foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)

Studentski memorandum o Kosovu i Metohiji, donet nakon demokratske debate među studentima angažovanim u oslobodilačkom pokretu, napisan krajnje izbalansirano i koncizno, ali sasvim dovoljno za razumevanje stava o najbitnijem nacionalnom pitanju srpskog naroda u poslednjih šest vekova, izazvao je i neke reakcije.

Reakcija onog većinskog opozicionog dela srpskog naroda koje je svesno svoje nacionalne pripadnosti i značaja Kosovskog zaveta u istoriji srpskog naroda su naravno vrlo pozitivne. Razlog tome nije samo ta svest, već i ubeđenje da u Srbiji niko ne može da pobedi na izborima ko nije svestan značaja ovog pitanja. Srpski narod je, svesno i nesvesno, duboko ukorenjen u Kosovskom zavetu i to niko ne može da izbriše. Sadašnji režim to vrlo dobro zna, pa je primoran da se služi trikovima da bi prikrio svoju izdajničku politiku.

A glavni trik je predstavljanje sebe kao čuvara Kosova, dok se ispod žita, puzajući, radi sasvim suprotno – već 13 godina se predaju secesionistima, jedna po jedna, institucije države Srbije u južnoj pokrajini. Ovu surovu istinu svi znaju. Vrlo bitno je da su studenti jasno iskazali sasvim suprotan stav koji stoji na pozicijama očuvanja države i ustavnog poretka i tako stavili kosovsko pitanje u centar svojih političkih stavova sa kojima izlaze na naredne izbore.

Reakcija onog mnogo manjeg dela opozicionog korpusa koji razmišlja isključivo proevropski i koji izjednačava svako ispoljavanje srpske nacionalne i državotvorne misli sa ličnom negativnom percepcijom srpstva, Pravoslavlja i Kosovskog zaveta koju su stekli u komunističkim školama ili kasnije čitanjem levoliberalnih knjiga, bile su više nego negativne.

I oni, naravno, imaju pravo na slobodno mišljenje, ali su u ovom bitnom političkom momentu promašili poentu. Sada nije vreme za takvu vrstu nadgornjavanja, već je potrebno jedinstvo oko zajedničkog cilja, a to je rušenje autokratskog privatnog režima. Nažalost, ovi malobrojni likovi to ne shvataju i kad god mogu insistiraju samo na svom pogledu na svet koji je u srpskom narodu zanemarljivo prisutan i koji nikoga ne može da okupi, već samo da pruži mogućnst režimu da izvede po ko zna koji put svoj trik koji se zove „plašenje građana ekstremnim levičarima“.

Studentski šah-mat 2 — foto: L.L./ATAImages

Režimu je glavna preokupacija da studente predstavi kao anacionalne elemente i izdajničku opciju, kao Brisel 2 i da njihovu listu svede na onaj procenat koji je nekada dobijala udružena pro-EU opozicija. Ekstremni levičari svojim izjavama idu na vodenicu režima. Neki nesvesno, a neki vrlo svesno jer ne mogu da podnesu studentsku patriotsku svest te im je režimska izdajnička politika mnogo bliža. Uz to, oni ne mogu da pojme da niko ne može da ugrozi režim sa isključivo anacionalnih građanskih i pro-EU pozicija.

Reakcija pseudodesničara je ovom prilikom izostala. Ućutali su, jer su studenti svojim jasnim patriotskim stavom dokazali da nisu Brisel 2 kao što ih ta grupacija samozvanih patriota naziva sa namerom da od njih odbije glasače kojima je nacionalno pitanje na prvom mestu i tako pomogne režimu da opstane, što im je osnovna uloga.

Studenti su memorandumom o Kosovu i Metohiji dokazali da su svesni svoje nacionalne pripadnosti, značaja Kosova i Metohije i odbrane ustavnog poretka. Takođe, pokazali su i najviši nivo političke mudrosti jer su ključno pitanje koje zanima ogromnu većinu građana stavili na papir i pokazali javnosti. Ovaj memorandum je tako zadao konačni udarac mnogima! Šahisti bi rekli ŠAH-MAT!