Šest meseci od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 1Foto: EPA-EFE/ ANNA MONEYMAKER POOL

„Smatramo da je taj sporazum i dalje na snazi, sve dok u budućnosti ne bude moguće uneti neke izmene. Očekujem da ćemo nastaviti sa radom gradeći na već postignutim rezultatima“, izjavio je krajem prošlog meseca ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet.

Da dogovor iz Bele kuće ostaje i posle promene u njoj više puta je isticao i ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

Priština i Ministarstvo energetike SAD počeli su izradu studije izvodljivosti o podeli jezera Gazivode između Srbije i Kosova, koja je jedan od delova ekonomske normalizacije, preneli su mediji nedavno.

Vašingtonski sporazum su, podsetimo, 4. septembra prošle godine u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti.

Vučić je tada izjavio da je sporazum za Srbiju dobar, jer je njime, pored ostalog, predviđeno otvaranje kancelarije fonda za razvoj SAD u Beogradu, „što će značiti snažan signal svim kreditorskim agencijama“ i što, rekao je, pokazuje koliko je Amerika zainteresovana da radi sa Srbijom.

A kancelarija Američke razvojne agencije (DFC) u Beogradu je otvorena već 22. septembra prošle godine.

Američki ambasador Godfri tada je rekao da je to „jasan signal da SAD žele rezultate od sporazuma o ekonomskoj normalizaciji“.

On je objasnio da je DFC organizacija koja ima nestranačku podršku u Americi „i šta god se dogodi na američkim predsedničkim izborima ta kancelarija će ovde raditi i rezultati sporazuma iz Bele kuće će se videti, bez obzira na rezultate tih izbora“.

U međuvremenu se „dogodio“ Bajden, ali su Godfri i ministar finansija Srbije Siniša Mali 21. januara, dan posle njegove inauguracije, u Vladi Srbije potpisali Međudržavni sporazum o podsticanju investicija, koji je „preduslov za otpočinjanje aktivnosti DFC u Srbiji“.

Godfri je tom prilikom rekao da je cilj da „mobilišemo nove investicije u Srbiji, i to ne samo strane već i investicije domaćih srpskih srpskih kompanija da bi se otvarala nova radna mesta i podržao razvoj privrede“.

U drugom kvartalu ove godine može se očekivati da će „oživeti projekti realizacije garantnih šema sa poslovnim bankama“, a u vezi sa projektom „Mini Šengen“, rekao je krajem januara za Dojče vele predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

A prema  dogovoru o ekonomskoj normalizaciji, Srbija i Kosovo će „pristupiti ‘mini-Šengen zoni’, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti“.

Čadež je, takođe, rekao da će „uskoro biti rešen način na koji se roba sa Kosova deklariše u Srbiji“.

Dokumentom iz Vašingtona je, takođe, predviđeno da dve strane primene sporazum o autoputu Beograd-Priština potpisan iz 2020, kao i sporazum o pruzi Beograd-Priština iz iste godine.

Beograd i Priština su se složili da će raditi na „zajedničkoj studiji o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru“.

Predviđena je i saradnja sa američkom Finansijskom korporacijom za međunarodni razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EKSIM (Uvozno-izvoznom) bankom SAD na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg autoputa mira, železničke veze između Prištine i Merdara i između Niša i Prištine, obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta „Ekonomska saradnja Srbije i SAD“. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.

close
Šest meseci od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.