Realni privredni rast upola manji od onog koji "reklamira" Vučić 1Foto: FoNet/ New Moment

Od 2016. godine dinar je ojačao prema evru za skoro pet odsto. Od prosečnog kursa od 123,1 dinara, vrednost evra je pala na 117,5 dinara i tu se manje-više čvrsto drži već skoro tri godine.

Ekonomisti imaju različita viđenja politike kursa, ali u ovom slučaju ona ima i jednu posledicu koju političari rado eksploatišu.

Naime, već nekoliko puta ističući koliko brzo naša privreda raste, predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo je da ćemo na kraju ove godine, pošto BDP bude porastao za šest, a možda i sedam odsto, imati za 50 odsto veći BDP „nego pre nekoliko godina“, odnosno 2012.

Naime tada je bruto domaći proizvod Srbije, odnosno sve što se proizvede na teritoriji zemlje u jednoj godini, vredeo oko 33,7 milijardi evra, a na kraju ove godine vredeće možda i 51 milijardu evra.

Primetićete da se sve vreme barata sa evrima, kao što je uostalom slučaj i kada državni službenici obećavaju prosečne plate ili penzije, iako država i poslodavci isplaćuju dinare koje građani koriste za kupovinu.

Tajna je u tome što kada se BDP iskaže u evrima, on zanemaruje domaću inflaciju.

Kada se pak obračuna BDP u dinarima dobijemo, prema projekciji Ministarstva finansija da će on iznositi na kraju ove godine 5.938 milijardi dinara uz pretpostavku da će realni BDP porasti za šest odsto i inflaciju od 2,6 odsto.

To je za 56 odsto više nego BDP u dinarima 2012. godine.

Međutim, kada se oduzme inflacija u tom periodu, realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 24 odsto za ovih devet godina, odnosno upola manje od onih 50 odsto koji predsednik pominje.

Profesor Ljubomir Madžar objašnjava da BDP u evrima ne odražava našu inflaciju i ako se vodi politika jakog dinara, onda se prikazuje veći bruto domaći proizvod nego što bi bio u slučaju politike realnog deviznog kursa.

„Ipak, kada se računa u evrima, to je prilično pouzdana računica, ali sa ogradom da kad država vodi politiku jakog dinara, što je često bio slučaj, dobijaju se veće vrednosti nego da se vodi politika realnog kursa. Dinar je jak kod nas, malo se dinara daje za jedan evro, što destimuliše naš izvoz. Kada je dinar jak, izvoznici dobiju malo dinara za svoje evre, ali to je već druga priča“, ocenjuje on dodajući da je i pored toga naš BDP i dalje „nedovoljan“.

„BDP je nedovoljan i stopa rasta je preniska i kada se pogleda u malo dužem periodu, spadamo u manje uspešne zemlje u tranziciji ili u našem regionu. I sa tom šminkom ne izgledamo onako kako bismo to želeli“, ističe Madžar.

Zanimljivo je da je računajući rast BDP-a u evrima, ekonomska aktivnost za 11 godina, od 2001. do 2012. godine povećana za čak 131 odsto.

Kada se i tako napumpan deviznim kursom BDP uporedi sa zemljama u okruženju i zemljama Centralne i Istočne Evrope, nalazimo se negde u sredini od 2012. godine.

Na bazi podataka Eurostata do 2020. godine i sa procenjenim nominalnim rastom od strane Evropske komisije, ubedljivo najveći napredak u poslednjih 10 godina ostvarila je Rumunija.

Sa predviđenim realnim rastom od 5,1 odsto i inflacijom od 3,2 odsto ove godine, u periodu od 2012. do kraja 2021. BDP Rumunije (u evrima) biće uvećan za čak 90 odsto. Bugarski BDP biće na kraju 2021. veći za 56,5 odsto nego 2012, a litvanski 53,6 odsto.

Treba reći i da je Evropska komisija u prognozama malo konzervativnija u pogledu privrednog rasta Srbije u 2021. nego naša vlada.

U regionu, ubedljivo najgore su poslednjih desetak godina prošli Hrvati i to pre svega zbog velikog udarca koji je njihova ekonomija zadobila prošle godine.

U svakom slučaju na kraju ove godine BDP Hrvatske će biti za svega 19,5 odsto veći nego 2012. godine.

Mađarska i S. Makedonija imaće nešto slabiji ulinak od Srbije sa rastom od oko 48 odsto u odnosu na 2012. (ukoliko se ispuni prognoza EK). Crna Gora će imati privredni rast u periodu 2012-2021. 44,4 odsto, nakon takođe velikog pada u 2020. i nedovoljnog oporavka u ovoj godini.

Na sličnom odstojanju od 2012. godine biće i Albanija sa 43 odsto većim BDP-om nego pre devet godina.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Realni privredni rast upola manji od onog koji „reklamira“ Vučić”

  1. Profesor Madzar prica o realnom kursu? Zar ne bi on pre rekao da se kurs odredjuje na trzistu? Gde ste bili gospodo novinari u vreme Jelasica, jeste li pisali i tada o precenjenom dinaru? Nesto se ne secam.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.