Poništavanje dozvola otvara Pandorinu kutiju

U jeku priče o stvaranju klime za privlačenje novih investitora u Srbiju, jedan od najvećih američkih investitora u Srbiji, kompanija Continental Wind Srbija, postala je primer dvostrukih standarda kada je reč o tretmanu investitora u Srbiji. Ukidanje dozvole za vetropark Čibuk 1 od strane Ministarstva građevine ukazuje na potpuno selektivnu primenu zakona, tako da nije jasno zašto onda po istom osnovu nisu ukinute dozvole za ruski veropark u Plandištu ili za Fijat u Kragujevcu, pošto je stanje na terenu na ovim projektima identično onima na vetroparku Čibuk 1. O pravim uzrocima i posledicama ukidanja dozvole za vetropark Čibuk 1, za Danas govori Ana Brnabić, generalni direktor kompanije Continental Wind Srbija.

Kako ste reagovali kada ste saznali da Vam je oduzeta građevinska dozvola?

Oduzimanje građevinske dozvole za vetropark „Čibuk 1“ je bio šok. Poništavanje pravosnažne dozvole je u ovom slučaju ozbiljan pravni presedan. Informacija koju imamo je da se ovako nešto, makar u Vojvodini, nije desilo u poslednjih dvanaest godina. Drugo, naša dozvola nije jedina dozvola koja uključuje visokonaponski deo trafostanice. Iste takve dozvole, kao i dozvole isključivo za trafostanice, na ime investitora rutinski su se izdavale i od strane Pokrajine i od strane Ministarstva građevine, od 2011. godine jer je Zakon o energetici tu dosta nejasan i otvoren za tumačenje. U svakom slučaju, ni u jednom drugom slučaju nije pokrenuta inicijativa za poništavanje. I tu se otvara „Pandorina kutija“ na koju upozoravamo. Ako se sada krene sa poništavanjem svih dozvola koje su za energetske objekte sa trafostanicama ili samo za trafostanice izdavane u poslednje tri godine, to je zastrašujući signal za sve investitore. Tu nema pravne sigurnosti i povoljnog poslovnog okruženja. To bi bio kataklizmičan scenario za Srbiju kao investicionu destinaciju. Mi smo spremni da se „žrtvujemo“ i budemo jedini, posebno imajući u vidu da su Ministarstvo energetike, Ministarstvo građevine i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam sve uradili u poslednjih nedelju dana da nam pomognu u ovoj situaciji. Moja molba nadležnim organima bi bila da ubuduće ne žure sa ovako drastičnim potezima, posebno kada su presedani. Ovo govorim kao građanin Srbije, a ne u ime investitora.

Na koji način radite na rešavanju ovog problema?

Ministarstvo građevine je stupilo u kontakt sa nama samo dva radna dana nakon što su nam poslali rešenje o poništavanju dozvole. Ministarstvo energetike je takođe ekspresno reagovalo. Ministar Antić je već 27. juna održao sastanak sa predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata, EMS-a i nas gde smo raspravljali o daljim koracima koji bi zaštitili i nas i ostale investicije sa ovakvim dozvolama. Sreća u nesreći je što smo kao investitor svedoci konstruktivnog i partnerskog odnosa koji je za svaku pohvalu. U ovom trenutku u komunikaciji smo sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i sa Ministarstvom građevine da vidimo da li je pravno ispravnije da idemo na novu građevinsku dozvolu ili na izdavanje novog rešenja kojim se poništava samo sporni deo građevinske dozvole što bi značilo da nam je ostatak dozvole ipak i dalje na snazi. Istovremeno, Ministarstvo energetike nam pomaže da nađemo najbolji model ugovora sa EMS u vezi sa dobijanjem dozvola i izgradnjom priključka za naš objekat.

Da li će ova situacija doneti dodatne troškove kompaniji?

Ne neophodno. Mislim da je država mogla da trpi najveću štetu jer svaki ovakav potez, svaki pravni presedan oduzima po delić kredibilnosti zemlje kao investicione destinacije. Investitori su osetljivi i reaguju na svaki signal sa tržišta, a poništavanje pravosnažnih dozvola je zemljotres. Zato su toliko važni principi sigurnosti i predvidljivosti. Ali zajedno možemo i ovo ispraviti i dati potpuno drugačiju poruku svima onima koji na Srbiju gledaju kao na moguću investicionu destinaciju. Vlada Srbije se u ovom trenutku tako i ponaša.

Moram da napomenem zbog ostalih investitora da svako odlaganje početka izgradnje dodatno košta. Naši fiksni troškovi su veliki i od suštinske je važnosti da se radi na usvajanju novog Zakona o energetici u najkraćem mogućem roku, kao i Ugovora o otkupu električne energije. Tek tada će investitori moći početi sa izgradnjom. U naredne dve godine od ovih projekata daleko najveću korist će imati građevinski sektor. Zbog ovoga je važno da neko od investitora u vetroparkove krene. Nije važno koji vetropark će biti prvi, važno je da ih bude.

Da li ćete ostati u Srbiji? Kako ćete kolegama u inostranstvu komentarisati investicionu klimu u Srbiji?

Ostajemo u Srbiji. U ovaj projekat je uloženo mnogo truda, znanja, novca i vremena. Zajedno sa drugim investitorima iz Srpskog udruženja za energiju vetra i sa resornim ministarstvima radili smo na stvaranju pravnog okvira za investicije u obnovljive izvore energije. Svima nam je lično stalo da vidimo prvi vetropark u Srbiji. Bez preterivanja, naša kompanija je duboro posvećena Srbiji. U septembru 2012. godine preselili smo svoju centralu iz Londona u Beograd. U saradnji sa PEXIM fondacijom dajemo stipendije studentima iz Srbije za master studije na Kembridžu uz uslov da se vrate u zemlju. Podržavamo projekte u Kovinu i Alibunaru kako bi se osnažile ove lokalne samouprave. Uključeni smo u rad Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja je jedinstvena organizacija i kojom Srbija treba da se ponosi. Dugoročno, zemlja koja ima NALED imaće i investicije. To bih rekla investitorima koji se interesuju za Srbiju.

Šta Srbija dobija ovim vetroparkom?

Novienergetski objekat snage 144 megavata koji 70% struje pravi zimi kad najviše struje uvozimo po najvećim cenama. Posle poplava postalo je očigledno da naša energetska politika nije održiva. Moramo diversifikovati izvore energije tako da kada jednih nema imamo druge. Da danas imamo vetroparkove ne bi sa strepnjom čekali zimu. Sama investicija vredi 280 miliona evra, a Srbija će u narednih 25 godina koliko je radni vek vetroparka imati direktan ekonomski benefit od oko 260 miliona evra. Najveći deo će ići u budžet Republike Srbije, odnosno oko 130 miliona evra kroz porez na profit, dividende, imovinu; oko 10 miliona evra će ići u budžet opštine Kovin kroz 2% neto profita godišnje i podršku lokalnim inicijativama; oko 70 miliona evra za lokalne građevinske, elektro i transportne kompanije tokom izgradnje i za održavanje vetroparka i tako dalje. Važno je i dostizanje obavezujućeg cilja od 27% ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine koji je neophodan za naše evro integracije, nezavisnost našeg energetskog sektora i za čistiju i zdraviju Srbiju.

Ambasada SAD: Ukidanje dozvole znak investicione nestabilnosti Srbije

Ambasada SAD u Srbiji u odgovoru na pitanja Danasa, o ukidanju dozvole vetroparku Čibuk 1, posebno ako se ima na umu da se sličnim projektima gde investitori nisu iz SAD, dozvola nije ukinula, iako je stanje na terenu identično, saopštila je da odluka da se poništi građevinska dozvola kompaniji Continental Wind za gradnju prvog vetroparka u Srbiji umanjuje poverenje investitora u Srbiju.”Dozvola je izdata i poništena u roku od godinu dana, što šalje signal nestabilnosti i nepredvidivosti za kredibilne investitore poput kompanije Continental Wind Partners, koji svoje poslovanje obavljaju u potpunom skladu sa zakonima koje propisuje Vlada Srbije.” stoji u pisanoj izjavi Ambasade SAD u Srbiji.

”Vrednost ove investicije je preko 260 miliona dolara i nadamo se da će u duhu namera Vlade Srbije da privuče nove investicije, Vlada prepoznati značaj ravnopravnog statusa investitora, vladavine prava i predvidivosti sistema za sve investitore. Čibuk 1 vetropark će pomoći Srbiji da dostigne ciljeve propisane od strane EU, a koji definišu udeo obnovljivih izvora energije u periodu do 2020. godine. Takođe, ovo je prvi projekat agencije OPIC u Srbiji nakon obnavljanja aktivnosti 2012. godine. OPIC je trebao da bude partner zajedno sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama poput EBRD i IFC, u finansiranju ovog projekta. Učešće agencije OPIC garantuje da će projekat Čibuk 1 biti građen u skladu sa svetskim standardima, i da će u slučaju uspešne realizacije to biti model za buduće projekte širom Srbije koji će biti finansirani od strane međunarodnih finansijskih institucija. Vetropark Čibuk će imati ogromne koristi, direktne i indirektne, za budžet i ekonomiju Srbije.” zaključuje se u izjavi ambasade SAD povodom ukidanja građevinske dozvole za vetropark Čibuk 1, kod Kovina.