Od Nikole Šećeroskog do studentskog pokreta

Odnos prema stranom kapitalu u velikoj meri bio je obeležen oprezom, jer je društveni interes uglavnom stavljan ispred ekonomskog uticaja spolja.

Današnja Srbija funkcioniše u potpuno drugačijim političkim i ekonomskim okolnostima. Strani kapital zauzima značajno mesto u privrednom razvoju, granica sa Evropskom unijom postala je deo svakodnevice, dok pravna i politička borba za Kosovo i Metohiju ulazi u jednu od svojih najsloženijih faza. Upravo zato pitanje državne strategije zahteva više mudrosti, više pravnog znanja i više državničke odgovornosti nego ikada ranije.

Predsednički izbori 1990. godine predstavljali su prelomni trenutak u političkom razvoju Srbije. Nikola Šećeroski ostao je upamćen kao kandidat koji je simbolizovao običnog čoveka nasuprot snažnom političkom aparatu. NJegova kandidatura pokazala je da politički život može otvoriti prostor i za glas građana koji dolazi van velikih partijskih struktura.

Za deo građana koji su verovali u očuvanje Jugoslavije ostala je istorijska i politička dilema da li bi drugačiji ishod izbora 1990. godine doveo do drugačijeg razvoja zemlje

Takav stav predstavlja legitimno političko mišljenje koje otvara pitanje da li bi drugačiji izbor građana doveo i do drugačijeg političkog razvoja zemlje. Odgovor ostaje u domenu istorijske pretpostavke, ali sama dilema podseća koliko pojedinačni izbori mogu imati dalekosežne posledice.

Mnogo je važnija simbolika tog događaja. Šećeroski je predstavljao skromnost, neposrednost i veru da običan čovek može postati deo najvišeg političkog odlučivanja. Nasuprot njemu nalazio se snažan politički sistem sa svim institucionalnim i partijskim resursima. Upravo zbog toga njegova kandidatura i danas ima simboličku vrednost koja prevazilazi izborni rezultat.

Slična simbolika može se prepoznati i u savremenom studentskom pokretu. Studenti danas predstavljaju društvenu energiju koja traži odgovornost institucija i poštovanje principa jednakosti pred zakonom. NJihova snaga ne proizlazi iz političke moći već iz istrajnosti, organizacije i skromnosti.

Posebnu zabrinutost izaziva atmosfera javnog života kada se protiv kritičara vlasti koriste teške optužbe, diskvalifikacije i medijske kampanje.

U Srbiji se gotovo svakodnevno može čuti da se događa „istorijski dan“. Istorija, međutim, traži vremensku distancu. Kao što testo mora da odstoji da bi postalo dobra pogača, tako i istorijski događaji zahtevaju vreme kako bi pokazali svoj stvarni značaj. Politička svakodnevica često više liči na neprekidan figurativni roštilj nego na promišljeno vođenje državnih poslova.

Sveto pismo ostavlja trajnu poruku koja nadilazi svaku epohu: „Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat.“ (Jakov 4,6). U toj jednoj rečenici nalazi se pouka za svakoga ko učestvuje u javnom životu. Skromnost predstavlja snagu karaktera, a oholost početak političke slabosti.

Vladavina prava podrazumeva da institucije štite pravo na različito mišljenje, bez obzira na političku pripadnost ili društveni položaj. Sistem ne pobeđuje nužno zato što je u pravu, već često zato što raspolaže većom političkom i institucionalnom snagom. Skromnost pobeđuje tek kada postane vrednost većine.

Istorija retko pamti one koji su imali najveću moć. Mnogo češće pamti one koji su imali hrabrost da ostanu skromni pred sistemom. Upravo zato Lik Nikole Šećeroskog i današnji studentski pokret mogu zajedno podsećati da se trajne društvene promene ne rađaju iz sile, već iz istrajnosti, dostojanstva i vere da pravda može biti jača od političke moći.

Autor je advokat u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.