Vučićeva kameleonska politika: Koliko je Srbija daleko od „gruzijskog scenarija“?

Gruzija je predala zahtev za članstvo u EU u martu 2022, a već krajem 2023. odobren joj je status kandidata, uz uslov da ispuni neophodne reforme. Ipak, umesto reformi, gruzijske vlasti su posle spornih parlamentarnih izbora 2024. odlučile da “zamrznu” EU integracije do 2028, optužujući Brisel za “politički pritisak” i “mešanje u unutrašnje stvari”.

Antievropska i antizapadna retorika počela mnogo ranije jer je državu “zarobio” Bidzina Ivanišvili, osnivač i neformalni lider Gruzijskog sna.

Ozbiljnija kriza u odnosima Tbilisija i Brisela počinje u proleće 2024. kada gruzijska vlada usvaja zakon o “transparentnosti stranog uticaja” prema kojem organizacije koje dobijaju više od 20 odsto sredstava za finansiranje iz inostranstva moraju da budu registrovane kao “strani agenti“, što je izazvalo masovne proteste i osude EU. Evropski savet zaključio je da je proces pristupanja Uniji “de facto” zaustavljen, i povučena je finansijska pomoć Tbilisiju, uz obustavu tehničke saradnje.

Kriza se zatim produbljuje posle parlamentarnih izbora u oktobru 2024, na kojima je, prema zvaničnim rezultatima, Gruzijski san osvojio oko 54 odsto glasova, dok su međunarodni posmatrači, kao i u Srbiji, ukazivali su na ozbiljne nepravilnosti, uključujući zastrašivanje birača i zloupotrebe državnih resursa.

Srbija se godinama nije pomakla, čak i nazaduje, u reformama koje je približavaju Uniji. Državne institucije i procesi su devastirani zbog “okupacije” članova iz vladajuće nomenklature.

Predsednik države Aleksandar Vučić, iako je ulazak u EU strateški cilj,  konstatuje da ima važnijih stvari od integracija i nije optimista u vezi brzog članstva. Građani već dugo nisu u velikoj meri pobornici članstva u EU, jer godinama nisu imali nikakvu korist od EU.

Ako se ova situacija produži, Brisel nastavi da „kažnjava“ vlast pitanje je slede li gruzijske odluke ili su i Beograda i Brisel ipak odgovorniji i imaju pojma o posledicama izlaska iz procesa pridruživanja.

Marko Todorović, viši istraživač u Centru za evropske politike, navodi da reformski koraci koje je Vlada Srbije učinila u poslednjim nedeljama, a koji su uticali na podršku Evropske komisije za otvaranje klastera 3, svedoči o tome da EU nastoji da Srbiju zadrži na evropskom putu i da svaki proevropski signal Beograda biva nagrađen, dok činjenica da je srpska strana sprovela veći deo prioritetnih koraka govori o tome da i Beograd nastoji da ostane na evropskom putu.

– Shodno tome, nema naznaka da bi aktuelna vlast mogla da krene gruzijskim putem i da samoinicijativno prekine proces evrointegracija. Osim toga, pohvale iz Brisela za bilo kakav, pa i najmanji pomak, sugerišu da ni Evropa ne želi da izgubi Srbiju i dozvoli joj odlučniji zaokret ka Kini i Rusiji – kaže Todorović za Danas.

I procenjuje da takva međusobno uravnotežena igra deluje politički racionalno i pragmatično, ali s druge strane, dovodi u pitanje verodostojnost samog procesa.

– Postavlja se pitanje da li više iko u Beogradu i Briselu veruje da takav proces može transformativno da deluje na srpsko društvo i obezbedi mu punopravno članstvo u Uniji – ukazuje on.

I Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda, sumnja da Srbija može da ide ka „gruzijskom scenariju“.

– Jednostavno, Srbija je okružena sa EU i NATO zemljama, dok je Gruzija u potpuno drugačijoj geopolitičkoj situaciji. Ali ono što je jasno je da je politika balansiranja, ili multivektorska politika u problemu, i da uopšte neće biti lako da se nastavi – navodi on.

Sa druge strane, dodaje, korisnost Beograda u kontekstu uticaja u regionu je nesrazmerno manja, nego što je to bilo pre par godina.

– Dakle politička vrednost se takođe smanjila i moraće mnogo više da se poklanja pažnja onome što dolazi iz EU. Naročito ako sledeći koraci Crne Gore u kontekstu proširenja budu uspešni – konstatuje Novaković.

Slično misli i Duško Lopandić, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

On procenjuje da Vučić, zasnivajući svoju spoljnopolitičku strategiju na lažnom proevropskom putu, ostvaruje ono što je i radio poslednje decenije, a to je Srbija dovedena u ćorsokak, marginalizovana i na periferiju evropskih procesa.

I pojašnjava da je četiri i po godine blokade pristupnih pregovora sa EU i pola godine odlaganja isplate sredstava iz Reformske agende proizašlo iz iste politike hibridnog SNS režima u čijem centru je opstanak na vlasti i suštinsko izbegavanje reformi u bilo kojoj oblasti koje bi ga ugrozile, pravosuđu, medijima ili izbornim pravilima.

– Srbija je stoga realno bliža gruzijskoj situaciji nego Moldaviji ili Crnoj Gori. Na propagandnom nivou, režim se ne usuđuje da kaže da odustaje od EU puta nego fingira i blefira nastavljajući igru sa Briselom i našom javnosti koju vodi već 10 godina – kaže Lopandić za Danas.

I dodaje da međunarodna zbrka i nered u svetu olakšavaju ovu igru kamuflaže.

– Kameleonska politika je najpribližniji naziv onome što neoradikalski Vučićev režim sprovodi izgubivši već odavno bilo kakav strateški pravac u spoljnoj politici – zaključuje Lopandić.

Podsetimo, predsednik Srbije je sa suprugom Tamarom, sredinom prošlog meseca boravio u zvaničnoj poseti Gruziji, dok je Vučić krajem prošle godine ugostio gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija, ocenivši da je reč o “istorijskoj poseti”.

Tada je najavljena i direktna avio-linija Beograd-Tbilisi, kao uslov napretka i naših ekonomskih i političkih i svih drugih odnosa.

“Ponosan sam na tu činjenicu. Mi uskoro otvaramo ambasadu u Tbilisiju koja će biti, rekao bih, pravo mesto za pokretanje mnogih biznis inicijativa, ali istovremeno za dalji napredak naše političke saradnje”, izjavio je Vučić i izrazio zahvalnost Gruziji na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije.