesnih grupa. Šta je uzrok takvih reakcija?

– Postoji velika potreba da se reforme diskredituju i za to se koristi svaka prilika. Ali, ja sam prihvatio poziciju ministra privrede da bih sproveo neke reforme. Najlakše bi mi bilo da ništa ne menjam, da nastavljam da delim subvencije. Najlakše bi mi bilo da se ne petljam oko Zakona o radu i da to ostavim samo Ministarstvu rada. Ali ja nisam zato postao ministar. Nama su potrebne duboke reforme. Mi imamo sistem sa ogromnim brojem parazita koji žive na leđima društva i koji su toliko porasli da jedu zdravo tkivo i mi kao društvo propadamo. Te parazite reforme pogađaju i to je razlog za ovoliko veliki otpor.

Prvo što ste uradili kao ministar objavili ste spisak korisnika kredita Fonda za razvoj. Koliko ste neprijatelja stekli iz tog kruga prozvanih?

– To je deo grupe koja se bori protiv reformi. Država je parama poreskih obveznika pomagala nesavesnim vlasnicima koji su prezadužili firme iz privatizacije, dok je SIEPA davala podsticaje koji su potpuno nerazuman sistem ekonomskog razvoja. Treba da naučimo da nema besplatnog ručka. Kad nekom date jedan dinar, nekom ste morali da ga uzmete. Gde država treba da daje novac? Na sistem socijalne zaštite, policiju, sudstvo i pravljenje sistema gde privreda može da funkcioniše. Ovako, dok smo kupovali radna mesta na tuce, gubili smo ih na hiljade.

Zakon o stečaju je trebalo da bude usvojen do kraja prošle godine. Šta je to sprečilo?

– Politička volja.

Postoji li politička volja i podrška partnera za ostalo što ste najavili?

– Ako zakoni ne prođu pre izbora, to znači da ne postoji nikakva politička volja da se uvede red u čitav taj spektar. Ako prođu, to znači da politička volja postoji. Interesne grupe koje su najugroženije su i najglasnije, tako da političari misle da im se ne isplati da govore o reformama.

Kritičari tvrde da će novi model privatizacije bar na neko vreme odložiti dalje privatizacije zbog toga što će prvo morati da se dostave lične karte, urade procene kapitala itd.?

– Potpuno netačno. Mi smo krenuli u realizaciju ove strategije u septembru, i prvo smo tražili lične karte. Naišli smo na otpore, jer su mislili da ne moraju da dostavljaju te podatke itd. To smo više-manje doveli u red i ispostavilo se da knjigovodstveni podaci nemaju veze sa realnim stanjem. Sledeći korak je bio utvrđivanje fer tržišne vrednosti.

Pre sledećeg koraka, kada ste utvrdili da podaci nemaju veze sa realnim stanjem, zašto se javljaju kritike da su svi ti podaci već poznati i da se mogu naći na sajtovima Agencije za privatizaciju, APR-a…?

– To je čista laž. Onaj ko kaže da je to tako treba samo da pokaže gde se to nalazi. Popisi imovine, hipoteke i drugi podaci nigde nisu bili evidentirani i neverovatno je da su ta preduzeća već 10 godina u restrukturiranju, a da Agencija za privatizaciju te podatke nije imala. Ali, i to je bio jedan od pokušaja da se reforme diskredituju. Šta su hteli da kažu? Pa, umesto da se Ministarstvo privrede bavi pravim stvarima, otvaranjem novih radnih mesta i dovođenjem investitora, ono zamajava narod ličnim kartama. Mi shvatamo rad Ministarstva malo drugačije. Nije posao ministra ni da otvara radna mesta niti da vuče investitore za rukav. To mora da radi rukovodstvo firme i institucije koje su osnovane za taj posao, kao što je SIEPA. Posao Ministarstva je da stvori pravni okvir, da uredi institucije da nezavisno rade svoj posao i da nadzire taj sistem.

Koliko su institucije pomogle u tom uspostavljanju reda?

– Meni je trebalo 2,5 meseci da postavim novog direktora Agencije za privatizaciju. Imali smo velike opstrukcije i danas imamo tihe opstrukcije, ali institucija sada radi.

Napadaju vas zbog novog zakona o privatizaciji tvrdeći da firme koje treba da budu privatizovane dovodite u predstečajni postupak.

– To je smešan argument. Mi firme dovodimo u zdravo stanje koristeći mehanizam iz Zakona o stečaju, takozvani unapred pripremljeni plan reorganizacije, koji na uređen način radi restrukturiranje, poštujući sva prava poverilaca. To što je reč stečaj nekome grozna reč, ja tu ne mogu mnogo da pomognem.

Dosadašnja iskustva su takva, nije im zameriti.

– Zato i menjamo zakon i agenciju koja nije radila svoj posao. Sistemski rešavamo taj problem. Mehanizam restrukturiranja prezaduženih firmi se koristi u svetu i to je jedini pravno uređeni mehanizam. Sada smo u zakonu napravili izmenu, tako da ako preduzeće nastavlja poslovanje, radnici ne mogu biti angažovani po ugovoru o delu, nego po ugovoru o radu na određeno vreme do okončanja stečajnog postupka. Takođe, sva potraživanja radnika na nivou minimalne zarade ulaze u prvi isplatni red i sve nepovezane godine radnog staža takođe na nivou minimalca ulaze u prvi isplatni red. Uveli smo i posebnu klasu povezanih lica, koja se naplaćuju posle svih ostalih.

Među tim povezanim licima često se nalaze i of-šor kompanije. Tražili ste da se uvede registar takvih preduzeća i iz APR-a su saopštili da su u stanju da ga uspostave. Da li je direktor APR-a, o čijoj se smeni takođe govorilo kada ste vi došli u Ministarstvo, sada podrška za reforme?

– Kad pokušavate da uvedete red negde, prvo imate veliki otpor. Ali, kada ljudi vide da to što pokušavate da uradite ima smisla, sami počinju da rade svoj posao. Dakle, ne bih ovo vezao za bilo šta drugo.

Da li će on da ostane na tom mestu?

– Ne postoji nikakva hajka protiv bilo koga, u interesu nam je da samo imamo ljude koji posao obavljaju u skladu sa svojom nadležnošću. Ne dozvoljavam da se iz Ministarstva „upucava“ u nezavisne institucije i nalaže kako će tamo da se radi, već institucija mora sama da obavlja svoj posao.

Da li postoji šansa da se ojačaju institucije, da budu stvarno nezavisne i stručne?

– Svi koji su pokušali da izgrade institucije u Srbiji bili su pod velikim pritiskom i na kraju su popustili, morali su da prihvate diktate iz raznih ministarstva i kabineta.

Da li je sada drugačije?

– Unutar Ministarstva privrede svaka institucija radi na način kako je to i potrebno. Svaki direktor agencije je dužan da u skladu sa zakonskim rešenjima sprovodi svoje nadležnosti. Pitanje institucija je centralno pitanje u Srbiji jer je potrebno dozvoliti sistemu da funkcioniše. To je jednostavno pitanje volje. Kada je reč o agencijama koje su pod ingerencijom Ministarstva privrede, mogu da kažem da ko god dobro radi svoj posao, nema nijednog razloga da ne ostane na toj poziciji.

 Vi ste prošle godine poresku reformu predložili Vladi i to je odbijeno. Da li sada ima novih momenata zbog kojeg bi se Vlada predomislila?

– Mislim da ima. Od oktobra do danas imali smo dalji pad poreskih prihoda koji se nastavlja iz meseca u mesec. Nastavljeni su razgovori i sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom i EBRD i ekonomisti se uglavnom slažu da je potrebno smanjenje nameta na rad. Ali mi smo zemlja koja je godinama gradila loš kredibilitet. Odnosno ono što smo rekli da ćemo da uradimo nismo uradili. Prošle godine smo imali veliki problem – promašili smo budžet. A posle smo promašili i rebalans. To ne može tako. Morate da budete u stanju da planirate kako treba i da ispoštujete to što ste planirali. Time gradite kredibilitet. Oko pitanja Kosova i rešavanja tog problema smo izgradili kredibilitet, na ekonomskoj strani nismo.

Da li mislite da će Vlada i sada promašiti budžet?

– Ako ne ostvarimo dodatne mere, mislim da će se dovesti u pitanje ono što smo planirali. Merićemo, tek je prvi mesec krenuo i videćemo na kraju januara kako će se stvari odvijati.

Kad ste to rekli Krstiću, šta vam je on rekao?

– Ništa. On ima drugačiju poziciju i o tome njega treba da pitate. Kao društvo moramo da se naviknemo na to da na drugačiji način posmatramo iste stvari čak i unutar Vlade. Međutim, moramo takođe da znamo i to da kad Vlada donese neku odluku, slagao se ja sa njom ili ne, to mora da se poštuje. Ja se ne slažem sa svim odlukama, kao što sam siguran da se i drugi članovi Vlade ne slažu sa svim stvarima koje Ministarstvo privrede radi. Ali kad se odluka donese, ona mora da se poštuje.

Jasno je da mere štednje nisu dovoljne da bi se pokrenula ekonomija. Ako se usvoje zakoni koje predlažete, da li garantujete da će se pokrenuti ciklus, reindustrijalizacija, da će doći strani investitori?

– Ne volim reč reindustrijalizacija. Naravno da će, ako se mere sprovedu, doći do jačanja nekih industrija. Ali, ja ne verujem u plansku privredu u kojoj se država posvećuje nekom sektoru, već u model u kome država napravi pravi sistem, dobro okruženje za finansiranje projekata, a sami privrednici će razvijati one grane koje su u Srbiji perspektivne. Država u ovom trenutku ima veliku ulogu jer je vlasnik 153 firme koje su uglavnom iz industrije. Ja duboko verujem u njihovu budućnost. One su propale ne zato što su bile loše, nego zato što smo mi bili neodgovorni. I posao države je u takvoj situaciji da uvede dobro korporativno upravljanje, a ako uz to uvedemo i red u javna preduzeća, ako iz njih izbacimo političke stranke, socijalnu politiku, ako sprovedemo poresku reformu, ja sam potpuno uveren da će to dovesti do ekonomskog preporoda Srbije.

Koji je to period, kada možemo da očekujemo?

– Ako reforme pokrenemo ove godine, već će prvi veliki rezultati biti vidljivi 2015. Mislim da je pronalaženje partnera za ova preduzeća pravi magnet i za ostale investitore i ja tu ne pravim razliku između stranih i domaćih. To ne znači da se nećemo baviti drugim pitanjima, ali moraju da se znaju prioriteti. Ja duboko verujem da sva ta preduzeća, IMT, IMR, Ikarbus, FAP, imaju budućnost, a ona im se u ovom trenutku vezuje za reforme.

Najavili ste ukidanje Fonda za razvoj i osnivanje garantnog fonda. U kojoj je to fazi?

– Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) treba da postane agencija za finansiranje sanacije privrede i deo njenih poslova je garantni fond. Ona će sa bankama potpisivati ugovore, dati im dodatno obezbeđenje za kredite koji finansiraju privredu kako bi se spustile kamate. Uvešćemo i mehanizam koji će sprečiti da banke zloupotrebe taj sistem i svoje loše kredite refinansiraju, jer će preduzeća koja žele da uđu u takav program morati najpre da se finansijski konsoliduju.

Znači država neće preko garantnog fonda moći da finansira projekte?

– Preko garantnog fonda ne, ali će preko Fonda za razvoj moći da se kreditiraju strateški projekti, na primer firme u restrukturiranju kojima će banke biti nedostupne najmanje godinu dve posle prečišćavanja bilansa.

Da li to ostavlja otvorena vrata da se i dalje finansiraju gubitaši?

– Zavisi od Vlade i ministra privrede. Dok sam ja ministar privrede, ni pod razno.

A smederevska Železara? U tom kontekstu?

– Za nju se radi isto što i za sva ostala preduzeća u restrukturiranju, a osim toga moramo da joj pronađemo investitora za dugoročnu održivost, jer su potrebna značajna ulaganja u tehnologiju.

Ima li nekih konkretnih razgovora?

– Ima, kako da ne. Ali već sam rekao ranije da ni o jednom investitoru neću da govorim dok se posao ne završi i svi poslovi će biti javni na tenderu, u skladu sa zakonom o privatizaciji.

Do kada je realno da očekujemo da neko dođe?

– Sve zavisi od toga kada će zakon da prođe skupštinu. Od tog trenutka u roku od 30 do 45 dana mi ćemo biti spremni za većinu tih kompanija.

Kada to očekujete?

– Nemam odgovor na to pitanje, a na tome se i lome reforme u Srbiji – na pitanju prolaska tih zakona i na pitanju Zakona o radu. Po tome ćemo videti da li postoji politička volja da se razvlaste političke stranke i da konačno institucije sistema dobiju da rade svoj posao bez takvih uticaja.

Da li se Vučić lomi da prihvati to ili koalicioni partneri?

– Svi.

Da li vi stojite protiv svih ili imate neku podršku?

– Ja priznajem samo jednu podršku: zakoni su prošli vladu. Zaista mi nije bitno da li neko izlazi u medije i javno podržava ili ne. Čitavo Ministarstvo je svojevoljno preuzelo ulogu saopštavanja loših vesti i nemamo problem sa tim ukoliko političkim strankama to odgovara i ako na kraju podrže te zakone.

Mislite li da će te teške odluke biti ostavljene za posle izbora?

– Ja se tako lako ne predajem, ali ako ne budu donete pre raspisivanja izbora, to će biti jasan znak da se o reformama ne razmišlja ozbiljno.

Da li je tačno da osnivate svoju partiju?

– To nije na dnevnom redu.

U sutrašnjem broju: Predlog Ministarstva privrede za reformu poreskog sistema koji bi rasteretio poslodavce a podrazumevao promene penzionog, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite

Ministarstvo bilo isključeno iz istraga

– Istrage oko 24 privatizacije su vođene uz potpunu nesaradnju državnih organa uključujući tu i Ministarstvo privrede i sve agencije. To znam zbog onog čime sam se bavio pre stupanja na dužnost ministra privrede. Posle mog stupanja na dužnost Ministarstvo privrede je u potpunosti uspostavilo saradnju i sarađuje i sa tužilaštvom i policijom. Podnosi se krivična prijava kada postoji sumnja da je urađeno krivično delo, prosleđuje se sva dokumentacija što predstavlja veliku promenu. Mislim kada institucije sistema počnu da sarađuju da će prostor za korupciju i pljačku biti značajno sužen. Inače, ja i neki članovi mog tima smo se bavili treningom za tužilaštvo i policiju oko privrednog kriminala, modeliteta forenzičkog knjigovodstva, načina na koji se analizira slučaj.

Ne trebaju nam vlasnici koji se skrivaju

Koliko je za privredni ambijent važno da se ustanovi registar of-šor kompanija?

– On će pokazati ko je krajnji vlasnik, omogućiće sankcije ako dođe do prevara, a poreznicima će biti dostupniji. Jer, ako je naš građanin vlasnik neke firme u inostranstvu, mogu da garantujem da ne podnosi poreske prijave i plaća poreze na prihode koje dobija od te firme. Takođe dolazi pod udar pitanja o poreklu imovine, a direktno je vezan za zakon o sprečavanju pranja novca. Otvara se time čitav dijapazon mera. Zašto je to bitno? Treba nam uređen sistem gde se niko ne sakriva, takve pare nam ne trebaju. Srbija može savršeno da funkcioniše i bez tog novca, iako je taj novac, svaka na neke načine naš novac.