Tako bi, naime, moglo da ispadne na kraju. Iako je Beko u stečaju praktično isplatio sva nesporna potraživanja, od viška imovine te firme bivšim akcionarima neće ostati ništa. Sve bi moglo da pripadne Lambdi, odnosno njenom zastupniku Properti development. Ta je firma avgusta 2007, praktično pred izbijanje svetske ekonomske krize, za 55,8 miliona evra kupila glavnu imovinu Beka u Bulevaru vojvode Bojovića i Dunavskoj ulici u Beogradu. Tim novcem su praktično isplaćeni svi nesporni poverioci, a 20 miliona evra je rezervisano po osnovu potraživanja koja su još u sporu, a čiji vlasnik je država ili paradržavne firme. Ostatak imovine Beka u stečaju procenjen je na 30 miliona evra i trebalo je da podele bivši vlasnici – država i oko 4.500 malih akcionara.

Properti international je, međutim, krajem prošle godine tužio Beko u stečaju, jer stečajna uprava nije ispunila ugovornu obavezu i do 31.12. 2007. godine sve kupljene nepokretnosti oslobodila od lica i stvari i predala ih kupcu. Ugovorom je predviđeno da u slučaju neispunjenja ove obaveze, kupcu Beko plaća naknadu od 55.800 evra dnevno, odnosno jedan promil od ukupne kupoprodajne cene. Properti traži da mu Beko sada isplati preko 60 miliona evra, što znači da bi sva preostala imovina Beka u stečaju – i novčani i nenovčani deo, pripala kupcu koga zastupa Properti international. I on ni tada ne bi bio u celosti obeštećen.

Ročište koje je pred Privrednim sudom u Beogradu u ovom predmetu bilo zakazano za 7. maj ove godine, odloženo je za septembar, a prošle nedelje je u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika okončan disciplinski postupak po tužbi takođe Properti internationala, pokrenut protiv stečajnog upravnika Beka Željka Pešuta. Najkraće rečeno, Pešut je okrivljen za celu ovu pravnu i materijalnu propast i oduzeta mu je licenca za rad.

Disciplinsko veće Agencije za licenciranje stečajnih upravnika zaključilo je da Pešut i ako jeste, nije „na jasan i neposredan način svim zainteresovanim kupcima“ saopštio informacije koje su mu bile poznate pre javnog nadmetanja, o tome da se deo imovine koja je bila na prodaju ne nalazi u državini Beka, a da se povodom vlasništva nad jednim delom imovine vodi sudski spor. Tako su, zaključilo je Veće, „oštećena prava zainteresovanih kupaca“, a bilo ih je tri. Zatim, zaključilo je Disciplinsko veće, Pešut je „pogodovao pritužiocu kao kupcu“, odnosno firmi Properti international odredbama ugovora, koje nisu bile poznate ostalim zainteresovanim za kupovinu, o vrlo visokom obeštećenju za slučaj da im se imovina, oslobođena od lica i stvari, do određenog roka ne preda. Ova ugovorna odredba nije dobila ni saglasnost Odbora poverilaca Beka. I najzad, zaključilo je Veće, Pešut je svim navedenim radnjama naneo „potencijalnu štetu po stečajnu masu“.

Nesavesnost stečajnog upravnika naročito se, po mišljenju Disciplinskog veća, ogleda u tome da tokom četiri godine od isteka datuma do koga je trebalo, a nije ispraznio prodate nekretnine od lica i stvari i predao ih kupcu, nije ni pokušao da ugovor raskine i tako obračun ogromnog obeštećenja zaustavi. A sve do 2011. tužbu tim povodom nije podnela ni Properti international.

Ostaje samo da tuže

Stečajni upravnik Željko Pešut tvrdi da je kupca upoznao sa spornim detaljima pre potpisivanja ugovora i da praktično država ovom odlukom, koja će nesumnjivo biti korišćena u toku sudskog spora, a ne on, pogoduje kupcu. Pešut ima pravo žalbe Upravnom sudu. A po svemu sudeći, još jednom izigrani akcionari Beka mogu da se raspituju da li stečajni upravnik za svoje eventualne greške odgovara i ličnom imovinom i da ga možda tuže.