Pravo vreme da država kupi naftu 1Foto: EPA-EFE/ ETTIENE LAURENT

Srbija je u procesu pridruživanja Evropskoj uniji preuzela obavezu da do 2023. godine raspolaže obaveznim rezervama nafte (koje bi se koristile u slučaju globalne nestašice) za 61 dan. Shodno tome, država Srbija postepeno stvara svoje zalihe kako bi do predviđenog roka obezbedila propisane količine.

Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, smatra da je aktuelni trenutak, zbog niske cene nafte, veoma pogodan za kupovinu obaveznih rezervi ali da je da bi se to ostvarilo potrebno ispuniti dva osnovna preduslova.

– Činjenica je da je zgodan trenutak za kupovinu nafte i da bi Srbija na taj način i pre zadatih rokova uspela da obezbedi potrebne količine rezervi nafte. Definitivno je da njena cena nakon završetka krize izazvane epidemijom korona virusa neće biti ni izbliza tako niska kao što je sada slučaj. Da bi se kupovina pak ostvarila potrebno je da država ima dovoljno novca za tako nešto kao i da ima dovoljno kapaciteta za smeštaj kupljene nafte za obavezne rezerve – kaže za Danas Goran Radosavljević.

Naš sagovornik ističe da je to da li postoji dovoljno novca za kupovinu naftnih rezervi, pitanje za nadležne u državi.

– Prema informacijama koje imam država u datom trenutku ne raspolaže sa dovoljnim kapacitetima za skladištenje obaveznih rezervi nafte. Radi se ubrzano na tome da se ti kapaciteti obezbede. Postoji tehnička mogućnost da država sklopi dogovor sa naftnim kompanijama da se kupljena nafta smesti u njihovim skladišnim prostorima. Da li kompanije sada imaju dovoljno skladišnih kapaciteta zbog manjka tražnje za sirovom naftom je informacija koju nemam – navodi Radosavljević.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da svi kupci, uključujući tu i države, koriste priliku da u ovom trenutku kupe što više sirove nafte zbog veoma niskih cena.

– Shodno tome jeste pravo vreme za njenu kupovinu i stvaranje potrebnih zaliha. Cena je niska i država Srbija bi mogla da iskoristi priliku i popuni svoje obavezne rezerve nafte. Trenutak za to je svakako povoljan. Ono što se postavljao kao pitanje je da li u budžetu u ovom trenutku ima dovoljno novca za te potrebe. Jednostavno zbog epidemije korona virusa i činjenice da je Vlada odlučila da pomogne privredi, da su potrebni dodatni izdaci i za druge oblasti života, postavlja se pitanje da li je sada za nadležne nabavljanje obaveznih rezervni nafte prioritet – navodi naš sagovornik. On dodaje da je Udruženje naftnih kompanija Srbije ranije nudilo državi javno-privatno partnerstvo u izgradnji, opremanju i upravljanju skladišta za obavezne rezerve nafte.

– Tada je to odbijeno. Da nije mi bi smo sada raspolagali sa opremljenim skladištima za te svrhe u slučaju da nema dovoljno kapaciteta u onim koji su pod ingerencijom države – objašnjava Mićović.

Juče smo pokušali da kontaktiramo i nadležne iz Ministarstva rudarstva i energetike kako bi saznali da li planiraju nabavku novih količina obaveznih rezervi nafte međutim do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovor.

Krajem prošle godine ministar energetike Aleksandar Antić je izjavio da će Srbija do novembra raspolagati sa obaveznim zalihama nafte za oko 24 dana. Shodno tome, Srbija u ovom trenutku raspolaže sa obaveznim rezervama u vrednosti od 1,82 miliona barela nafte.  Srbija bi do 2023. godine, prema preuzetim obavezama, trebalo da poseduje zalihe od 4,63 miliona barela nafte. Srbija je dakle dužna da nabavi još 2,81 milion barela nafte za te potrebe.

S obzirom na aktuelnu cenu nafte tipa „brent“ koja se koristi u Srbiji od 26,59 dolara po barelu Srbija bi nedostajuće količine, ako bi ih kupila u ovom trenutku, platila po ceni od 74,7 miliona dolara, odnosno bar dva do tri puta jeftinije u odnosu na uobičajene cene.

Iako je najefikasnija odbrana u slučaju nestašica nafte formiranje obaveznih rezervi, stručna javnost tvrdi da Srbija izdvaja veoma malo sredstava za te potrebe.

Eksperti su naime krajem prošle godine tvrdili da od 2014. godine, kada je uvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi, ni četvrtina tog novca nije utrošena za tu namenu pa zbog toga te rezerve nisu ostvarene na zadovoljavajućem nivou.

Osnovni problem po tom pitanju predstavlja podatak da država zvanično ne saopštava koliko novca na godišnjem nivou inkasira od naplate takse koju vozači plaćaju kada kupuju gorivo za formiranje obaveznih rezervi nafte kao ni koliko sredstava od te sume odlazi nadležnima u Ministarstvu rudarstva i energetike za formiranje tih obaveznih zaliha.

Danas je u više navrata kod nadležnih u ministarstvima energetike i finansija pokušavao da sazna koliko novca se inkasira od takse za obavezne rezerve nafte, ali na naša pitanja dosad nismo dobili odgovore.

Prema tvrdnjama struke od 2014. godine, kada je uvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi, ni četvrtina tog novca nije utrošena za tu namenu pa zbog toga te rezerve nisu ostvarene na zadovoljavajućem nivou. Od oktobra 2014. godine u Srbiji se naplaćuje taksa od 2,6 dinara po litri goriva za obezbeđivanje novčanih sredstava za nabavku obaveznih rezervi nafte.

Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da donese odluku koja suma će od novca dobijenog tom taksom otići nadležnim službama Ministarstva rudarstva i energetike za kupovinu naftnih derivata.

Međutim, problem predstavlja to, tvrdi stručna javnost, što Vlada Srbije umesto da odvaja novac od takse za te svrhe, kako je to i planirano, većinu sredstava inkasiranih na taj način daje na „krpljenje“ budžeta.  Epilog toga je da bi Srbija u slučaju nestašice nafte imala rezerve „crnog zlata“ za svega desetak dana, što je malo.

Ako se zna da se u Srbiji godišnje proda oko dva miliona tona goriva, a da se na svaki litar plaća taksa od 2,6 dinara, može se izračunati da država na godišnjem nivou inkasira oko 42 miliona evra. Ta suma je potpuno dovoljna da se ispuni zahtev EU da Srbija do 2023. godine raspolaže sa obaveznim rezervama nafte za 61 dan.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.