Stanić: Regionu potrebne integracije, efekti Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa simbolični

On je za RTS kazao da su inicijative „Otvoreni Balkan“ i Berlinski proces najavljene kao značajan pomak ka povezivanju regiona, ali da su rezultati bili simbolični.

Stanić je kazao da potreba za regionalnom integracijom postoji, naročito u privredi, jer su, kako je naveo, ekonomije Zapadnog Balkana male i snažno oslonjene i na uvoz i na izvoz.

Zajednički nastup, prema njegovim rečima, omogućio bi lakši pristup tržištima i jaču pregovaračku poziciju u sve složenijem međunarodnom okruženju.

Kao najuspešniji primer regionalnog povezivanja izdvaja CEFTA sporazum, koji je značajno povećao obim unutarregionalne trgovine.

„Sve zemlje Zapadnog Balkana koje su članice CEFTA značajno su povećale obim unutarregionalne trgovine, što se odrazilo na rast kompanija i novo zapošljavanje“, naveo je Stanić.

Kako je kazao, Srbija kao najkonkurentnija privreda regiona u robnoj razmeni sa tržištima Zapadnog Balkana, dostigla je suficit od oko tri milijarde evra.

Ipak, kako je upozorio, CEFTA ima svoje granice, jer se uglavnom odnosi na slobodnu trgovinu robom, dok je za potpuniji ekonomski prostor neophodno omogućiti i lakši protok ljudi, usluga i kapitala.

Stanić smatra da su političke okolnosti i nedostatak dosledne primene dogovorenog glavni razlog što inicijative nisu dale veće rezultate.

Podseća da je ideja „Otvorenog Balkana“ bila da se postepeno uspostavi jedinstveno regionalno tržište i omogući privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

„Ideja je bila da, ako već dugo čekamo na ulazak u Evropsku uniju, Zapadni Balkan bude integrisan i dobije privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu. Do toga, međutim, nije došlo“, naglasio je Stanić.

Prema njegovoj oceni, dodatnu neizvesnost stvara činjenica da se kao najozbiljniji kandidati za pristupanje EU danas pominju Crna Gora i Albanija, dok se za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju ne nazire brži put ka članstvu.

Stanić je ukazao da privreda regiona u međuvremenu trpi nove prepreke – od kvota na čelik i ograničenja u drumskom transportu do mehanizama poput CBAM-a i drugih trgovinskih barijera koje postepeno uvodi Evropska unija.

Iako su pojedini pomaci vidljivi, poput lakšeg putovanja između Srbije, Albanije i Severne Makedonije ili početaka saradnje na jedinstvenom tržištu rada, oni su, kako je ocenio, daleko ispod prvobitnih očekivanja.

„Napravili smo određene pomake, ali daleko manje od onoga što je bilo potrebno, imajući u vidu vreme koje smo izgubili. A vreme je sada ključni faktor, jer to utiče i na ekonomiju, i na demografiju, i na ukupnu stabilnost regiona“, poručio je Stanić.

On je istakao da bi krajnji cilj trebalo da bude prostor na kojem će građani i privreda funkcionisati bez osetnih administrativnih prepreka, po uzoru na zemlje Evropske unije, ali da je za to neophodno više političke volje i doslednija primena već postignutih dogovora.