Svetska ekonomija s nadom i strahom gleda u slovo V 1Foto: EPA-EFE/ MATT MARTON

Ovo je solidan rezultat s obzirom da Fič prognozira pad od 4,8 odsto u proseku za zemlje ovog rejtinga.

U svojoj oceni oni ističu da su rast od 5,1 odsto u prvom tromesečju, veliki fiskalni paket, relativno kratko zatvaranje i priliv stranih investicija doprineli da se pad u drugom tromesečju zaustavi na 6,4 odsto.

U narednoj godini Fič očekuje oporavak Srbije po stopi rasta od 5,2 odsto, a u 2022. godini 4,8 odsto.

Takođe podsećaju da je srpska ekonomija u periodu od 2015. do 2019. godine rasla po stopi od 3,1 odsto u proseku i sa nepovoljnim demografskim kretanjima i slabom produktivnošću to može biti opterećenje za dugoročni potencijal rasta ekonomije.

U svakom slučaju, prognoze rasta za ovu godinu kako se ona približava kraju sve su povoljnije i to ne samo u Srbiji već i u svetu, naravno uz veliku neizvesnost u pogledu dešavanja sa korona virusom.

Autori Kvartalnog monitora ukazuju da je upravo solidan oporavak većine evropskih ekonomija razlog i naših boljih rezultata.

„Najnoviji podaci ukazuju da bi kriza u većini evropskih ekonomija ipak mogla u osnovi imati oblik slova V. Zbog nešto pozitivnijih ekonomskih kretanja od očekivanja dolazi do prvih revizija prognoza privrednog pada u 2020. godini. Ni manji pad privredne aktivnosti u Srbiji u odnosu na druge evropske zemlje takođe nije posledica boljih ekonomskih politika, već strukture domaće ekonomije. Privreda Srbije u većoj meri oslanja na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda za kojima tražnja u krizi nije značajno pala (poljoprivreda, prehrambena industrija, kućna hemija). Za razliku od Srbije razvijenije evropske zemlje više se oslanjaju na auto industriju, opremu, turizam i druge delatnosti koje u krizi imaju veći pad tražnje i posledično proizvodnje. Ovakvu pravilnost, da razvijenije zemlje imaju veći pad proizvodnje u krizi, u načelu potvrđuju i podaci za drugo tromesečje. Međugodišnji pad BDP-a čitave EU u drugom kvartalu iznosio je 14 odsto, zemlje CIE (koje su manje razvijene od proseka EU) imale su pad od 9,9 odsto, a Srbija, koja je najmanje ekonomski razvijena je imala pad od 6,4 odsto“, navodi se u analizi Kvartalnog monitora.

Prema septembarskom Fičovom globalnom izveštaju kineska ekonomija se već vratila na pretkrizni nivo, a maloprodaja u SAD, Francuskoj i Ujedinjenom kraljevstvu je preskočila februarski nivo.

Međutim, u ovoj kući, inače jednoj od „velike trojke“ rejting agencija ipak sumnjaju da će doći do toliko priželjkivanog oporavka u obliku slova V. Oni upozoravaju da Evropu tek očekuju udari nezaposlenosti, dok firme seku kapitalne troškove, a socijalno distanciranje sprečava rast privatne potrošnje.

Nakon globalnog pada od 8,9 odsto u drugom tromesečju, pokazatelji u trećem kvartalu pokazuju brži oporavak od očekivanog, pa ipak činjenica da se transport i zabava i rekreacija koji čine osam do 10 odsto BDP-a SAD i Evrope neće skoro oporaviti predstavlja potencijalni problem.

Njihova prognoza je da će Kina ove godine zabeležiti rast od 2,7 odsto, što je bolje za 1,5 poen nego procena iz juna.

Bolji su izgledi i za SAD kojima se prognozira pad od 4,6 odsto, za poen manje nego što se letos očekivalo. Ipak, Fič nije tako optimističan što se tiče Evrope.

Za evrozonu su povećali očekivani pad sa osam na devet odsto, a za Uk sa devet na čak 11,5 odsto.

Najveće pogoršanje je imala Indija čiji je BDP u drugom tromesečju smanjen za četvrtinu, a očekuje se pad od 10,5 odsto za celu fiskalnu godinu (do marta 2021), dok je u junu prognoza bila minus pet odsto.

Za Srbiju je najbitnije šta se dešava u Evropi, a pre svega u Nemačkoj, s obzirom na visoku zavisnost od izvoza na tržišta ovih zemalja, ali i na prilive i po osnovu investicija i po osnovu doznaka.

U julskoj prognozi Evropska komisija bila je dosta pesimističnija nego u aprilskoj, pa je procenu pada BDP-a povećala sa 7,4 na 8,3 odsto.

Međutim, od jula se stvari izgleda popravljaju, pa je nemačka vlada popravila očekivanja za najjaču evropsku ekonomiju sa pada od 6,3 na pad od 5,8 odsto. Ovo bi i dalje bio najveći pad od Drugog svetskog rata, a 2009. godine u epicentru svetske finansijske krize pad nemačke ekonomije iznosio je 5,7 odsto.

Nemački institut za ekonomska istraživanja (IFO) procenjuje da će pad biti još manji – 5,2 odsto, u odnosu na prethodnu procenu od minus 6,7 odsto.

Ali na kraju svake procene ili prognoze stoji sledeća ograda „u prognozama postoji visok nivo neizvesnosti jer niko ne zna kako će pandemija korona virusa nastaviti da se razvija“.

Pa ipak Goldman Saks je našao direktnu vezu između javnog zdravlja i ekonomije ii još preciznije, instrukcije vlada da građani obavezno nose maske i brzine oporavka.

Oni su procenili da bi obaveza nošenja maski u SAD mogla sprečiti nova zatvaranja koja bi inače mogla odneti još pet odsto BDP-a.

Oni ukazuju da su zemlje u kojima je nošenje maski postalo norma, kao što su Kina, Japan i Južna Koreja izbegli najgoru recesiju, kao i Singapur i Vijetnam, koji će godinu završiti u plusu.

Oni ukazuju i da je Italija koja je bila prvi epicentar virusa van Kine ranije uvela obavezu da se nose maske i sada ima bolji ekonomski rezultat nego UK koje se dugo opiralo uvođenju ove obaveze.

Za sada situacija se popravlja, ekonomije se oporavljaju i brže nego što se očekivalo u jeku pandemije, ali opasnost i dalje lebdi na svetom. Ukoliko bi se pojavio novi talas širenja zaraze koji bi naterao vlasti da zatvore zemlje, ubrzo bi se taj optimistični oporavak u obliku slova V mogao pretvoriti u daleko tmurniji oblik slova W, što znači novu recesiju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.