Rusi traže kontraustupke da bi kupili Petrohemiju 1

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da su u toku pregovori o tome da Gaspromnjeft učestvuje u privatizaciji pančevačke Petrohemije. Tom prilikom Bocan-Harčenko istakao je da bi dogovor na tu temu uskoro mogao da bude postignut ali da je u ovom trenutku teško reći konkretno kakav se ugovor može očekivati.

Naš sagovornik ističe da će Gaspromnjeft, vlasnik Naftne industrije Srbije, učestvovati u privatizaciji Petrohemije iako se ta kompanija ne bavi biznisom iz petrohemijske delatnosti.

– Moskva će prihvatiti da državna kompanija Gaspromnjeft kupi  pančevačko preduzeće. Tim činom ruska strana srpskoj praktično čini uslugu jer kupac za Petrohemiju na tržišnim osnovama teško može da se nađe. Shodno tome, Moskva će, kao što to uvek čini, od Srbije tražiti određene ustupke. Najverovatnije će se tražiti da se 2024. godine kada istekne međudržavni sporazum Srbije i Rusije, a kojim je to precizirano, ne diže cena rudne rente koju NIS plaća u našoj zemlji ili da ta renta i dalje bude niža u odnosu na one koje plaćaju druge kompanije. Trenutna rudna renta koju Rusi plaćaju u Srbiji, kao vlasnici NIS-a, iznosi tri odsto od prihoda – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima Moskva će tražiti da Rusija ostane glavni partner Srbije u izgradnji železničke infrastrukture.

To podrazumeva da Srbija uzima ruske kredite za te svrhe a da kao izvođači radova budu angažovane ruske kompanije kojima to garantuje unosnu zaradu.

I odluka Srbije da u institutu „Torlak“ počne proizvodnju ruske vakcine „Sputnik V“, što u ekonomskom smislu odgovara Moskvi, doprinela je da Kremlj Gaspromnjeftu da zeleno svetlo za preuzimanje Petrohemije.

U prilog tezi da Moskva ne razmišlja o kupovini Petrohemije iz ekonomskih već geostrateških razloga je to što Rusija na svojoj teritoriji već sada gradi velike petrohemijske komplekse u saradnji sa Kinezima, tako da joj sa te tačke gledišta postrojenje u Pančevu faktički ne znači gotovo ništa.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da je vest o kupovini Petrohemije dobra stvar za Srbiju i da Beograd nema mogućnost da insistira na visokoj ceni po kojoj će Petrohemija biti prodata.

– Preduzeće predstavlja balast za državu i Moskva čini uslugu Srbiji što će ga Gaspromnjeft kupiti. Tako da niti ima potrebe niti je moguće da Beograd insistira na visokoj prodajnoj ceni. Jedino što naša strana može da traži je da se u Petrohemiju investira i da se preduzeće modernizuje sa akcentom na zaštitu životne sredine. Moskva će tražiti najverovatnije da se Vlada Srbije pobrine za otpremnine viška zaposlenih. To se isplati i Vladi jer će novac koji bi bio potrošen za saniranje poslovanja Petrohemije sada biti usmeren u racionalnu stvar koja će omogućiti privatizaciju – navodi Pavlović.

Gaspromnjeft svakako ima interesa da unapređuje poslovanje Petrohemije. Nakon što je proglašen unapred pripremljeni plan reorganizacije u Petrohemiji država je deo potraživanja poverilaca otpisala i na taj način NIS je postao vlasnik ukupno 21 odsto akcija tog preduzeća. Većinski vlasnik Petrohemije je država sa 76 odsto akcija u svojim rukama dok tri odsto pripada ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil.

Rafinerija nafte Pančevo, u vlasništvu NIS-a, i Petrohemija su tehnički povezani. Između ta dva objekta postoji podzemni produktovod kojim se iz Rafinerije nafte Petrohemija snabdeva sa 600 hiljada tona primarnog benzina, osnovne sirovine potrebne za proizvodnju u tom hemijskom kompleksu.

Petrohemija je u proteklom periodu uspešno reorganizovana, posluje pozitivno i obezbeđuje plate za oko 1.450 zaposlenih. Stručna javnost procenjuje da je u modernizaciju Petrohemije potrebno uložiti oko 200 miliona evra.

close
Rusi traže kontraustupke da bi kupili Petrohemiju 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.