Predsednik kao „normalan čovek“

Definisanje normalnosti ljudskog bića veoma je kompleksna kategorija kojom su se, otkako postoje kao organizovane naučne discipline, bavile psihologija, sociologija i filozofija, ostavljajući izvesnu nedorečenost koja je predstavljala izazov za nova istraživanja i nova promišljanja.

Posebno je delikatno razmatrati odrednicu „normalan“ kojom neko opisuje sebe. Ličnost koja za sebe tvrdi da je „normalna“, a da je niko nije direktno i neposredno opisao suprotnim pojmom, nesporno ima problem sa odnosom prema samoj sebi, što se neminovno proteže i na odnose sa drugima.

Psihologija smatra da je ispravnije govoriti o mentalnom zdravlju, zrelosti, psihičkoj stabilnosti i sposobnosti za suživot sa drugima uz međusobno poštovanje ličnosti, potreba i prava na različitost. Prevedeno na pomenuti pojam, normalnom osobom mogla bi da se smatra ona koja realno opaža sebe i odnose sa svetom koji je okružuje, ume da kontroliše ponašanje i emocionalne ekspresije i sposobna je za rad i samostalno funkcionisanje.

Sa stanovišta sociologije, normalnost je društvena kategorija. Kao normalna ličnost može da se označi ona koja poštuje norme i vrednosti okruženja u kome funkcioniše, ne ugrožava i ne ometa pozitivne društvene procese u zajednici i uspešno obavlja svoje društvene uloge (u porodici, na radnom mestu, u komšiluku, naselju u kome živi i na funkciji na koju je delegirana).

Za filozofe, normalnost treba da bude merilo vrednosti čoveka. On ne treba da bude vrednovan prema tome koliko se uklapa u okolinu, već je važno da živi autentično, razumno i moralno.

Prema grubim navodima pomenutih naučnih disciplina, mogla bi da se izvede sažeta definicija po kojoj je normalan čovek sposoban da razumno živi sa sobom i drugima, da se prilagođava stvarnosti, preuzima odgovornost za postupke i učinjena dela i pronalazi smisao postojanja ulažući ličnu energiju u podsticanje razvoja okruženja u kome obitava.

Ako bi se navedeni parametri koristili za opis ličnosti imenovanog, teško bi se pronašao i jedan pokazatelj koji bi ga odredio terminom kojim je sam sebe opisao. Na osnovu ponašanja koje pratimo duže od trideset godina, otkako je na javnoj sceni, eksponira se kao superiorna ličnost u svakoj oblasti delanja, prenaglašava vrline koje su samo njemu poznate, ne trpi kritike ni drugačije mišljenje i ima patološku potrebu da sve i svakoga stavi pod sopstvenu kontrolu.

Vođen ovakvim osobinama i povoljnom društvenom dinamikom, uspeo je da preuzme sve poluge vlasti, podeli građane na „nas“ i „njih“, odnosno na one koji su mu lojalni i one koji se bore protiv njegove samovolje i pogubnog političkog i društvenog delovanja.

Vrednujući poslušnost kao jedinu, njemu važnu kategoriju, okružio se društvenim talogom i kriminalcima, a svoje pogubno delovanje neprestano pravda višim ciljevima i brigom za „narod“.

Četrnaest godina apsolutne vlasti dovele su do teške društvene anomije. Sve što smo u tom dugom periodu doživljavali i preživljavali nameće nam i susret sa pitanjem koje je postavio Erih From: „Da li je čovek normalan ako se prilagođava nezdravim društvenim odnosima?“

Odgovor zahteva ozbiljnu stručnu studiju, ali svako od nas treba da ga postavi sebi u ovom trenutku, kada smo se, zahvaljujući studentima, odlučili na otpor.

Pobuna je ozbiljno uzdrmala pomenutu „normalnu ličnost“. Srušila se slaba ograda samokontrole i delimičnog kontakta sa realnošću, koje je pre više godina u određenoj meri imao. Ostala je ogoljena produkcija zla, laži, spinovanja i projekcija. (Projekcija je jedna od najčešćih psiholoških odbrana nezrelih ličnosti kojom one sve gadosti koje nose u svom mentalnom sistemu prebacuju na druge.)

Umanjujući brojnost pobunjenih građana, pokušava da sačuva osećanje sopstvene grandioznosti. Prisutnog straha teško može da se oslobodi. On raste jer imaginarna realnost u kojoj živi sve teže opstaje pred objektivnom.

Izvesnu sigurnost pružaju mu naoružani kriminalci i drugi devijantni likovi. Oseća se ugroženim i spreman je na sve.
Svesni velikih opasnosti u kojima se nalazimo, moramo da znamo da je danas normalno suprotstaviti se teroru, uz veru da studenti pobeđuju.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.