Srbija sa 28. na 5. mesto u Evropi 1Foto Miroslav Dragojevic

U regionu Centralne i Istočne Evrope na osnovu polugodišnjeg rasta Srbija se sa 4,9 odsto nalazi odmah iza Poljske. Međutim, kada se isključe jednokratni privremeni faktori koji su uticali na poljoprivredu, građevinu i elektroprivredu, a čiji je uticaj oko 1,5 procentni poen, trend privrednog rasta i u ovoj godini je 3,3 odsto i to je čak i ispod proseka CIE. Arsić prognozira da će na kraju godine rast bruto domaćeg proizvoda iznositi 4,3 odsto, a u sledećoj godini između 3,5 i četiri odsto ukoliko ne bude iznenađenja. Inače Srbija je 2002. godine imala najbrži privredni rast u Evropi, a 2007. drugi po veličini.

„Privredni ciklus u Srbiji kasni za zemljama CIE koje su u ekspanziju krenule 2014. i 2015. godine, a Srbija tek ove godine. U drugoj polovini godine očekujemo usporavanje rasta s obzirom na veću prošlogodišnju bazu i na manje uticaje privremenih faktora. Mi ovako možemo da ostvarimo visoke stope rasta godinu, dve ili možda i nekoliko godina. Nama su za približavanje Evropi potrebne decenije visokog rasta, a to ne može bez institucija, vladavine prava, smanjenja korupcije… Zato vlasti ne bi trebalo mnogo da se oduševljavaju ovim rezultatima“, rekao je Arsić podsećajući da taj problem još nisu rešile zemlje u regionu pa se tako na svim rang listama nalazimo pri dnu sa BiH, Albanijom, Makedonijom.

Najveći doprinos visokom privrednom rastu u prvoj polovini godine dali su građevinarstvo sa rastom 25 odsto, podatak u koji Arsić iznosi dozu sumnje uz napomenu da je verovatnije da je prošlogodišnji pad prenaglašen, pa je onda i ovogodišnji rast prikazan većim nego što je stvarno ostvaren. Takođe, veliki uticaj je ostvarila poljoprivreda sa rastom od 14,8 odsto i proizvodnja električne energije 6,5 odsto. Ono što bi moglo da zabrine je usporavanje rasta prerađivačke industrije. Sa strane tražnje rastu su najviše doprinele investicije koje su zabeležile rast od 13,5 odsto. Rastu BDP-a u prvom polugodištu još je doprineo rast privatne tražnje sa 3,1 odsto i državne potrošnje 3,9 odsto. S druge strane neto izvoz je smanjen za čak 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Arsić upozorava da je domaća tražnja u Srbiji veoma visoka i čini oko 70 odsto BDP-a i da na to ukazuje i rast spoljnotrgovinskog deficita. Upravo u spoljnoj trgovini stanje se pogoršava i deficit je u drugom kvartalu iznosio 8,7 odsto BDP-a i manjak u razmeni robe i usluga raste već skoro dve godine. S druge strane deficit tekućeg računa platnog bilansa se smanjuje i to zbog velikog priliva doznaka u drugom tromesečju, kao i manjeg odliva po osnovu dividendi. Pogoršanje odnosa razmene, što se pre svega odnosi na rast cene nafte je po svemu sudeći trajniji, zaključuje Arsić.

S druge strane priliv kapitala u Srbiju je i u drugom tromesečju bio visok. U zemlju je ušlo 803 miliona evra u drugom tromesečju, od čega 556 miliona evra. Takođe, Arsić ukazuje da je ponovno zaduživanje privrede i banaka u inostranstvu dobar signal da preduzeća planiraju da investiraju u narednom periodu. Ipak jedan pokazatelj nikako ne ide naruku Srbiji, a to je negativna međunarodna investiciona pozicija. Ukupne obaveze Srbije prema inostranstvu su iznosile 58,2 milijarde, a potraživanja 22,1 milijardu evra.

Kada se radi o javnim finansijama situacija je dobra pošto je od januara do jula zabeležen suficit od 50,6 milijardi dinara što je dva odsto BDP-a. Arsić ističe da je povećanju suficita u drugom kvartalu doprinela naplata dividendi od javnih preduzeća od 19 milijardi dinara.

„Šteta je da država uzima novac od javnih preduzeća koja bi mogla ga investiraju da bi ga držala na računu, jer bi i bez tih dividendi imala solidan suficit. Uzimanje dividendi od javnih preduzeća možda je imalo smisla 2015. i 2016, ali sada to više nije opravdano“, ocenio je Arsić i ukazao na čudnovatost u prihodima od PDV-a i poreza na dobit. Naime, uprkos tome što je prošle godine profit privrede bio dvostruko veći nego pretprošle godine naplaćeni porez na dobit je manji ove nego prošle godine. Takođe prihodi od PDV-a su skoro stagnirali iako smo imali rast domaće potrošnje, ali i visok rast uvoza.

Arsić je ukazao i da Srbiji nije potreban suficit budžeta, već bi odlaskom u blagi deficit mogli da dodatno da podstaknemo privredni rast s obzirom da se i dalje nalazi na niskom nivou.

„Država bi trebalo to da iskoristi da poveća javne investicije, da smanji namete na rad i kapital i da prestane da uzima dividende od javnih preduzeća“, ukazao je on dodajući da bi fokus države trebalo da bude na neefikasnost javne potrošnje koja se najbolje ogleda u kašnjenju u javnim investicijama kao to je Koridor 10.

close
Srbija sa 28. na 5. mesto u Evropi 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.