Foto: N1Pre nešto više od dva veka, radnici u svetu su organizovano krenuli u borbu za svoja prava.
Decenijama su poboljšavali svoj status, što je doprinelo da radnici u razvijenom svetu imaju dobre uslove rada i pristojne plate. U Srbiji, međutim, nije tako, a reklo bi se i da je sve gore. Tim povodom smo razgovarali sa Zoranom Stanićem, glavnim poverenikom sindikata Nezavisnost u Fijatu, i najpre ga pitali kakav je položaj radnika u ovoj fabrici.
– Grupacija Fijat Krajsler automobili posluje u velikom broju zemalja na skoro svim kontinentima. U svim fabrikama plate radnika prate potrošačku korpu. U svima, osim u Srbiji. Fijat ima svoj kodeks ponašanja koji se poštuje svuda u svetu, osim kod nas. Svuda se cene rad i znanje osim kod nas. Mi smo jedina fabrika koja stimuliše odlazak svojih stručnjaka a nagrađuje loše radnike.
* Prošlu godinu je obeležio štrajk u Fijatu. Šta je izboreno njime?
– Glavni zahtevi štrajkača su bili poboljšanje uslova rada i povećanje plata, ali su rezultati više nego skromni. U vreme kada je ogromna većina radnika bila za nastavak štrajka, predsednik štrajkačkog odbora je na svoju ruku prekinuo štrajk i pozvao radnike da ponovo krenu sa radom. U pregovorima koji su usledili nije imao ništa čime bi ucenio poslodavca pa je na kraju ispregovarao za radnike i manje nego što mu je nuđeno pre početka štrajka. A i to što su ispregovarao, nije uspeo da sprovede u delo.
* Kakve su plate u našem najvećem izvozniku?
– Svi pričaju o neto platama, samo se u slučaju Fijata priča o bruto iznosu, to jest o plati od koje nisu odbijeni porezi i doprinosi i to o plati koju bismo dobili kada bismo u jednom mesecu imali 22 radna dana, a mi prosečno radimo 17-18 dana. U decembru smo imali samo šest radnih dana a nije mnogo bolje ni u januaru i avgustu. U svakom slučaju od Fijatove plate ne može da se živi.
* Ipak je rukovodstvo Samostalnog sindikata u pregovorima izborilo povećanje plata i dogovorilo mehanizam da se svake naredne godine plate povećavaju.
– To je velika prevara. U svim državama u kojima naša kompanija posluje plata radnika je približno jednaka potrošačkoj korpi, a negde je i znatno veća. Po priči starih kolega, koji su iz Zastave prešli u Fijat, prve ugovore su dobili na 660 evra, ali su oni ubrzo povučeni i umesto njih su dobili ugovore na 350 evra sa obrazloženjem da će na početku rada fabrike biti smanjen obim posla, a kada se dostigne puna proizvodnja da će im plate tada biti zaista 660 evra. Puna proizvodnja je počela posle pola godine, ali plate ni posle skoro šest godina, ne da nisu povećane, nego su čak i manje nego što su bile na početku proizvodnje. Potrošačka korpa za tročlanu porodicu je skoro duplo veća od plate Fijatovog radnika. Zato je potrebno da se napravi jedno značajno povećanje plata, kako bi radnici mogli da žive od svog rada i da se kasnije ta plata usklađuje sa troškovima života. A šta su kolege iz Samostalnog sindikata uradili? Potpisali su sporazum da se radnicima odmah podigne plata za tri odsto a to je nepunih osam evra i da im se svake godine plata poveća za visinu inflacije.
* Šta je sa poboljšanjem uslova rada? U prisustvu premijerke je dogovoreno formiranje komisije koja će ispitati opterećenost svakog radnog mesta.
– Da nije tužno, bilo bi smešno. Jeste osnovana nekakva komisija koja je obišla pojedina radna mesta, ali po pravilu pre dolaska komisije dovođeni su novi radnici kako bi se postojeći rasteretili, a traka je ciljano usporavana. Vreme potrebno za izvođenje operacije nije mereno u normalnim uslovima, tempom kojim može da se radi na duže staze, već su često dovođeni tim lideri da odrade jednom operaciju, najbrže što mogu. Radnicima je ostalo da posle toga ponavljaju istu operaciju po preko 200 puta u smeni, iz dana u dan. Na kraju nam je rečeno da je fabrika prešla sa jednog načina merenja iskorišćenosti radnika na drugi i da po novom sistemu niko od radnika nije preopterećen. To što ljudi padaju na liniji i što ogroman broj vozila izlazi nekompletan nikoga ne interesuje.
* Šta je vaš sindikat preduzeo u vezi s tim?
– Posle sramnog ponašanja rukovodstva Samostalnog sindikata u poslednjim danima štrajka, pozvao sam sve radnike da se pridruže našem sindikatu, da se reorganizujemo i da izborimo sve ono što nismo uspeli prethodnim štrajkom. U to vreme kolege su se masovno iščlanjavale iz Samostalnog sindikata. Ali onda se pojavilo njihovo rukovodstvo sa torbom punom para. Bukvalno su za vreme rada išli niz liniju, od radnika do radnika i delili novac. Intervenisao sam kod odeljenja ljudskih resursa, ali su se oni setili da reaguju tek pošto je novac podeljen.
* Odakle Samostalnom sindikatu toliki novac?
– Navodno od nepoznatog donatora. Ja lično mislim da je donator i te kako poznat i to može biti samo neko kome je stalo da spase Samostalni sindikat, a to je poslodavac.
* Šta ste još preduzeli?
– Preduzimali smo razne akcije, ali je rukovodstvo samostalaca po pravilu odmah preduzimalo kontraakcije. Neverovatno ali istinito. Tako smo, na primer, pre mesec dana pokrenuli veliku akciju da nam se isplati bonus efikasnosti koji nam pripada. Aktivisti Samostalaca su ubeđivali radnike da ne potpisuju peticiju, a kada nisu uspeli u tome, ponudili su svakom radniku koji se učlani u njihov sindikat po 10.000 dinara. Teško je objasniti kako je to moguće kada se zna da radnik kroz godišnju članarinu daje sindikatu manje od polovine tog iznosa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
