Signali (ne)ozbiljne države

Konstatacija da je zahvaljujući političkoj stabilnosti došlo do stabilizovanja ekonomskih prilika u zemlji, nikako ne stoji. Naprotiv, reč je o jednoj floskuli, koja je postala mantra i u koju nije lako poverovati. Jer, kako se može govoriti o političkoj stabilnosti ako ne postoji nacionalni konsenzus o većini krupnih pitanja, kao što je na primer energetski aranžman sa Rusijom. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić, zalaže se za preispitivanje tog aranžmana i predlaže novu procenu vrednosti NIS-a. Čudan zahtev, ako se zna, da je sadašnji ministar imao isti portfelj i u prethodnoj Vladi. Ali, ono što naša javnost s pravom očekuje jeste da sadašnji premijer reaguje na takve zahteve i da stavi do znanja resornom ministru u kom pravcu mogu da se vode razgovori sa ruskim partnerom. Ovako se svakodnevno susrećemo sa paušalnim procenama pojedinaca, koji dovode u pitanje izgradnju magistralnog gasovoda, Južni tok, a kontradiktorne izjave predstavnika vlade navode na zaključak da ne postoji konsenzus vladajuće elite o tako važnim pitanjima. Drugim rečima, mi ne znamo šta se iza brda valja – kaže u izjavi za Danas Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna ispitivanja.

Bolja pregovaračka pozicija ili promašaj

Da li je 400 miliona evra, koliko je ruski Gasprom ponudio za 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije, dobar posao za državu, pitanje je koje još uvek izaziva oštru polemiku stručne javnosti. Situacija nije mnogo jasnija ni kada se uzme u obzir da Protokol koji su dve vlade potpisale 25. januara, ali koji još nije ratifikovan, podrazumeva ulaganje od 500 miliona evra u modernizaciju rafinerija kao i izgradnja gasovoda Južni tok preko teritorije Srbije, što je nesumnjivi strateški interes. Sumnju, međutim, izaziva činjenica da je dogovor sa Rusima sklopljen pre nego što je utvrđena vrednost NIS. Privatizacioni savetnik, konzorcijum Meril Linč i Rajfajzen investment koji je pre dve godine izabran na tenderu i koji je trebalo da predloži startegiju privatizacije NIS i da utvrdi vrednost kompanije, uradio je samo prvi deo tog posla, a usluge nove revizorske kuće (Dilojt i Tuš), koja bi trebalo do 1. septembra da utvrdi tržišnu vrednost NIS, koštaće državu dodatnih 480.000 evra. Ali, to ne znači da će novi izdatak, biti revalorizovan kroz novu višu cenu NIS-a, jer to je otovreno pitanje, na koje Rusi nisu dali odgovor.

Naš sagovornik ukazuje na još jedan problem, koji takođe dovodi u pitanje ugled države. Reč je o raskidu koncesionog ugovora o izgradnji autoputa Horgoš – Požega, koji je prethodna vlada prihvatila, a sadašnja se zalaže za njegovo poništavanje.

Koncesiona zavrzlama

Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgor- Požega potpisan je krajem marta prošle godine sa španskom kompanijom FSS, ali je Vlada ubrzo prihvatila da se kao nosilac posla pojavi austrijska Alpina u konzorcijumu sa Porom. Koncesija je data na 25 godina, što je podrazumevalo da Alpina u roku od pet godina, završi deonice od Horgoša do Novog Sada kao i traku u dužini od 168 kilometara od Beograda do Požege. Ali, pošto budući koncesionar nije mogao da obezbedi potrebne bankarske garancije za posao na koji se obavezao, a tražio je i dodatne uslove, srpska strana je zatražila raskid koncesionog ugovora.

– Političari nikako da shvate, da kada se potpiše neki tako značajan ugovor, kao što je koncesija, da je to potpis koji obavezuje. U protivnom, krupni igrači na međunarodnoj sceni mogu da zaključe da je Srbija zemlja koja ne ispunjava obaveze. Ako se traži način da se izigra ili prolongira realizacija veće dogovorenog , partner može da shvati da se ugovoreni posao namerno dezavuiše. Ali, ono što je mnogo važnije, Srbija na taj način šalje poruke potencijalnim investitorima da ovo tržište nije ozbiljno, da to nije mesto gde oni mogu bezbedno da ulažu svoj kapital i da stvaraju profit. Zato se sve češće može čuti da u ovu državu ulazi špekulativni kapital, kao i da postoji visok stepen korupcije. Ako je sve zasnovano na tim premisama, onda je jasno zašto u Srbiji, u proteklih osam godina, nije realizovan ni jedan krupan investicioni zahvat, što je inače preduslov za smanjenje stope nezaposlenosti – ističe Đogović.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, procenjuje da ekonomski razvoj i pre svega priliv stranog kapitala nisu skopčani sa političkim rizikom, već sa zaštitom svojinskih prava pri čemu su odlaganje privatizacije gradskog građevinskog zemljišta, komplikovana procedura za pokretanje biznisa od presudnog značaja. On smatra da i percepcija koja postoji o Srbiji kao o korumpiranoj državi u kojoj vladaju monopoli, ima realno utemeljenje.
– Sve su to važni razlozi, o kojima mora da se govori, utoliko pre što je politička situacija jasna definisana. Zato Vlada mora da se bavi pomenutim problemima ne prebacujući lopticu na političke rizike, jer se pitanje saradnje sa Hagom privodi kraju, a i rešavanje statusa Kosova ima uhodanu proceduru. Ali, to ne znači, da aktuelna vlada zato što želi da razgovara o konkretnim stvarima iz već poptisanog Protokola o energetskom sporazumu sa Rusijom, stavlja nacionalni interes u drugi plan. Jer, Srbija stoji iza svog potpisa, ali to ne isključuje mogućnost da se dobija povoljnija varijanta za nas, koja podrazumeva, da ratifikujemo ugovor u Skupštini, i iskoristiti manevarski prostor za fus note. Taj pokušaj je legitiman, to rade i druge države, i to nas ne stavlja u neku sumnju da smo neozbiljna država – kategoričan je Bajec.
On ističe, da samo ozbiljna država nastoji da poboljša svaki ugovor, u korist svojih građana, ali i da brine o tome da već potpisani ugovor ne donese štetu.
– Ilustrativan je primer koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš- Požega. Na prvi pogled precizan dogovor vremenom počeo je da se ruši zbog zahteva koncesionara da promeni ključne stavke ugovora. Normalno je da država nije olako pristala na dopunske zahteve, jer da je na to pristala, onda bi svaki budući investitor stvorio sliku, da sa nama može kako hoće. Ozbiljna država, mora da vodi računa o svakom potpisu koji stavlja na ugovor i da u datoj situaciji reaguje, po principu – novi zahtevi se ne uklapaju u našu ekonomsku računicu, i ugovor ne može da opstane- ističe Jurij Bajec.
Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu, napominje, da se srpska javnost polarizovala u vezi s pitanjem da li treba tražiti korekciju Protokola potpisanog sa predstavnicima Ruske Federacije. Prema njegovoj oceni dokument koji je srpska vlada potpisala predstavlja samo ugovor o namerama, jer su detalji energetskog sporazuma ostavljeni za kraj dogovora.
– Mislim da je pozitivno nastojanje da se proceni kolika je stvarna vrednost NIS-a, što će eleminisati sve paušalne procene, da nacionalna naftna kompanija vredi milijardu, dve ili čak tri milijarde evra. S tim valja argumentom, a na osnovu potpisanog dogovora, pregovori dve vlade mogu da se nastave. Jer, u tom dokumentu piše samo koliki će biti minimalni protok gasa, ali ne i šta je maksimum. Isto tako u ugovoru ne piše koliko će biti naše učešće u naftnoj kompaniji 40 ili 49 odsto. Jedino je jasno da će rusko učešće u gasnoj kompaniji biti većinsko. Drugim rečima, Skupština Srbije će ratifikovati potpisani sporazum, a ono o čemu će se pregovarati jeste cena NIS-a- tvrdi Đoković.
Komentarišući najavu raskida koncesionog ugovora Đoković kaže, da ne „zateže“, samo naša strana već i Alpina, kao nesuđeni investitor koncesije Horgoš – Požega.